"Treba mi nešto čorbasto, na primer vinjak": Anegdote iz pozorišnog života glumaca

Pozorišne legende i anegdote prepričavaju se decenijama jer prikazaju da su velike glumačke legende, koje na sceni ostaju nedodirljive, na kraju baš kao i mi, ljudi od krvi i mesa.

Pozorište nikada nije bilo samo scena, reflektori i aplauzi. Iza kulisa, u bifeima, garderobama i kafanama, rađale su se priče koje su često bile zabavnije od samih predstava.

Anegdote iz pozorišnog života svedoče o karakterima velikih glumaca, njihovoj slobodi, duhu, slabostima i genijalnosti, ali i o vremenu u kojem su živeli.

Od zahteva Radeta Šerbedžije da mu ime stoji na peškiru, preko čuvenih dosetki Dragana Gage Nikolića, do kafanskih avantura Bate Živojinovića, sve do čuvene rečenice o vinjaku Milutina Butkovića samo su prikazi pravih osobina glumaca onda kada napuste pozorišne daske i spuste maske.

Šerbedžija i peškir sa imenom

Jedna od najpoznatijih anegdota vezana je za Rade Šerbedžija, koji je na Dubrovačkim letnjim igrama igrao Hamleta. Tadašnji direktor festivala žalio se da je pokušavao da ispuni sve zahteve glumaca, ali da ga je Šerbedžija zatekao nespremnog.

- Upao je u kancelariju i tražio poseban sapun, ne onaj koji koriste ostali glumci. I da mu na peškiru piše njegovo ime! - rekao je tada Niko Napica.

Publika je možda videla princa Danske, ali iza scene, Hamlet je imao vrlo konkretne zahteve.

Foto: ATA Images

Gaga Nikolić i čuveni viski

Pozorišni bife Ateljea 212 bio je mesto gde su se rađale legende. Dugogodišnji šef bifea Novica Nikić prepričavao je kako je Dragan Nikolić jednom svratio i pitao:

-Novice, je l’ imaš pivo?
-Imam.
-Je l’ ti ladno?
-Jeste.
-E, onda se obuci, a meni donesi jedan viski! - dijalog koji je bio dovoljan da uđe u istoriju pozorišnih dosetki.

Foto: printscreen/youtube

Milutin Butković i vinjak

Među anegdotama koje se i danas prepričavaju je i ona o Milutin Butković, legendi Ateljea 212. Kada su mu mlađe kolege nudile keks i kolače na gostovanju, on je uz osmeh odgovorio:

- Imaš li, sine, nešto čorbasto? Treba mi nešto čorbasto. Na primer, vinjak - rekao je iskreno glumac.

Foto: Malo pozorište "Duško Radović",

Bata, Burduš i igranka sa batinama

Jedna od najluđih priča dolazi iz mladosti Velimira Bate Živojinovića i Jovana Burduša. Dva drugara bi išli na najjeftinije igranke kada god bi ostali bez mnogo para.

- Tako smo jednon svratili u Jatagan malu, u Maleškoj ulici, gde je u jednoj baraci stajala tabla: "Od 18 časova - matine". Neko je prebrisao slovo M, i napisao B. Dakle, "Od 18 časova - batine". - pričao je Burduša.

Burduš je kasnije priznao da su izašli „plavi kao šljive“, ali i bogatiji za anegdotu koja se prepričava decenijama.

Foto: Printscreen/Youtube

 

BONUS VIDEO

 

Foto: