Izgubljeni snimci, zabranjen koncert: Otkriveni nepoznati detalji iz života Milana Mladenovića

Milan Mladenović, frontmen legendarne grupe Ekatarina Velika (EKV), ostavio je neizbrisiv trag na srpskoj muzičkoj sceni.

Njegove pesme i danas žive, a stihovi poput onih iz numere "Zemlja" ponovo privlače pažnju javnosti i podsećaju na umetnika čije su poruke bile daleko ispred njegovog vremena.

Iako je o njegovoj karijeri, muzici i životu mnogo toga poznato, postoje i brojne manje poznate činjenice koje otkrivaju kakav je Milan bio van scene. Povodom godišnjice njegove smrti, Zadužbina Milana Mladenovića objavila je zanimljive detalje iz njegovog života, od školskih dana i prvih muzičkih koraka do izgubljenih snimaka, neostvarenih koncerata i poslednjeg javnog nastupa.

Muzika mu je bila važnija od škole

Milan Mladenović je još kao tinejdžer znao čime želi da se bavi, iako njegova odluka u početku nije naišla na odobravanje porodice.

Od prvog razreda osnovne škole bio je odličan đak, a prvi ozbiljniji problemi sa ocenama pojavili su se tek u osmom razredu. Tada je u njegovoj knjižici prvi put osvanula jedinica, i to iz predmeta domaćinstvo. Iste godine dobio je i dvojku iz marksizma, ali je razred ipak završio sa vrlo dobrim uspehom.

Foto: Youtube printscreeen

Prema svedočenjima prijatelja i članova porodice, razlog za slabije ocene bilo je sve veće interesovanje za muziku.

Milan je 1977. godine maturirao radom "Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije", za koji je dobio peticu. Međutim, već 1. jula iste godine postao je član Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Beograda. Imao je samo 18 godina i bio je odlučan da se profesionalno posveti muzici.

Njegovi roditelji u početku nisu bili oduševljeni tom odlukom, ali su vremenom promenili mišljenje i počeli da ga podržavaju.

- Ta ideja se uopšte nije dopala mojim roditeljima. Posle im je postalo drago da pročitaju moje ime u novinama. Počeli su da mi pomažu i da me podržavaju - govorio je Milan u intervjuima.

Brojni snimci Milana Mladenovića zauvek su izgubljeni

Zadužbina Milana Mladenovića godinama radi na pronalaženju i digitalizaciji njegovih arhivskih snimaka. Ipak, za pojedine materijale veruje se da nikada neće biti pronađeni.

Među njima su demo-snimci grupe Limunovo drvo, koje je Milan snimio 1978. godine u Zagrebu, uz producenta Huseina Hasefendića.

O tim snimanjima kasnije je govorio bubnjar Dule Dejanović, koji je otkrio da su Milan i producent imali ozbiljne nesuglasice oko aranžmana i produkcije.

- Milan samo što se nije pobio sa Husom oko aranžmana i produkcije - tvrdio je Dejanović.

Pretpostavlja se da nije sačuvana ni pesma "Prevaren", koju je Milan snimio sa Šarlom Akrobatom 1980. godine. Među izgubljenim materijalima nalaze se i demo-snimci Katarine II iz 1982, prvi snimci za debitantski album iz 1983, kao i numere nastale za predstavu "Majka hrabrost" Lenke Udovički iz 1992. godine.

Ipak, postoji i razlog za zadovoljstvo ljubitelja njegove muzike. Zadužbina poseduje nekoliko snimaka koji do sada nikada nisu predstavljeni javnosti, a njihovo objavljivanje najavljeno je u narednom periodu.

Pesma "Soba" nastala je zbog neočekivanog povratka iz vojske

Milanovi tekstovi često su bili zagonetni i otvoreni za različita tumačenja, ali iza nekih od najpoznatijih pesama kriju se sasvim konkretni događaji iz njegovog života.

Jedna od zanimljivijih priča odnosi se na pesmu "Soba" grupe Ekatarina Velika.

Inspiraciju za ovu numeru Milan je dobio nakon kratkotrajnog boravka u JNA. Njegovi roditelji Spasa i Danica, ne očekujući da će se tako brzo vratiti u Beograd, odlučili su da isprazne njegovu sobu i pripreme je za krečenje.

Međutim, Milan se vratio nenajavljeno i zatekao prostoriju u potpuno drugačijem stanju. Upravo taj događaj poslužio je kao inspiracija za nastanak jedne od pesama EKV.

Malo je poznato i da je Milan bio veliki ljubitelj knjige "Slučajevi" Danila Harmsa, o kojoj je često govorio u intervjuima. Godinama je, međutim, javnosti promicalo da postoji snimak na kojem peva Harmsove stihove na engleskom jeziku.

Snimak je postao dostupan 2010. godine, kada je objavljen na albumu Deže Molnara.

Nije bio zadovoljan filmom "Crna Marija"

Iako film "Crna Marija" danas ima gotovo kultni status, Milan Mladenović, prema svedočenjima ljudi koji su mu bili bliski, nije bio naročito zadovoljan svojim glumačkim iskustvom, ali ni konačnim rezultatom.

O tome je javno govorio samo jednom, pre premijere filma. Priznao je da je želeo da se oproba u glumi i vidi može li da tumači lik koji nema mnogo veze sa njegovom ličnošću, ali je posebno oštro kritikovao muziku, tekstove i pevanje.

- Ja sam samo hteo da se okušam u glumi, da vidim mogu li da budem neko ko nema veze sa mnom... Glavni problem je što je muzika, koju je radio Srđan Jul, katastrofalno loša. Tekstovi i pevanje su takođe očajni. Nadam se da neću morati da se stidim tog filma - izjavio je tada Mladenović.

Pred 70.000 ljudi uzvikivao je samo jednu reč - mir

Milanov antiratni angažman bio je jedan od važnih aspekata njegovog javnog delovanja. Njegov najposećeniji koncert održan je u septembru 1992. godine u Beču, kada je sa bendom Rimtutituki nastupio na čuvenom Heldenplacu.

Pred oko 70.000 ljudi učestvovao je u velikom antiratnom koncertu, na kojem su nastupili i legendarni The Temptations.

Dok su se na prostoru bivše Jugoslavije vodili ratovi, Milan je sa bine slao jasnu poruku. Njegovi uzvici "Miiiiiiir!" odzvanjali su pred desetinama hiljada okupljenih, od kojih mnogi verovatno nisu razumeli njegove reči, ali su razumeli poruku koju je želeo da pošalje.

Zanimljivo je da je nekoliko godina ranije postojao plan za još jedan veliki koncert, koji je mogao da okupi brojne poznate muzičare.

Za 9. oktobar 1988. godine bio je zakazan nastup na platou ispred Hrama Svetog Save u Beogradu. Riblja Čorba trebalo je da bude domaćin, dok su kao gosti najavljeni EKV i Piloti.

Patrijarh German blagoslovio je događaj, ali koncert na kraju nije održan jer SUP nije izdao neophodnu dozvolu.

Nije štedeo reči kada je govorio o kolegama

Milan Mladenović nije se ustručavao da iznese svoje mišljenje o drugim muzičarima, pa tako nije imao naročito pohvalne reči ni za Riblju Čorbu.

S druge strane, Bora Đorđević je 1987. godine u intervjuu za NIN govorio o EKV sa velikim poštovanjem, ističući da je reč o bendu čija je muzika bila daleko ispred vremena u kojem je nastajala.

- Ekatarina je velika grupa koja nema sreće. Kada bi Milan progovorio tri reči, ljudi bi pali mrtvi. Kada bi znao da komunicira, to bi bilo idealno. Oni prave čarobnu muziku koja je pet godina ispred Jugoslavije, ali nemaju komunikaciju koja je neophodna - izjavio je Bora.

Milan se, inače, izjašnjavao kao ateista. Na pitanje novinarke početkom devedesetih da li veruje u više sile, odgovorio je da sebe ne smatra mistikom i da veruje da je svako kovač sopstvene sreće.

Njegova porodica iz Makarske i danas prepričava anegdotu iz detinjstva koja najbolje oslikava njegov karakter. Kada mu je baka jednom prilikom zapretila da će ga kazniti Bog, Milan joj je odgovorio: "Bako, nema Boga, to ti ne postoji! Gagarin je bio gore i nije ga video!"

Poslednji javni nastup održao je telefonom

Milanov politički i antiratni angažman nije se završavao koncertima i pesmama. Godine 1992, kada je Demokratska stranka organizovala peticiju za smenu Slobodana Miloševića, njegovo ime našlo se među prvim potpisnicima.

Tadašnji list Borba objavio je tekst pod naslovom "Prvih sto hiljada potpisa", u kojem su navedene brojne ličnosti iz kulturnog i javnog života koje su podržale inicijativu. Među njima su bili akademici, književnici, glumci i muzičari, a na spisku se našao i Milan Mladenović.

Posebno je zanimljiva priča o njegovom poslednjem javnom nastupu.

Dvadesetak dana nakon poslednjeg koncerta EKV u Budvi, 17. septembra održan je neobičan Telefonski koncert, u organizaciji Rodoljuba Marjanovića iz Beča.

Ideja je bila da se putem telefonskih veza povežu muzičari iz različitih gradova bivše Jugoslavije, između kojih je zbog rata i sukoba komunikacija bila prekinuta. Zajednički nastup prenosile su radio-stanice u Austriji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji.

U ovom jedinstvenom muzičkom događaju učestvovali su umetnici iz Sarajeva, Skoplja, Labina i Beograda, među kojima su bili Milan Mladenović, Vlatko Stefanovski i Goran Čavajda Čavke.

Tako je jedan od poslednjih javnih nastupa čoveka koji je čitav život verovao u snagu muzike postao simbol povezivanja ljudi koje su ratovi razdvojili.

Uskoro stiže i monografija

Za petnaestak godina stvaralaštva Milan Mladenović ostavio je neizbrisiv trag na regionalnoj muzičkoj sceni. Sa Šarlom Akrobatom objavio je album "Bistriji ili tuplji čovek biva kad...", kao i nekoliko pesama na čuvenoj kompilaciji "Paket aranžman".

Sa Ekatarinom Velikom snimio je sedam studijskih i jedan koncertni album, dok je na poslednjem projektu "Angel's Breath", koji je realizovao u Brazilu sa Mitrom Subotićem Subom, istraživao potpuno drugačije muzičke pravce.

Koliko je njegov uticaj bio veliki pokazuje i izbor najboljih pesama sa prostora bivše Jugoslavije, u kojem je numera "Par godina za nas" proglašena najboljom. Među prvih deset našle su se i "Ti si sav moj bol" na trećem mestu, kao i "Oči boje meda" na šestom mestu. U istom izboru našle su se i pesme Šarla Akrobate "Ona se budi" i "Niko kao ja".

Milan Mladenović preminuo je 5. novembra 1994. godine od raka pankreasa, ali njegove pesme, stavovi i umetničko nasleđe nastavljaju da žive i decenijama kasnije. Zadužbina njegovog imena najavila je i objavljivanje do sada nepoznatih arhivskih snimaka, dok se očekuje i monografija posvećena njegovom životu i stvaralaštvu.