Ko je bila Katarina Velika? Od siromašne nemačke princeze do najmoćnije carice Rusije

Pre nego što je postala carica Rusije i ostavila trag u istoriji, Katarina Velika bila je mlada nemačka plemkinja iz skromne porodice, sa ambicijom koja će je kasnije odvesti pravo na carski presto.

Na Informer TV uskoro počinje emitovanje ruske serije "Katarina Velika" (Ekaterina).

Za sve one koji nisu upoznati sa životom slavne ruske carice u ovom tekstu vam otkrivamo njen život pre nego što je postala jedna od najmoćnijih žena.

Katarina Velika, jedna od najpoznatijih vladarki svih vremena, nije se rodila kao "kraljevska moćnica". Pre nego što je postala carica, bila je Sofija Fridriha Avgusta, obična nemačka princeza iz malog mesta u Pruskoj, čiji je život delovao potpuno obično. Sve dok joj se nije otvorio put ka najvećem carstvu na svetu.

Rođena je 1729. godine u skromnoj plemićkoj porodici u Šteti (današnji Ščečin, Poljska), a njeno detinjstvo nije obećavalo ništa spektakularno.

Njena porodica nije bila ni najsiromašnija ni najmoćnija, mada je bila dovoljno ugledna da bi Sofija mogla da "izgleda" kao dobar ulov za velike sile. Ipak, niko nije mogao da predvidi da će upravo ova "obična" devojka jednog dana da postane carica. Ali, Sofija je još kao devojka imala ono što mnogi nemaju: ambiciju, lukavstvo i oštro oko za prilike.

U avgustu 1744. godine, kada je imala 16 godina, krenula je na put ka Rusiji, a u septembru iste godine stigla je u Sankt Peterburg, gde je počela pripreme za venčanje s velikim vojvodom Petrom, naslednikom ruskog prestola. i za ulazak u ruski dvor.

Foto: arhiva

I tu počinje prava priča: umesto da bude samo još jedna princeza u hladnoj carskoj palati, Sofija se pokazala kao vešta i taktična žena. Učila je ruski jezik, upoznavala dvorske intrige i postajala sve važnija figura u senkama dvora.

Mala avanturistkinja

Zanimljivo je da je Sofija u detinjstvu bila poznata kao "mala avanturistkinja". Dok su druge devojčice igrale društvenih igara, ona je rado istraživala šume oko dvorca, penjala se na drveće i pravila "tajne baze". Čak se pričalo da je jednom prilikom pobegla iz kuće i skrivala u šumi ceo dan, samo da bi izbegla nekakav dosadan događaj.

Još jedna stvar koju malo ko zna jeste da je Sofija imala prilično oštar jezik i nije se bojala da ga koristi. Kao tinejdžerka je jednom javno ismejala jednog plemića koji je bio poznat po svojoj taštini, i to pred drugim gostima. Umesto da je kazne, porodica je bila zaprepašćena, ali i taj događaj je pokazao da Sofija nije bila "tiha princeza" koja ćuti i trpi.

Jedan od najintrigantnijih detalja jeste da je Sofija kao mlada devojka imala problema sa zdravljem i to je, zapravo, uticalo na njen karakter. Bila je sklona nesvestici i lošem zdravlju zbog čega su je često smatrali slabom i nevažnom. Ali, ona je to iskoristila kao prednost: ljudi su je potcenjivali, a ona je u tišini učila, jačala i pripremala se za nešto veliko.

Potcenjena, a postala carica

Pre nego što je bila izabrana za rusku neveste, Sofija je bila deo nemačkog dvorskog sveta gde su žene često bile samo "rekviziti" u političkim igrama. Ipak, ona nije želela da bude samo dekor. Već tada je počinjala da razmišlja kao strateg: pažljivo je posmatrala kako funkcionišu veze, ko se kome približava i ko je ko u igri moći.

Foto: arhiva

Zanimljivo je da je pruski dvor, dok je tražio "idealnu" devojku za rusku politiku, Sofiju posmatrao kao kandidata koji je testiran, ali nikako nije bio prvi izbor. Nije bila smatrana dovoljno važnom da odmah dobije "ulaznicu za Rusiju". Ipak, upravo ta činjenica bila je njena prednost, jer je Sofija, iako potcenjena, imala priliku da se u tišini pripremi za svetsku scenu i ulogu. 

Kad je konačno dobila zeleno svetlo, usledila je velika promena: promenila je ime u Jekaterina Aleksejevna, prešla u pravoslavlje i napustila sve što je poznavala. Ali to nije bila samo formalnost, bila je to prva velika transformacija u njenom životu, trenutak kada je shvatila da je sposobna da postane neko drugi, i to potpuno hladnokrvno, ali uspešno.

Od nepoželjne neveste do carice

Njen brak sa Petrom bio je hladan i problematičan, a to je Katarina samo iskoristila kao prednost. Dok je on bio slab i nepopularan, ona je gradila mrežu saveznika, šarmirala moćnike i polako pripremala teren za najdrastičniji preokret u ruskoj istoriji.

I onda, kad je došlo vreme, Katarina je udarila: preuzela je vlast nakon državnog udara 1762. godine i postala carica Rusije. Ali niko nije zaboravio da je pre toga bila skromna nemačka princeza s velikim snovima, koja je iz senke izronila kao najmoćnija žena Evrope.

Katarina Velika je tako postala simbol da ne postoji "obična" sudbina - samo prilika koja čeka da je neko uhvati, poput boga Kairosa.