Carica koja je verovala u znanje: Kako je Katarina Velika napravila kulturnu revoluciju

Ruska carica, Katarina Velika, modernizovala je Rusiju kroz obrazovanje, osnivanje prvih škola za žene i izgradnju kulturnih institucija poput Ermitaža.

Iza političkih intriga, dvorskih skandala i glasina koje su je pratila ceo život, Katarina Velika ostavila je jedan od najvažnijih tragova u istoriji Rusije - ne kroz ratove, već kroz obrazovanje, umetnost i nauku. Najspektakularnija ruska serija "Katarina Velika", čije emitovanje počinje 2. marta na Informer TV, bavi se upravo svim aspektima života čuvene vladarke. 

Pokazala da je znanje - moć

Dok su mnogi vladari njenog doba gledali na obrazovanje kao na luksuz, ona je verovala da se moć države gradi kroz znanje i da je kultura oružje jače od bilo koje vojske.

Katarina nije bila samo "carica skandala", kako je često prikazivana i opisivana. Bila je strastvena čitateljka, pisala je drame, eseje i memoare, a tokom vladavine dopisivala se sa najuticajnijim evropskim intelektualcima poput Voltera i Didroa. Njena vizija bila je moderna Rusija, zasnovana na obrazovanoj eliti i kulturnom razvoju - ideji koja je u to vreme bila revolucionarna. Katarinin lik i delo u najskupljoj ruskoj seriji svih vremena fantastično je dočarala glumica Marina Aleksandrova, koja je imala i odličnu podršku u ostalim akterima ovog spektakla.

Foto: informer

Jedan od najznačajnijih poteza najpoznatije ruske carice dogodio se 1764. godine kada je izdala dekret o osnivanju Smolnog instituta u Sankt Peterburgu, prve državne škole u Rusiji za obrazovanje plemićkih devojaka.

U vreme kad su mogućnosti za obrazovanje žena bile gotovo nepostojeće, ovaj potez je bio pravi šok za konzervativnu Evropu. Katarina je time poslala jasnu poruku da žena može da bude obrazovana i da učestvuje u životu države, a sve to moći ćete da vidite i kroz četiri sezone, odnosno 52 epizode serije "Katarina Velika".

Katarina Velika: Kultura i znanje su temelj države

Pored toga, Katarina je bila veliki kolekcionar umetničkih dela. Tokom njene vladavine postavljeni su temelji današnjeg Ermitaža, jedne od najznačajnijih muzejskih zbirki na svetu. Umetnost, književnost i nauka postali su deo njene državne politike, a dvor je pretvoren u intelektualni centar Evrope.

Foto: arhiva

Svesna zlonamernih glasina koje su je pratile, posebno onih vezanih za njen privatni život, Katarina je pisala memoare kako bi sama oblikovala sopstvenu istoriju. Kako ističu istoričari, njeni zapisi bili su "preventivni udar" protiv onih koji su želeli da je svedu na mitove i skandale.

Bez obrazovanja telo je bez duše

Tako, na jednom mestu u svojim memoarima, Katarina piše:

"Obrazovanje je ono što čini čoveka čovekom; bez njega je samo telo, bez duše." 

Na drugom mestu, pak, ona kaže:

"Kultura i znanje su temelj države; bez njih nema napretka, samo tama."

Iako su se senzacionalističke legende o njoj održale vekovima, istorijske činjenice govore o vladarki koja je obrazovanje i kulturu smatrala temeljem moći i koja je Rusiju trajno promenila.

BONUS VIDEO