Gestapo joj upao u kuću, osedela preko noći: Tužna sudbina Rahele Ferari

Glumica Rahela Ferari je mnogim generacijama ostala upamćena po ulozi Mitine majke u serijalu filmova "Tesna koža".

Međutim, iza scene i prepoznatljivog glumačkog duha krila se potresna priča o gubicima, ratnom užasu i neizbrisivoj boli koja je Rahelu Ferari pratila kroz čitav život.

Od siromaštva do prvih koraka na sceni

Rođena kao Bela Marija Rozalija Rohel Frajnd u Zemunu, odrasla je u izuzetno skromnoj jevrejskoj porodici. Njeno detinjstvo proteklo je u velikom siromaštvu, ali i u mašti koja ju je odmalena vukla ka umetnosti.

Foto: Youtube printscreeen

U nedostatku igračaka, sate je provodila posmatrajući mrave i zamišljajući njihove avanture, čime je nesvesno gradila svoj jedinstveni osećaj za priču i scenu. Već sa 20 godina ostvarila je san i dobila prvi angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Skrivanje od Gestapoa i trenutak kada je osedela

Dolaskom Drugog svetskog rata, njen život i karijera brutalno su prekinuti. Kao Jevrejka, Bela je bila prinuđena da beži i skriva se kako bi spasila živu glavu od nacističkog terora. Odbila je da nosi žutu traku i sa lažnim dokumentima prelazila je iz jednog skrovišta u drugo, godinama živeći u neprekidnom strahu po tavanima i podrumima na periferiji Beograda.

Najdramatičniji trenutak odigrao se u Žarkovu, gde se krila pod imenom Ruža. Na vrata kuće u kojoj je boravila zakucali su pripadnici zloglasnog Gestapoa. Shvativši da nema kud, odlučila je da otvori vrata, potpuno paralisana od straha. U tom sudbonosnom momentu nastupila je njena komšinica Smiljka, jedina osoba koja je znala njen pravi identitet.

Smiljka je uletela u kuću, praveći se da je ushićena, pa je povikala: "Ružo, primili su te u pozorište u Pančevu! Čestitam!"

Foto: Printscreen/You Tube

Prihvativši šansu, Bela je ušla u svoju životnu ulogu. Nasmejala se i pozvala agente tajne policije da proslave njen "angažman" uz rakiju. U opštem metežu niko se nije setio da je legitimiše, što je iskoristila da pobegne. Kada se kasnije te noći pogledala u ogledalu, doživela je šok, od pretrpljenog stresa kosa joj je u samo nekoliko minuta potpuno osedela.

Povratak na scenu i velika ljubav sa bratom Bate Stojkovića

Kao jedina članica svoje porodice koja je preživela ratni pakao, Bela se nakon oslobođenja vratila glumi. Sedamdesetih godina uzela je umetničko ime Rahela Ferari, pod kojim je ušla u istoriju domaće kinematografije i postala prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta. O njenim stradanjima i životu kasnije je napravljena i predstava "Rahelina kutija".

- Mladost je lepa, ali nije laka. Kad me pitaju o njoj, kažem da sam bila lepa i da su se zaljubljivali u mene. Ipak, ono što sam prošla nije nešto što bih poželela da ponovim - ispričala je Rahela jednom prilikom.

Privatno, Rahela je bila udata za glumca Aleksandra Stojkovića, rođenog brata legendarnog Danila Bate Stojkovića. Iako je njihov brak bio ispunjen velikom ljubavlju, sudbina im nije podarila decu. Nakon Aleksandrove smrti 1972. godine, Rahela se više nikada nije udavala.

Poseban odnos sa Žarkom Lauševićem

Među kolegama je bila izuzetno cenjena, a posebnu naklonost gajila je prema Žarku Lauševiću.

- Mi stalno pravimo kerefeke - govorila je ona o njemu i sebi.

Često se prepričava i anegdota iz perioda kada je Laušević dobio sina, pa je u pola noći pozvao Rahelu da joj saopšti radosnu vest. Kada ga je izgrdila što je zove u sitne sate, on joj je šarmantno odgovorio: "Vama sam prvo javio, jer vi ste moja devojka".

Rahela Ferari preminula je 1994. godine u 83. godini, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.