Pravila otrove i smrtonosne koktele da bi imala realne priče: Mračne tajne Agate Kristi

Agata Kristi je pravila otrove i smrtonosne koktele kako bi njene priče zvučale zastrašujuće uverljivo, upravo ta neobična kombinacija književnog dara i farmaceutskog znanja vinula ju je u večnost svetske književnosti.

Najpoznatija spisateljica kriminalističkih romana svih vremena Agata Kristi drži Ginisov svetski rekord kao najuspešniji romanopisac u istoriji.

Umrla je na današnji dan, 12. januara 1976. godine.

Više od njenih dela prodati su samo Biblija i Šekspirova dela, iako je Agata Kristi prevedena na veći broj jezika od slavnog barda.

Njena pozorišna predstava "Mišolovka" i danas se igra i najduža je neprekidno izvođena predstava na svetu.

Foto: Profimedia

Ipak, iza tog blistavog uspeha krije se život pun kontrasta, ličnih drama i misterija, uključujući i njen čuveni nestanak koji je godinama zbunjivao javnost i novinare širom sveta.

Agata Kristi nije stvorila jednog, već dva kultna fiktivna detektiva, pedantnog Herkula Poaroa i pronicljivu Mis Marpl, likove koji su postali sinonim za klasični detektivski roman. Njene knjige obožavaju milioni čitalaca svih generacija, a priznanja i nagrade stizale su tokom čitave karijere.

Zanimljivo je da je sama autorka imala prilično skroman pogled na sopstveni rad. Smatrala je sebe pre svega popularnom književnicom i otvoreno je govorila da ne piše "velika dela" sa dubokim psihološkim analizama. Njen cilj nije bio da šokira čitaoce brutalnim nasiljem, iako su stranice njenih romana prepune leševa. Umesto straha, želela je da izazove radoznalost i onaj tihi osmeh kada čitalac naiđe na trag koji mu je ranije promakao.

Foto: Profimedia

Agata Kristi je bila pre svega majstor pripovedanja, zabavljač, tvorac zagonetki i žena koja je čitaocima nudila logična rešenja tamo gde se činilo da ih nema.

Ono što se, međutim, ređe pominje jeste činjenica da je njena fascinacija otrovima bila daleko više od književnog trika. U svojim romanima koristila ih je znatno češće nego njeni savremenici, i to sa zapanjujućom preciznošću. Opisi simptoma, doza i dostupnosti otrova bili su toliko tačni da su, decenijama kasnije, patolozi i forenzičari pominjali njena dela kao referencu u stvarnim slučajevima trovanja.

Kako je Agata Kristi znala sve to?

Odgovor leži u njenom životu, a ne u mašti. Tokom Prvog svetskog rata volontirala je kao medicinska sestra u lokalnoj bolnici. Posao joj je izuzetno prijao, a kada je otvorena nova bolnička ambulanta, preporučeno joj je da pređe tamo. Da bi postala asistentkinja lekara, morala je da položi zahtevne ispite, što je i učinila 1917. godine.

Rad u ambulanti podrazumevao je ozbiljno znanje iz hemije i farmacije. Agata je svakodnevno rukovala lekovima, otrovnim supstancama i različitim preparatima, učeći njihovo dejstvo do najsitnijih detalja. To znanje kasnije je pretočila u književnost, ali ne senzacionalistički, već jasno, jednostavno i razumljivo, čak i za čitaoce bez medicinskog predznanja.

Foto: Profimedia

Do tog perioda, Kristi je pisala poeziju i kratke priče, a neke su bile i objavljene. Pravi preokret dogodio se kada je pročitala roman Gastona Leruksa i shvatila da bi i sama mogla da se oproba u detektivskom žanru. Tu ideju poverila je sestri Madž, tada uspešnijoj spisateljici, koja je bila skeptična i čak se kladila da Agata neće uspeti.

Ta sumnja bila je presudna motivacija.

Okružena bočicama otrova u ambulanti, Kristi je počela da gradi zaplet svog prvog romana i odlučila da će upravo otrov biti ključno oružje zločina. Tako je nastao "Zagonetni događaj u Stilsu", roman kojim su svetu predstavljeni Herkul Poaro, Artur Hejstings i inspektor Džap.

BONUS VIDEO