"Prikazali smo kako je Ajnštajn maltretirao Milevu": Staša Nikolić o ulozi u filmu o slavnoj srpskoj fizičarki i njenom životu (FOTO/VIDEO)

Glumica Staša Nikolić kaže da su u igrano-dokumentarnom filmu "Mileva Marić Ajnštajn" između ostalog pokazali kako je Albert Ajnštajn maltretirao suprugu Milevu.

Premijera filma "Mileva Marić Ajnštajn" održana je sinoć u Novom Sadu u čast 150 godina od rođenja slavne srpske fizičarke i matematičarke Mileve Marić.

U filmu je prikazan Milevin život koja je dugo bila u senci svog supruga Alberta Ajnštajna, a koji je imao narcisoidni poremećaj ličnosti zbog čega ju je psihički maltretirao.

Uloga Mileve Marić Ajnštajn bila je jedno od najzahtevnijih, ali i najemotivnijih iskustava u dosadašnjoj karijeri glumice Staše Nikolić koja je ovom interpretacijom publici približila život slavne fizičarke.

Film o Milevi Marić Ajnštajn donosi snažnu, intimnu priču o upornosti, borbi i ženskoj izdržljivosti u vremenu koje ženama nije ostavljalo mnogo prostora.

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Glumica Staša Nikolić ističe da je upravo Milevina nepokolebljivost bila ključna tačka identifikacije, ali i najveći izazov.

Kako je bilo glumiti Milevu Marić Ajnštajn?

- Zaista sjajno i prelepo iskustvo. Ostavićemo publici da sudi kakav je rezultat. Bilo je divno raditi sa rediteljkom Andrijanom, a Selena je napisala sjajan scenario. Produkcija je bila na visokom nivou, čak i iznad očekivanja, tako da mislim da će ovo biti jedan lep film, onakav kakav Mileva i zaslužuje. To je najvažnije.

Dok ste se pripremali za ulogu, šta Vam se kod njene ličnosti najviše dopalo, sa čim ste se najviše povezali?

- Najviše me je impresionirala njena upornost. Mislim da tu mogu i sebe donekle da prepoznam. Naravno, vremena su tada bila mnogo teža za žene, ona je bila gotovo sama, čak i na fakultetu, dok danas situacija ipak nije ista. Ali način na koji ju je život stalno obarao, koliko je imala izazova, a ona je ipak uspevala da ide dalje to je neverovatno. Nikada nije odustajala, već se stalno borila, za sebe i za svoju porodicu.

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Kako je bilo probijati "četvrti zid", a zatim se vraćati u ulogu?

- Bilo je prilično komplikovano u smislu koncentracije, jer je to podeljena pažnja, obraćate se direktno kameri, a Mileva je istovremeno i lik i narator cele priče. Zatim se "ubacuje" u određeni period svog života i tada živi tu scenu, odnosno ja igram njen život. Trebalo mi je malo vremena da to isprobam i uđem u ritam, ali već posle prvog ili drugog dana razgovora sa kamerom postalo mi je znatno lakše. Od starta sam znala da će tako biti, još od kastinga, i svesno sam radila na tome da mi ta promena "na rez" postane prirodna.

Pokazali ste izuzetnu sposobnost u prenošenju emocija. Odakle dolazi ta inspiracija?

- Prosto iz njenog života. Sve te okolnosti su bile izuzetno teške. Brinula sam kako to izvesti, jer je gotovo svaka naredna scena u filmu izuzetno teška i emotivna. Ljudi izlaze iz sale i masovno mi žene govore da sam ih rasplakala. Meni je to istovremeno teško, ali i drago, jer se desila neka vrsta katarze i pročišćenja kroz priču o ženi koja se toliko borila. Ideja je bila da i mi kroz nju dobijemo snagu da se borimo za sebe. To je bio jedan od ciljeva filma.

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Koliko je bilo izazovno odglumiti hendikep koji je Mileva imala?

- Radili bismo scenu, a onda bi me rediteljka podsetila: "Ali moraš da hramlješ". Pored svega ostalog, stalno sam morala da mislim i na tu fizičku manu koju je imala. Ipak, čini mi se da je to nešto sa čim je Mileva jednostavno živela. Nismo joj pridavali previše pažnje, bilo je tu, kao jedna prepreka, ali u njenom životu je postojalo mnogo većih prepreka od toga što joj je jedna noga bila kraća.

Kakva je bila saradnja sa Teodorom Vinčićem, koji tumači Alberta Ajnštajna?

- Sjajna. Kada sam kasnije pogledala naše scene, zaista su predivne. Sve je ispalo prirodno i spontano. Mnogo smo improvizovali i stvarno sam prezadovoljna tim delovima filma, ali i celim projektom. Na premijeri sam prvi put videla i sagovornike iz dokumentarnog dela filma i naučila mnogo novih stvari. Oni su zaista upotpunili dramsku priču koju smo mi igrali.

Da li ste tokom snimanja naučili nešto iz fizike?

- Jesam, morala sam! Posebno u dve scene u kojima pišem na tabli u školi i na fakultetu. To je bilo prilično komplikovano. Pripremala sam se ozbiljno, imala sam pomoć tate, profesora fizike koji je bio na setu, ali sam i kod kuće dosta vežbala.

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Šta biste poručili publici, zašto da dođe da pogleda film?

- Mislim da će ženama film biti posebno interesantan zbog teme kojom se bavi. Veoma je inspirativan i može se mnogo naučiti. Film je u skladu sa našim vremenom dinamičan je, scene se brzo smenjuju, muzika je odlična, ceo paket je jako zanimljiv. Biće interesantan i mlađoj i starijoj publici, i informativno i emotivno. To je kompletan film, i sa naučne strane i sa emotivne, jer prikazujemo i toksičan odnos, Ajnštajna kao narcisoidnu ličnost koja je nju psihički maltretirala.

Koliko se ta toksičnost u partnerskim odnosima podudara sa današnjim vremenom?

- Ti izazovi i dalje postoje, samo su danas malo drugačiji. Čini mi se da je tada bilo mnogo teže. Danas je mnogo toga dostupnije, ali ta dostupnost nosi i nove probleme, poput konkurencije. Svako vreme ima svoje izazove.

BONUS VIDEO