Srpskom glumcu majka umrla na rukama: Život mu je bio ispunjen tragičnim trenucima

Glumcu Borivoju Bori Kandiću, koji je u kultnoj seriji "Vuk Karadžić" tumačio srpskog reformatora, majka je izdahnula na rukama, a samo nekoliko godina kasnije je i sam tragično skončao.

Svi su se obradovali kada je RTS najavio povratak serije "Vuk Karadžić", koja na Prvom programu nije reprizirana više od petnaest godina.

Društvene mreže preplavile su poruke oduševljenih gledalaca koji su godinama čekali da ponovo vide ostvarenje Đorđa Kadijevića, nagrađeno Gran-prijem Evrope na festivalu u Rimu 1989. godine.

Ipak, početno oduševljenje ubrzo je splasnulo, jer se ispostavilo da je RTS imao u planu da emituje samo jednu epizodu zbog državnog praznika Sretenja, koji se u Srbiji obeležava 15. februara.

Kako su se uzburkale strasti oko serije izvučene iz naftalina, mnogi su se podsetili njenog istorijskog i umetničkog značaja.

Foto: printscreen/youtube

Tom ostvarenju posebno obeležje dao je Borivoje Bora Kandić, koji je tumačio mladog Vuka Karadžića, kog je kasnije zamenio Predrag Miki Manojlović.

Bora Kandić važio je za jednog od najtalentovanijih umetnika svoje generacije.

U jednom periodu bio je veoma uspešan, ali se kasnije njegov životni i profesionalni put drastično promenio, a niz tragičnih događaja ostavio je dubok trag na njega.

Mnogi su o njemu govorili kao o izuzetno darovitom glumcu. Do kraja devedesetih godina ostvario je zapažene uloge na filmu, televiziji i u pozorištu.

Rođen je 1961. godine u Mostaru, gde je njegov otac Miloš imao angažman u pozorištu. Srednju ekonomsku školu završio je u Zemunu, a potom upisao glumu u Novom Sadu kod Branka Pleše.

Paralelno je primljen i na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasu Arse Jovanovića, gde je ostao do kraja studija.

Foto: Printscreen/Youtube

Pravu popularnost stekao je 1987. godine, kada je kao veoma mlad glumac tumačio lik mladog Vuka Karadžića. Serija je tada oborila rekorde gledanosti u bivšoj Jugoslaviji i postala jedno od najznačajnijih televizijskih ostvarenja tog vremena.

Pre ove uloge imao je manje epizode u filmovima "Varljivo leto" i "Šećerna vodica", ali mu je upravo lik Vuka Karadžića doneo status zvezde.

Krajem osamdesetih i tokom devedesetih bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ipak, nakon početnog uspeha, karijera nije nastavila uzlaznom putanjom. Velike uloge su izostajale, a neke projekte je i sam odbijao.

Godine 1998. odlučio je da sa suprugom ode u Australiju, ali se ta ljubavna priča završila razvodom. Vratio se u Srbiju kako bi bio uz bolesnu majku, čija je poslednja želja bila da još jednom vidi sina.

- Umrla mi je na krilu - rekao je on svojevremeno.

Foto: Printscreen/Youtube

Njegov privatni život obeležila je i velika tragedija koja se dogodila u vreme snimanja serije "Vuk Karadžić". Njegova najveća ljubav iz mladosti, Ana Prenk, tragično je nastradala u saobraćajnoj nesreći.

Kako je kasnije pričao, taj događaj zauvek je promenio njegov život. 

- Ana Prenk je bila moja najveća ljubav, još iz osnovne škole. Trebalo je da se venčamo, ali umrla je dok mi je ležala u krilu. Bila je trudna. Zato nikada više nisam poželeo da imam dete. Ispratili smo mog brata u vojsku i kada smo se kolima vraćali iz Sombora, sedeli smo na zadnjem sedištu. Vozio nas je prijatelj, koji je posle zbog te nesreće bio u zatvoru. Kada smo išli u Sombor, ja sam bio na tom mestu gde je ona bila, a u povratku smo se zamenili. To čak nije bio ni sudar, bila je samo velika krivina i auto se jako zaneo, Ana je spavala i samo joj je pukao vratni pršljen - govorio je on.

Nakon brojnih ličnih i profesionalnih brodoloma, živeo je povučeno. Jedno vreme pomagao je prijatelju u kafiću na Zelenom vencu, gde je svakog jutra čistio i pripremao lokal pre dolaska gostiju, za skromnu naknadu.

Lične tragedije ostavile su dubok trag na njegovu psihu i zdravlje. Jedno vreme radio je u kafiću na Zelenom vencu, gde je pomagao prijatelju i čistio lokal.

Borba sa porocima i narušeno zdravstveno stanje dodatno su otežali njegovu situaciju, zapao je u duboko siromaštvo. Odao se piću, poznanici su govorili da nije bio sposoban više ni da radi, njegova smrt je bila očekivana. Preminuo je 2020. godine u 59. godini i nije imao ni dinara za svoju sahranu. 

BONUS VIDEO