"Volela ih je": Gosti Informerovog specijala o ljubavnicima Katarine Velike

U specijalu posvećenom seriji "Katarina Velika" na TV Informer, scenaristkinja Aleksandra Kostadinović i književnik Ranko Gojković govorili su o ljubavnicima Katarine Veliike i tome da li je baš sve istina ili su stvari malo preuveličane.

Serija "Katarina Velika" emitovaće se od 2. marta, radnim danima od 21.00 sat na TV Informer, a tim povodom  snimljen je specijal voditeljke Olivere Milatović posvećen ruskoj carici Katarini II.

U jednoj od emisija gosti su bili scenarista Aleksandra Kostadinović, književnik Ranko Gojković i Branko Vukomanović, potomak grofa Save Vladislavića Raguzinskog.

Voditeljka Olivera rekla je da se o Katarininin ljubavnicima neprestano pisalo i pričalo. Navela je samo neke od njih, sina Sergeja Saltikova, cara Pavla Petrovića, zatim poljskog kralja Stanislava Ponjatovskog, oca princeze Ane Petrovne, kao i vojnika, plemića i političara Grigorija Orlova.

- Ja sam gledajući seriju "Katarina Velika" videla božanstvenu rusku kinematografiju i pristup na koji mi nismo navikli gledajući zapadne filmove. U seriji je zapravo prikazan život u svoj njegovoj punoći. Kad pogledate, svi smo mi grešni. Uz puno poštovanje američke kinematografije, ali to fabrikovanje vrline, borba dobra i zla, čestita carica i poročna carica.. to nije život. Ovde je prikazana drama jedne mlade devojke koja dolazi u Rusiju. Nju osam godina muž nije pogledao, nije je dotakao. Ona je probala da mu se umili, čak je prvu bračnu noć da bi zadovoljila cara iscenirala krv da bi delovalo da je svoje devičanstvo dala mužu. Dakle, jako je dobro prikazano u ovoj seriji da nju, kao i sve nas život baca u razne situacije. Nije ona bila promiskuitetna u tom banalnom smislu - rekla je scenaristkinja Aleksandra Kostadinović i dodala:

- Jako je rusofobno reći "Potemkinova sela". To je izraz koji se koristi za nešto što je laž, što ne postoji. A Potemkin i Katarina su sto gradova podigli! A kad su zidali te gradove, oni su navodno pravili ispred sela skice kako će to sve izgledati, znači oni su bogato i ozbiljno pristupali svemu tome. Mi ceo život govorimo "Potemkinova sela" a kad je Katarina išla da pokaže ta sela pruskom caru Fridrihu II, on nije mogao da veruje, prosto je bio ljubomoran koliko je to lepo i raskošno.

Foto: Nora Šabanović

Aleksandra je rekla da kao scenaristkinja smatra da je serija "Katarina Velika" veoma ozbiljno i kvalitetno urađena.

- Mislim da je Katarina imala jedan božiji zadatak i da je ta pruska disciplina koju je ona sigurno imala u genetici dala doprinos, ali da je ona toliko zavolela Rusiju, da je bila veća Ruskinja od svih. Kad je stigla u Rusiju, prvog koga je ugledala bio je taj Poljak, i on je bio toliko lep da je ona mislila da je on car. A onda je videla Petra III koji nije bio naročito lep. I mislim da su ga ruski dramaturzi malo iskarikirali, jer je Petar mnogo voleo Nemce i stalno je išao kod Fridriha da se divi Nemcima. A Katarina se stvarno zaljubila u Rusiju. Pa onda onaj Orlov. On je bio veliki ratnik strastven ali malo, kao Dimitrije Karamazov bio je malo nagao. I onda je došao Potemkin, koji je bio pitom čovek, bar je tako prikazano u seriji. I Katarina, kako je sazrevala i učila, kao jedna mudra žena, volela je njega. Znate, mi svi biramo partnere prema nekom svom duhovnom nivou. Nije ona bila promiskuitetna, to je sve život - zaključila je Aleksandra.

Takođe je istakla da je Katarina prema svim svojim ljubavnicima bila blaga, želela je sa svima da ostane u dobrim odnosima.

- Volela ih je sve, ona se borila i za sina Alekseja koga je dobila sa Orlovim - dodala je.

U priču se uključio i književnik Ranko Gojković, pričajući o Simeonu Zoriću.

- Potemkin je imao rivala, jednog Srbina, Simeona Zorića. Njegova veza sa Katarinom je bila po Srbe malo nesrećna okolnost. Zorić je bio jako hrabar, izuzetno lep, markantan, zgodan i izazvao je Potemkina na dvoboj. Ali Potemkin je odustao. Jer Katarina nije htela da se sveti. Poslala je Potemkina u jednu provinciju u Belorusiju i dala mu je jedno veliko imanje. On je tamo otvorio biblioteku, i oficirsku školu, tamo je i umro. I danas postoji njegov spomenik u tom ruskom gradiću. Sve je to loše uticalo na putovanje Svetog Petra Cetinjskog koji je mnogo voleo Rusiju, ali nije nikako mogao da dođe do carice jer je Potemkin pravio neke smicalice upravo zbog Zorića. Možda je ljubomora uticala, ali što kaže gospođa Kostadinović, sve je to život i mislim da su zlobnici preuveličavali njen promiskuitet posmatrajući ga površno - rekao je Gojković.

Foto: Nora Šabanović

Dodao je da više veruje istočnim pravoslavnim istoričarima i sveštenicima  nego zapadnim, jer se mnogo toga skriva i preuveličava. A govoriti o istoriji Rusije van konteksta pravoslavlja, pa i o istoriji Srbije, besmisleno je.

- Ljudi ne shvataju da su samo patrijarh i car dvostruki dvorski pomazanici. Katarina je na krunisanju primila taj čin kao što sveštenici primaju pričešće iako je žena. To se kosi sa pravoslavnim crkvenim kanonima, a to znači da je car iznad kanona i teško je shvatiti koja tu blagodat pada i šta se tu dešava. Drugo, Katarina je bila u građanskom braku sa Orlovim, ona je njega stvarno volela i poštovala. Ona je bila u braku i sa Potemkinom. Da li je bio ljubomoran, da li je bilo glasina kad su se razišli, sigurno da je bilo, ali ona je Potemkina do kraja života cenila i jako je tugovala i plakala kad se upokojio - rekao je književnik Gojković i dodao:

- Istoričari nose jedan težak teret na sebi zbog čestog iskrivljivanja istorijskih činjenica, pogotovo kad su u pitanju veliki carevi i carice. Ima jedan stih: "Car ne pripada zemaljskom, od odgovara bogu", i on jeste zaista božiji pomazanik i jedna vrsta prenosnika. Narod služi caru, a car služi bogu, i ta jedna trijada... Možda ne znate, ali Rusi su u svojoj istoriji imali pet očeva. Prvo oca nebeskog, oca svih nas, zatim oca-vladara naroda, odnosno cara, potom duhovnog oca, pa krsnog sveštenika i na kraju biološkog oca. Tu hijerarhiju teško je shvatiti ako čovek ne živi koliko-toliko liturgijski i ako nema vere u sebi. Mi znamo da su ljudi iz užarenih peći izlazili živi i hodali po vodi, a to im je omogućila vera. Čak i da su to izmišljene priče, smisao je isti - istakao je Ranko Gojković.