Drama o Jasenovcu uzdrmaće ceo region: Sve o filmu koji otvara ovogodišnji FEST

Film "Zlatni rez 42: Djeca Kozare" proslavljenog reditelja Lordana Zafranovića otvoriće 53. Međunarodni filmski festival FEST 2. oktobra u Plavoj dvorani Sava centra.

Reč je o jednom od najiščekivanijih domaćih filmskih ostvarenja, na kojem je Lordan Zafranović radio decenijama, a koje se bavi jednom od najstrašnijih tema Drugog svetskog rata, stradanjem dece i drugih žrtava ustaškog logora Jasenovac tokom Drugog svetskog rata u NDH.

Posle šest godina pauze, FEST se vraća u Sava centar, a čast da otvori njegovo 53. izdanje pripala je upravo filmu Lordana Zafranovića. Festival će biti održan od 2. do 11. oktobra, uz više od 100 filmova iz 54 zemlje.

"Zlatni rez 42: Djeca Kozare" biće premijerno prikazan publici u Plavoj dvorani Sava centra, a film predstavlja krunu višedecenijskog Zafranovićevog bavljenja temom Jasenovca, zločina i anatomije zla.

Film koji je nastajao više od četiri decenije

Film je zasnovan na scenariju koji su još sredinom osamdesetih godina napisali Arsen Diklić i Lordan Zafranović. Projekat je, međutim, zbog ratova i raspada Jugoslavije bio zaustavljen, da bi mnogo godina kasnije ponovo bio pokrenut.

Foto: Marina Ilić

Sam Zafranović je govorio da je sa Diklićem na ovom projektu počeo da radi još krajem osamdesetih.

- Film je počeo sa Arsenom Diklićem negde osamdesetih, krajem osamdesetih godina. Mi smo ga već dosta dobro pripremili. Međutim, došao je ovaj nesrećni rat i to je sve stalo - rekao je reditelj za RTS.

Prema njegovim rečima, prvi susret sa Jasenovcem ostavio je na njega dubok trag. Zafranović je opisao kako je tokom snimanja dokumentarca slučajno dospeo u prostor nekadašnjeg logora i doživeo šok koji danima nije mogao da izbaci iz sebe.

Foto: Grad Zrenjanin

Upravo taj susret bio je jedan od ključnih trenutaka koji su ga opredelili da se kroz film bavi zlom koje se dogodilo u Jasenovcu.

"Ovo je film o zlu u čoveku"

"Zlatni rez 42: Djeca Kozare" nije zamišljen samo kao istorijska drama o jednom događaju. Zafranović je želeo da kroz priču o Jasenovcu istraži kako se običan čovek pretvara u počinioca zločina i kako ideologija, mržnja i okolnosti mogu da dovedu do potpunog urušavanja ljudskosti.

- Film se bavi o zlu u ljudima - rekao je Zafranović na predstavljanju projekta, objašnjavajući da je želeo da postavi pitanje da li čovek može da se promeni kada dođe do velikih društvenih, ideoloških ili ratnih potresa.

Foto: Grad Zrenjanin

U filmu se priča razvija kroz perspektive žrtava i počinilaca. Pored Srba, Jevreja i Roma, među žrtvama su i hrvatski antifašisti, dok se kroz nekoliko likova istražuje kako nastaje i razvija se zlo.

Zafranović je posebno naglasio da ovo nije dokumentarni film, već igrano ostvarenje u kojem su pojedini likovi zasnovani na stvarnim istorijskim ličnostima, dok su drugi fiktivni ili predstavljaju spoj više različitih ljudi.

"Ovo je moj sveti film"

Jedna od najjačih Zafranovićevih izjava o filmu odnosi se na njegovu dužinu i odluku da ne pristane na komercijalno skraćivanje.

- Ovaj film je više od filma, ovo je, ja ga zovem, "sveti film". Onaj ko dođe da ga gleda, ako izdrži, izdržaće - rekao je reditelj govoreći o ostvaranju.

Film traje približno četiri sata, a Zafranović je poručio da nema nameru da ga dodatno skraćuje samo da bi bio komercijalno pristupačniji.

Foto: Grad Zrenjanin

Istovremeno, za RTS je otkrio da je od materijala napravio i televizijsku seriju od sedam epizoda, koja omogućava da se priča dodatno razvije i da se prikaže mnogo širi kontekst događaja.

"Ne možeš sa zlom da živiš"

Reditelj je govorio i o ličnom odnosu prema temi kojom se bavi.

- Ja ne mogu kleknuti pred taj jasenovački spomenik i tražiti oprost, nego mogu samo s alatima koje ja znam, a to je film, mogu na jedan način da skinem tu ustašku košulju sa sebe. To je sve što ja mogu napraviti. Jer ta ustaška košulja je zlo. Ne možeš sa zlom da živiš - rekao je Zafranović za RTS.

Foto: ATA Images

On je istakao da je upravo umetnost način da se društvo podseti na posledice mržnje i ideologija koje su u prošlosti dovele do masovnih zločina.

- Najosnovnija stvar je da radim stalno istorijske teme, ali istorijske teme koje govore o vremenu u kojem ja danas živim. To znači, to su savremeni filmovi, to su savremeni problemi, to su savremene mržnje, to su savremene opasnosti, to su savremeni strahovi - objasnio je reditelj.

Više od 100 glumaca i kompleksna scenografija

"Zlatni rez 42: Djeca Kozare" je veliki produkcijski poduhvat. Prema dostupnim podacima, u filmu igra više od 100 glumaca, dok je za potrebe snimanja na više lokacija u Srbiji izgrađena kompleksna scenografija koja je trebalo što vernije da dočara ambijent iz leta 1942. godine.

Scenografiju je radio Milenko Jeremić, koji je sa Zafranovićem sarađivao i na njegovom čuvenom filmu "Okupacija u 26 slika".

Foto: Grad Zrenjanin

U glavnim ulogama su Leon Lučev, Rene Bitorajac, Milan Marić, Milivoj Beader i Aleksej Bjelogrlić, dok je u glumačkoj postavi i Predrag Miki Manojlović.

Zafranović je posebno govorio o radu sa Manojlovićem, čiji je lik istorijska figura koju je reditelj oblikovao kao gotovo simboličnu figuru dobra usred užasa.

"Najgore bi bilo da film bude prećutan"

Iako očekuje da će film izazvati snažne reakcije, Zafranović kaže da je upravo to deo njegove uloge.

- Bilo bi najbolje da se prikaže, da ga se kritikuje, da izazove skandale i jednostavno da se o tome govori. Razumete? Jer to je film. Zbog toga radimo filmove - rekao je reditelj.

Za njega je najvažnije da film dođe do publike i da pokrene razgovor o tome šta se dogodilo, ali i o tome kako nastaje mržnja i kako se zlo može ponoviti.

Veliki povratak na FEST

Izbor "Zlatnog reza 42: Djeca Kozare" za otvaranje 53. FEST-a ima dodatnu simboliku. Zafranović je još 2023. godine dobio nagradu "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a sada će upravo njegov novi film otvoriti festival.

Ovogodišnji FEST biće posebno značajan jer se posle šest godina vraća u Sava centar. Publika će od 2. do 11. oktobra imati priliku da pogleda više od 100 filmova iz 54 zemlje, dok će Zafranovićev film biti prvi veliki događaj festivala.

"Zlatni rez 42: Djeca Kozare" tako pred beogradsku publiku stiže kao film koji je nastajao decenijama, koji se bavi jednom od najtežih tema naše istorije i koji njegov autor ne vidi samo kao još jedno filmsko ostvarenje, već kao svojevrsno umetničko suočavanje sa zlom.