Top 5 najboljih srpskih romana koje svako treba da pročita

Od "Na Drini ćuprije" do "Seoba", srpska književnost ima romane koji nisu samo priče već svedočanstva o vremenu, ljudima i sudbinama.

Srpska književnost može da se pohvali velikim brojem romana koji su ostavili dubok trag, ne samo u domaćoj kulturi već i u svetskoj književnosti.

Neki govore o istoriji i stradanju, drugi o ljubavi, identitetu, društvu i čovekovoj večitoj borbi sa sopstvenim vremenom.

Ako bismo morali da izdvojimo samo pet naslova koje bi svaki ljubitelj književnosti trebalo da ima na svojoj polici, izbor bi mogao da izgleda ovako.

"Na Drini ćuprija" - Ivo Andrić

Jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti i roman za koji je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine.

Foto: profimedia

Radnja je smeštena u Višegrad i prati istoriju čuvenog mosta na Drini i ljudi koji kroz različite epohe žive pored njega. Most tako postaje mnogo više od građevine, on je simbol vremena, susreta različitih kultura, ali i ljudskog stradanja.

Andrić kroz sudbine brojnih likova govori o velikim istorijskim promenama, ratovima i političkim previranjima, ali pre svega o čoveku koji pokušava da opstane u svetu koji se neprestano menja.

"Seobe" - Miloš Crnjanski

"Seobe" su jedan od stubova moderne srpske književnosti. Miloš Crnjanski u romanu prati sudbinu Srba koji su u 18. veku živeli u okviru Habzburške monarhije i bili primorani da se neprestano sele, tražeći mesto koje mogu nazvati domom.

Foto: wikipedia/youtube

Glavni junak Vuk Isaković je čovek rastrzan između dužnosti, ratovanja, porodice i večite želje za nekim boljim i mirnijim životom.

Crnjanski je kroz priču o seobama otvorio mnogo širu temu, pitanje identiteta, pripadnosti i večitog traganja za domom.

"Koreni" - Dobrica Ćosić

"Koreni" su jedan od najvažnijih romana srpske književnosti 20. veka. Dobrica Ćosić kroz priču o porodici Katić govori o Srbiji krajem 19. veka, ali i o sukobima koji nastaju unutar same porodice.

Foto: RTS

U središtu romana nalaze se pitanja vlasti, politike, ljubavi, patrijarhata i odnosa između oca i sina. Porodica postaje svojevrsna slika društva koje se nalazi između tradicionalnog i modernog sveta.

Posebnu snagu romanu daje psihološka analiza likova i njihova nemogućnost da pobegnu od porodičnog nasleđa.

"Prokleta avlija" - Ivo Andrić

"Prokleta avlija" jedno je od najpoznatijih dela Ive Andrića i roman koji na malom prostoru govori o velikim temama, slobodi, nepravdi, strahu, vlasti i ljudskoj sudbini.

Radnja je smeštena u zatvor u Carigradu, poznat kao "Prokleta avlija", u kojem se susreću ljudi različitih porekla, karaktera i životnih priča. Među njima je i fra Petar, koji postaje svedok neobičnih sudbina zatvorenika, a posebno priče Ćamila, mladog i obrazovanog čoveka opsednutog istorijskom ličnošću Džem-sultana.

Andrić kroz priču o zatvoru zapravo govori o mnogo širem svetu, o društvu u kojem čovek može biti zarobljen ne samo iza rešetaka već i u sopstvenom vremenu, strahovima i okolnostima.

"Hazarski rečnik" - Milorad Pavić

Za kraj, roman koji je promenio način na koji se roman može čitati.

"Hazarski rečnik" Milorada Pavića objavljen je 1984. godine i predstavlja jedno od najneobičnijih dela srpske književnosti. Roman je koncipiran kao svojevrsni rečnik i može se čitati nelinearno, različitim redosledima.

Foto: Printscreen/Youtube

Pavić kroz priču o misterioznom nestalom hazarskom narodu spaja istoriju, mit, fantastiku, filozofiju i ljubavnu priču.

Čitalac ovde nije samo posmatrač, on postaje deo igre i sam bira način na koji će kroz knjigu putovati.

Pet knjiga, pet različitih pogleda na čoveka

"Na Drini ćuprija", "Seobe", "Koreni", "Prokleta avlija"  i "Hazarski rečnik" pripadaju različitim poetikama i govore o različitim vremenima, ali ih povezuje jedno, svi na svoj način postavljaju pitanje šta znači biti čovek u vremenu koje se stalno menja.

Neke od ovih knjiga čitaju se zbog istorije, neke zbog jezika, neke zbog psihologije likova, a neke zato što nas teraju da preispitamo sopstvene stavove.

Upravo zbog toga ovo nisu samo knjige koje treba pročitati zbog opšte kulture. To su romani kojima se vredi vraćati jer se sa svakim novim čitanjem u njima može pronaći nešto drugačije.