Psihološka drama "Glad" stiže na evropske festivale 2026. godine

Film Glad je jedan od potentnijih art-house filmova koji ce svoju premijeru imati na nekom od Evropskih festivala 2026.

Glavne uloge u filmu su Jelica Kovačević, Zlatan Vidović, Helena Vuković i Mirvad Kurić. Direktor fotografije je Eduardo Serveljo, a režija Ivica Vidanović.

"Glad" je art-house psihološka drama o sveopštoj gladi.

Ovaj autorski film Jelice Kovačević i scenariste Božidara Kneževića stvaran je iz potrebe da se tišina naruši. Ovo je film o ženama koje nisu žrtve, ali ni heroine, i o muškarcima koji nisu čudovišta, ali jesu deo sistema koji ranjava i muški i ženski princip.

"Glad" je priča o trenutku kada potisnuto postaje nepodnošljivo i kada tišina prestaje da štiti.

Foto: Eduardo Rivas Servello

"Glad" je film o ljubavi koja se nije izlečila, o bliskosti koja je povredila i o gladi koja se ne može nahraniti već samo prepoznati; o traumi koja se vraća kroz telo, navike i rituale. "Glad" je film koji sam želela da napravim sada, jer živimo u vremenu u kojem su potrebe zadovoljene, ali glad raste. Globalno, živimo u društvu dostupnosti: hrane, informacija, tela, identiteta, izbora. Ipak, nikada nije postojalo više usamljenosti, anksioznosti i emocionalne otuđenosti. Ta kontradikcija me je duboko interesovala kako je moguće da u svetu obilja ljudi ostaju gladni?

Ovo je film za sadašnji trenutak jer govori o emocionalnoj gladi koja prelazi granice, jezike i kulture. O gladi koja nije lična slabost, već globalno stanje.

Jelica Kovačević je glumica i producentkinja koja u svom radu dosledno istražuje unutrašnje svetove likova, granice identiteta i posledice potisnute traume. U filmu „Glad“, Kovačević potpisuje i glavnu ulogu i produkciju zajedno sa Željkom Mitrovićem, Vladimirom Đukelićem i Ilijom Kovačevićem, oblikujući projekat kao autorski čin koji spaja glumačku preciznost sa jasnom umetničkom vizijom.

Foto: Eduardo Rivas Servello

Njen rad karakteriše suzdržana, ali intenzivna emocionalnost, fokus na telo kao nosioca sećanja i interesovanje za likove koji postoje izvan jednostavnih podela na žrtve i krivce. Kroz „Glad“, Kovačević se pozicionira kao autorka koja ne traži brze odgovore, već gradi filmski prostor u kojem se složena iskustva mogu posmatrati bez pojednostavljivanja.

Jelica Kovačević otkrila je kako je pristupila svom liku.

- Kao ženi koja je naučila da kontroliše glad umesto da je razume. Kaća ne reaguje impulsivno, ona trpi, racionalizuje i ćuti. Kao glumicu, zanimalo me je da tu tišinu učinim vidljivom - priča glumica i dodaje:

- Kaću sam gradila iz kontrole. Ona je naučila da upravlja sobom, svojim telom i svojim potrebama, jer je to jedini način na koji je preživela. Tišina za mene nije praznina, već prostor u kojem se njena glad najjasnije vidi.

Foto: Eduardo Rivas Servello

Glavna protagonistkinja kaže i zašto joj je bilo važno da bude i producent ove priče.

- Zato što sam želela potpunu odgovornost za priču koju pričam. Kao producentkinja, mogla sam da zaštitim autorsku viziju i da film razvijam bez kompromisa koji bi ga učinili sigurnijim, ali i slabijim, u čemu me je podržao prvenstveno još pre tri godine Željko Mitrović, takođe producent filma "Glad", kao i Apolon i Telekom koji stoje iza ovog projekta - kaže glumica.

Zlatan Vidović, koji u filmu igra negativca, otkrio je neke detalje svog lika.

- Stefan je jedan inteligentni manipulator. To je čovek koji balansira između svog šarma i okrutnosti. Tražio sam balans u stvaranju Stefana. On je živopisan, sjajno napisan lik koji pruža glumcu dosta mogućnosti da se igra i sa njegovim koketiranjem, njegovim zlim namerama i šarmom. Stvarao sam ga u duhu šarmantnog negativca, zavodljivog čoveka koji ima zle namere - kaže Vidović.

Foto: Eduardo Rivas Servello

Mirvad Kurić u filmu "Glad" igra lika po imenu Ivan.

- Ivan je lik napisan apsolutno tačno. Ono što je meni bilo važno i čime sam se vodio jeste da svako od nas živi neki svoj unutrašnji razgovor, za koji svi mi, nažalost, sebi dajemo malo prostora i kao da nam za taj svet i razgovor uvek fali vreme. Stalno razgovaramo sa nekim ljudima okolo, a ta komunikacija samih nas sa sobom nam uvek manjka. To mi je bio uzor kako pristupiti Ivanu. A tišina uvek govori više od reči i ta tišina je prostor za unutrašnji razgovor - kaže glumac i dodaje:

Foto: Eduardo Rivas Servello

- Ja sam Ivana video kao čoveka koji živi posledice tuđih izbora i života. Mi smo nekada nesvesni da živimo posledice drugih ljudi jer ih ne vidimo, a ovde smo mogli imati uvid u Ivanovu samosvest i njegovu ljubav prema supruzi, koja prevazilazi žrtvu, i možemo reći da je ljubav poruka koju Ivan donosi kao lik.

Helena Vuković u pomenutom ostvarenju tumači lik Ane i kaže da je rad na toj ulozi bio veoma kompleksan.

- Rad na ovoj ulozi bio je izuzetno kompleksan. Mislim da do sada nisam igrala lik koji ima tako uzbudljive, tajanstvene i fluidne odnose prema drugim likovima unutar ljubavnog trougla koji možda to i nije, kao ni prijateljstva koje takođe stalno izmiče jasnim definicijama. Upravo te nejasne granice, zajedno s načinom na koji film tretira temu sećanja, otvorile su prostor da Anin unutrašnji svet bude bogat, nestabilan i nepredvidiv - kaže Helena i dodaje:

Foto: Eduardo Rivas Servello

- Pristupila sam joj kroz intuiciju, dopuštajući sebi da reagujem iz trenutka u trenutak, što me je često dovodilo do glumačkih izbora koji su iznenadili i mene samu, ali su se na kraju pokazali tačnima. Posebno mi je bilo izazovno istraživati njene unutrašnje kontradikcije jer Ana spolja deluje snažno, sigurno i kao neko ko drži situaciju pod kontrolom, dok se iznutra bori s nesigurnostima, ranjivošću i potisnutim emocijama. Upravo taj rascep između onoga što pokazuje i onoga što skriva bio je ključ za razumevanje njenog emocionalnog sveta.

Glumica ističe da je imala divnu saradnju sa koleginicom Jelicom Kovačević.

- Imala sam divnu saradnju sa Jelicom Kovačević, koja tumači lik Kaće. U radu smo svesno koristile i sličnosti i razlike naših glumačkih senzibiliteta kako bismo oživele odnos Ane i Kaće, koje često deluju kao dva polariteta iste osobe. Njihovo prijateljstvo je istovremeno neobično, ali i vrlo prepoznatljivo, satkano od zajedničkih uspomena, adolescentskih eksperimentisanja, neoproštenih povreda, razočaranja, gubitaka i zavisti. Sve te slojeve pokušale smo dovesti do tačke konačnog razrešenja i oslobađanja jedne od druge. Tokom procesa Jelica i ja smo vrlo jasno osećale ritam tog odnosa, trenutke dominacije jedne nad drugom, ali i potpune bliskosti, kada su Ana i Kaća gotovo iste. Ključno je bilo međusobno poverenje: bile smo otvorene, ranjive i spremne da rizikujemo kako bismo se što više približile istini tog odnosa - kaže Vuković.

BONUS VIDEO