Napustio gimnaziju, voleo kafanu više od karijere, a bio je genije: Ovo je priča o poslednjem beogradskom mangupu

Na današnji dan, 11. novembra 1948. godine, rođen je Dušan Prelević Prele, jedan od najneobičnijih i najautentičnijih umetnika koje je Beograd imao.

Bio je pevač raskošnog glasa, glumac, pisac, scenarista, sportista i boem, čovek koji je mogao mnogo toga da postigne, ali je uvek birao da živi po sopstvenim pravilima.

Dušan Prelević Prele je važio za poslednjeg pravog beogradskog mangupa, a njegov život bio je gotovo jednako uzbudljiv kao priče koje je ostavio iza sebe. Nije mario za konvencionalna pravila, nije jurio slavu niti se previše opterećivao karijerom. Voleo je muziku, knjige, prijatelje i kafanu, a upravo su ga takav temperament i neukrotiva priroda učinili jednom od posebnih figura beogradske boemije.

Foto: Printscreen/Youtube

Iako je preminuo 28. jula 2007. godine, u 59. godini, iza sebe je ostavio bogato umetničko nasleđe i priču o čoveku koji je imao mnogo talenata, ali nikada nije želeo da živi kao drugi.

Od fudbala i hokeja do rokenrola

Dušan Prelević rođen je u Beogradu, na Crvenom krstu, 11. novembra 1948. godine. Još kao dečak pokazivao je interesovanje za sport, pa je trenirao fudbal u Crvenoj zvezdi, dok je istovremeno bio hokejaški golman Partizana.

Ipak, sportska karijera nije bila njegov konačni izbor. Prelomni trenutak dogodio se kada je muzika počela da preuzima primat u njegovom životu.

Foto: Printscreen/Youtube

Prele nije završio gimnaziju, a od formalnog obrazovanja imao je osnovnu školu i jednogodišnji časovničarski zanat. Njegova majka želela je da postane pravnik, ali je on izabrao potpuno drugačiji put - rokenrol.

Profesionalno je počeo da se bavi muzikom 1965. godine, a sarađivao je sa grupama Juniori, Siluete, Orkani i Vizije. Kratko je bio i član Korni grupe, nakon čega je započeo samostalnu karijeru.

Pevao je u kultnoj predstavi "Kosa", a odbio i ponudu slavnog reditelja

Jedan od najznačajnijih trenutaka njegove umetničke karijere bilo je učešće u legendarnom rok mjuziklu "Kosa", koji je izveden u Ateljeu 212. Prele je svojim glasom i scenskom pojavom ostavio snažan utisak, a mnogi su verovali da je upravo on imao važnu ulogu u oblikovanju završne scene predstave.

Angažman u "Kosi" doneo mu je i ponudu čuvenog američkog reditelja Boba Vilsona. Međutim, Prele nije prihvatio saradnju, a prema pisanju medija, njihovo upoznavanje završilo se čak i fizičkim sukobom.

Foto: Printscreen/Youtube

Jedno vreme je boravio u Nemačkoj i Holandiji, gde je pevao bluz i džez, između ostalog i pred američkim vojnicima u klubovima i hotelima. Njegov specifičan, promukao glas često su upoređivali sa glasom Džoa Kokera, zbog čega je stekao reputaciju jednog od najautentičnijih interpretatora bluz i rok muzike na ovim prostorima.

Alkohol, kafana i život bez kompromisa

Prelević nikada nije skrivao da je kafana bila važan deo njegovog života. O alkoholu je govorio otvoreno, bez pokušaja da ulepša sopstvene navike, a upravo je ta iskrenost bila jedna od njegovih prepoznatljivih osobina.

Jednom prilikom objasnio je koliko je kafana značila za njegovo odrastanje i život.

- Kafana ti je srpski parlament. To je kuća i crkva. Kod nas se u kafanama dešavaju najvažnije stvari. Tu se ruše vlade, postavljaju nove, osnivaju stranke. Kafana je jedini univerzitet koji sam završio. To je moj univerzitet koji ne bih menjao za Oksford - ispričao je jednom prilikom.

Njegov temperament često ga je uvlačio u sukobe, a buran način života ostavio je posledice i na njegovo zdravlje. U jednom periodu izgubio je i nogu i oko, a njegov život obeležile su brojne kafanske priče i anegdote koje su godinama prepričavane u Beogradu.

Ipak, Prele nikada nije pokušavao da se predstavi kao neko drugi. Govorio je otvoreno o svojim slabostima, porocima i greškama, prihvatajući da je upravo takav život izabrao.

Pisac koji je počeo da piše tek u 38. godini

Malo je poznato da je Prelević, pored muzike, imao i izuzetan književni talenat. Pisanje je otkrio relativno kasno, tek u 38. godini, ali je vrlo brzo pokazao da se i u književnosti snalazi podjednako dobro kao na muzičkoj sceni.

Objavljivao je priče, eseje i kolumne u časopisima NIN, Duga, Književne novine i drugim publikacijama. Napisao je knjige "Kako je umro Baš-Čelik" i "Voz za jednu bitangu", a bio je poznat po specifičnom stilu, britkom humoru i pričama inspirisanim beogradskim ulicama i ljudima koje je upoznavao.

Njegov književni izraz bio je neposredan, često surov, ali i veoma duhovit. Pisao je o životu koji je poznavao iz prve ruke, bez ulepšavanja i lažnog moralisanja.

Napisao scenario za kultni film "Poslednji krug u Monci"

Prelevićev talenat nije se zaustavio na muzici i književnosti. Bio je i scenarista filma "Poslednji krug u Monci" iz 1989. godine, u kojem je glavnu ulogu tumačio Dragan Nikolić.

Foto: printscreen

Ovo ostvarenje postalo je jedno od zapaženijih domaćih filmskih ostvarenja tog perioda, a Prele je pokazao da ume da prenese svoje životno iskustvo i na filmsko platno.

Napisao je i nastavak scenarija, a bavio se i novinarstvom i publicistikom. Bio je jedan od pokretača časopisa "Probisvet", čiji je cilj bio očuvanje autentičnog beogradskog duha.

Nikada se nije ženio

Iza slike neukrotivog boema krio se i čovek koji je imao veoma poseban odnos prema porodici. Prelević se nikada nije ženio, ali je imao dve ćerke, Dinu i Milicu, o kojima je govorio sa velikom ljubavlju.

Posebno je bio vezan za majku Anku, koja je imala značajnu ulogu u njegovom životu i odrastanju. O njoj je govorio sa velikim poštovanjem, a u jednom intervjuu istakao je da su upravo majka i njegove dve ćerke tri najvažnije žene u njegovom životu.

Njegova majka jednom prilikom je na upečatljiv način opisala sinovljev karakter i neiskorišćene mogućnosti:

- Rodila sam genija, on je sve mogao, sve počeo i sve je fantastično uradio i kad dokaže sebi da može, on odustane i ne ide dalje - govorila je Anka.

Hapšen tokom demonstracija 9. marta 1991. godine

Prelević se nije držao podalje ni od društvenih i političkih zbivanja. Početkom devedesetih bio je politički angažovan, najpre kroz DEPOS, a potom i Demokratsku stranku Srbije.

Tokom velikih opozicionih demonstracija 9. marta 1991. godine u Beogradu bio je uhapšen, što je predstavljalo još jednu epizodu u njegovom burnom životu.

Dušan Prelević Prele preminuo je 28. jula 2007. godine, ali je ostao upamćen kao čovek koji je odbijao da se uklopi u kalupe. Bio je umetnik koji je podjednako voleo muziku, pisanje i beogradske kafane, a njegov život ostao je svedočanstvo jednog vremena i duha grada koji je nestajao.