VANJA BULIĆ O BRAKU, UNUCIMA, KNJIGAMA... Ja sam srećni penzioner!

Nikad se lepše nisam osećao, jer sada radim ono što sam oduvek želeo u životu - da neometano pišem knjige. Imam jednu TV emisiju koju radim od kuće, u najboljem studiju na svetu, zato što goste uvek čeka gibanica i domaća rakija

Vanja Bulić je nedavno objavio dve knjige maltene istovremeno. Roman "Viza za nebo", koja predstavlja nastavak avantura novinara crne hronike Novaka Ivanovića, i zbirku portreta najzanimljvijih ovdašnjih muškaraca iz javnog života nazvanu "Šmekeri".

Sa Vanjom smo razgovarali jednog kišovitog i tmurnog prepodneva u beogradskom hotelu "Moskva", uz zvuke žive muzike sa klavira, o tome da li je potrebno da overiš "vizu za nebo" da bi postao "šmeker", ali i o tome zašto iza svakog nesvakidašnjeg i uspešnog muškarca kao po pravilu stoji srećna porodica i kako je steći.

Ko su zapravo šmekeri?

- Za muškarce to je urbani tip i sve ređa pojava. Za žene, treba da je nežan i duhovit - onaj čije oči jedine vidiš u sobi punoj muškaraca. Kad bi tražio pravog šmekera, ja mislim da nema većeg od Bulidže iz "Građana sela Luga". Tu Bata Živojinović igra seljaka koji stalno vodi harmonikaša sa sobom i odlazi u banje, gde mažnjava sve ribe. Šmekera je teško objasniti, jer neko ko ima te lepe osobine često ne može da ih ispolji u nekom malom mestu ili ih ispoljava, a ljudi ih ne vrednuju.

Da li su šmekeri iz tvoje knjige zapravo muškarci za kojima su ludovale žene?

- Recimo, Pavle Vuisić nije bio muškarac za kojim su ludovale žene, a po svemu je bio šmeker. Neki misle da je šmeker isto što i boem. A boem će pre biti pijanac prema nekoj uvreženoj definiciji. Pravi boem treba da se seća s kim je bio i s kim je uživao. Kako može da bude boem neko ko se narolja ko svinja i ujutru ne zna ni gde je bio ni šta je radio. Šmekeri su zapravo ljudi koji su vodili poseban život i izdvajali se od drugih. Najbolji primer za to je verovatno Gaga Nikolić, kojeg su svi voleli, i muškarci i žene. Momo Kapor takođe. Kad je pisao "Beleške jedne Ane", sve žene su ludele za njim, ali su se posle malo razočarale kad su videle kako izgleda. Ili Dule Vujošević. Njega najviše voli onaj navijač Partizana Miša Tumbas. Međutim, kad saberem sve likove koje sam obradio u knjizi, najveći živi šmeker je za mene Zdravko Šotra. Neverovatan je način na koji je on pakovao svoj život u sve što je radio.

Da li te šmekere karakteriše specifičan odnos prema ženama?

- Zanimljivo je da su skoro svi oni srećno oženjeni. Što je danas neverovatno. To znači da su ostvareni u svakom smislu.

I ti si, kažu mnogi, potpuno ostvaren čovek koji je srećno stigao do penzije. Kako se osećaš u toj ulozi?

- Nikad se lepše nisam osećao, jer sada radim ono što sam oduvek želeo u životu - da neometano pišem knjige. Veoma sam srećan i zadovoljan zbog toga. Imam i jednu TV emisiju koju radim od kuće, u najboljem studiju na svetu, zato što goste uvek čeka gibanica i domaća rakija. Jednom godišnje izbacim po jednu knjigu s glavnim junakom Novakom Ivanovićem i kroz njega se barem donekle prisetim novinarstva kojim su se bavili ljudi devedesetih godina.

Kako deluje dočekati penziju u braku?

- Ne znam, jer nisam imao onaj drugi osećaj.

To se danas sve ređe dešava, zar ne?

- Vidi, pametan čovek, ako i ima jedan razrušen brak iza sebe, penziju treba da dočeka u drugom braku. Imam prijatelje koji nisu ukapirali da ne možeš ceo život biti poluboem, polumladoženja i poluraspuštenik. Na kraju, u mojim godinama - dobro, ja sam možda nešto mlađi duhom od svoje krštenice - ostaneš u kući sam sa daljinskim upravljačem.

Zašto se to ljudima dešava?

- Hajde da krenemo od činjenica. Statistike kažu da se najviše brakova rastura između sedme i desete godine bračnog života. Današnji brakovi se rasturaju zbog nesporazuma koji su vezani za materijalne probleme. Manje je u pitanju nedostatak ljubavi. Zamisli neku mladu ženu kojoj je rođendan. A znaš kakve su žene... Evo jedna najbanalnija stvar. Nema kukavac, taj njen muž, da joj kupi cvetić i izvede je na večeru za taj dan. Kako oni mogu da ostanu zajedno pod tim okolnostima?

Dobro, raspadaju se brakovi i dobrostojećih parova?

- E to je sad drugo. To govorimo o ljudima koji uđu u pedesete godine. To je onda kriza srednjih godina. Prvo, žene brže stare nego muškarci. Kažu da je najbolja biološka razlika u godinama za brak da muškarac bude stariji osam do 12 godina od žene. Tada im se i ulasci u klimaks maltene poklapaju. Danas se uglavnom uzimaju ljudi istih godina. I onda u nekom periodu, što kažu ljudi, ona pregorela, a on bi još da svetluca.

Koje su ključne stvari za održanje braka?

- Ključna stvar je da si u brak ušao iz ljubavi. Druga stvar je hraniti tu ljubav, a ljubav se ne hrani samo osećanjima već pomalo i novčanikom. Primetio sam da danas ima parova gde su oboje nezaposleni. Kako oni da grade porodicu?! A ljubav se produžava kroz decu. Oni mnogo čekaju sa decom, traže pravo vreme. I dok čekaju pravo vreme, otkuca im biološki sat, i posle neće da se zakači.

Kakav si osećaj imao kad su sinovi polako počeli da ti odlaze od kuće i da se osamostaljuju?

- Ja sam se mnogo smejao što je moja žena zbog toga plakala. Napravim ja prvi put u životu veliko gnezdo, da svako konačno ima svoju sobu i svoj mir, a Dušan, moj stariji sin, kaže nam da je počeo nešto da radi na BK televiziji i da je iznajmio sobu na Bulevaru, gde će da živi. Moja žena počne da plače. A ova dvojica blizanaca ko i da nisu tu. Samo uveče čujem štiklice uz njihove korake, tako znam da su se vratili. Retko kad dođu sami.

Da li je tvojim sinovima više koristila ili štetila tvoja popularnost dok su odrastali?

- Ovim mlađima, blizancima, apsolutno nije štetila. Mislim da su veći problem imali ovi sa strane, jer su oni moja deca. Šta god da se dogodi s njima, oni zovu mene. U školama koje su pohađali, na primer, od mene su očekivali da mogu da im namaknem neke pare za krečenja i neke druge đavole. Oni su odrastali uz moju popularnost. S Dušanom je bilo drugačije. On je bio u pubertetu kad je moja popularnost počela da raste i mislim da mu nije bilo prijatno. Sećam se kad je bio u sedmom razredu osnovne, ja ga vodim do autobusa za ekskurziju, a on me odguruje i kaže: "Hajde, tata, idi ti." Bilo ga malo sramota. Ova dvojica nisu imala taj odnos. Ja ih dovedem u školu, a oni viču drugim klincima: "'Oćete da vam naš ćale deli autograme?" Ja im kažem: "Ćutite, bre, majku vam vašu."

Priželjkuješ li da postaneš i deda?

- Uh, priželjkujem ja to već dugo, ali očigledno još ništa od toga. Moja žena lepo mi kaže: "Šteta što ti i ja ne možemo direktno da pravimo unuke." (smeh) Ovim mojima kao da ne pada na pamet da prave decu.

I na kraju da se vratimo na šmekere. Smatraš li da je i tebi mesto u knjizi "Šmekeri"?

- Pa ne znam... Mada me u društvu neki zovu Šmeksi. Ja imam neke od tih osobina, ali čini mi se da sam mnogo mekši od mnogih likova iz knjige.

Mekši u kom smislu, mislim, da te ljudi ne shvate pogrešno?

- Ne kao muškarac. Šmeker podrazumeva i strogost u ophođenju, a ja to ne umem. Ja se nikad u životu nisam potukao. Iako sam odrastao sa žestokim momcima, uvek sam nekako razdvajao ljude.