ZVEZDA "MARATONACA" BOGDAN DIKLIĆ OTKRIVA ZA INFORMER: Ćerka mi je pametna, neće da bude glumica!

Bogdan Diklić, koji je juče primio nagradu Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, ističe da njegova 15 godina stara naslednica Sofija ne želi da krene njegovim stopama

Glumac Bogdan Diklić tvrdi da njegovoj ćerki Sofiji ne pada na pamet da krene njegovim stopama jer je pametna!

Čuveni inspektor Simić iz filma "Majstori, majstori" i Mirko Topalović iz kultnog ostvarenja "Maratonci trče počasni krug" dobio je tradicionalno priznanje Jugoslovenske kinoteke Zlatni pečat na dan kada ova ustanova slavi 69. rođendan.

Bard srpskog glumišta, koji je tokom 43 godine duge karijere pobrao sve moguće nagrade, iz braka sa bivšom suprugom Dijanom Marojević ima 15 godina staru naslednicu, za koju ističe da je nećemo gledati na filmskom platnu.

- Moja ćerka Sofija je izuzetno inteligentna osoba. Zbog

Zaborav Ne zanima me hoće li me ljudi zaboraviti ili ne Bogdan Diklić

toga ne pokazuje nikakvu želju da glumi, niti da me nasledi u poslu.

Ne treba joj ta muka?

- Ne, nikako. Zna ona dobro šta to znači.

Ćerka vam je tinejdžerka. Da li biste voleli da ste u ovo današnje vreme mladi?

- Ja sam mlad, samo je moje telo nešto starije. Usudio bih se da kažem da moja duša ima 25 godina.

Volite da pričate o prošlim vremenima, a čini se da vam se 21. vek baš i ne dopada. Zbog čega?

- Neprilagođen sam. Informatički sam nepismen. Knjige čitam tako da čujem kako šušti papir, a ne preko kompjuterskog ekrana. Ne snalazim se ni sa mobilnim, koristim ih minimalno, koliko treba.

Znači može i tako da se funkcioniše?

- Da, ali mi neke stvari iz prošlosti nedostaju. Danas

Mlad sam Ja sam mlad, moja duša ima 25 godina, samo mi je telo starije Bogdan Diklić

pozovete nekog i iste sekunde ga dobijete. To ubija čežnju! Ili pošaljete cirkularnu poruku na 40 brojeva i tako čestitate Novu godinu. A do pre 30 godina smo tražili čestitke, pa koverte, pa markice... Onda kad dođemo kući, napravimo kafu, pa se trudimo da lepim rukopisom ispišemo poruke. To je bio život.

Nema vas u popularnim serijama koje se trenutno emituju. Zbog čega?

- Nisam za ove svakodnevne serije. Imam strože kriterijume kad je reč o scenarijima koje mi nude. Tražim kvalitet. Osim toga, meni se sad malo dokoličari. U uzrastu sam kad moram malo da "olabavim", što bi rekli klinci. Dosta sam se istrošio. Nemam više toliko energije.

Ne mislite da vas se publika uželela?

- Ne vodim računa o tome ima li me dovoljno, ili ne. Ne zanima me hoće li me neko zaboraviti, ili ne.

Nedostaje li vam nekadašnja kultura odlazaka u bioskop?

- Tužno je i žalosno što je bioskop mrtav. Sećam se nekada, kad devojčica pristane da ide u bioskop, a dečak se trese, pa shvati da je još rano da je uhvati za ruku, pa čeka da malo odmakne film... Pa ako se ona ne opire, njemu srce lupa... Karte su se kupovale od tapkaroša, ljudi su u sali imali osećaj zajedništva. Mada, mnogi se snalaze i sa ovim novim multipleksima, sinepleksima, kako god da se zovu. Ja ne.

Divio sam se Bati Ko vam od pokojnih kolega najviše nedostaje? - Mnogi. Bata Stojković i ja smo bili prijatelji, bio je važan deo mog života. Divio sam mu se. Kad je reč o jednom od poslednjih koji nas je napustio, Nebojša Glogovac. Ostavio je toliko toga iza sebe, da će trajati večno.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

- Ljude s kojima sam delio scenu, kadar.... Kad se setim s kim sam sve igrao, pomislim: "Pa nisam ni ja loš." Takođe, 43 godine pristojno živim od ovog posla, a održao sam čestitost s kojom sam se u sve to vinuo.

Mira Karanović: Hvala Gagi, Voji, Mikiju...

Tradicionalno priznanje Jugoslovenske kinoteke dobila je juče i Mirjana Karanović.

- Petrija iz filma "Petrijin venac" i Sena iz "Oca na službenom putu" su moji najveći uspesi. Zbog njih sam imala obavezu da se iznova dajem svakoj ulozi. Uvek sam se oslanjala na partnere, moram da zahvalim Mikiju Manojloviću, Draganu Maksimoviću Maksi, Marku Nikoliću, Voji Brajoviću, Draganu Nikoliću... - poručila je glumica.