Danas je održana konferencija za novinare na kojoj je najavljena premijera predstave „Knjiga o Milutinu-deo prvi“ po knjizi Danka Popovića, a u režiji Egona Savina, u foajeu Zvezdara teatra. Šta ovo delo predstavlja danas i koja je njena vrednost otkrio je Nenad Jezdić
Sećanja glumca na priču o Milutinu sežu u doba kada je bio student, a jedno izdanje “Knjige o Milutinu” sa dominantno crvenom bojom stajalo je i na policama njegove kućne biblioteke. Na Akademiji je često razmišljao o Milutinu, posebno na drugoj godini studija kada su se radile ispovesti, gde studenti glume biraju šta je to iz čega mogu da stoje svojim stavovima, nazorima, svojim emotivnim doživljajem sveta i okoline, pa i prirode.
- Tada sam pomislio da bi Knjiga o Milutinu bila pravi izbor za to i pročitao sam je. Obimno delo sa previše informacija i fakata za mene, u koje nisam zadirao kao iz ove perspektive sada kada uskoro punim pedeset godina, pošto sam osetio i video svu uzaludnost i besmislenost svih ratova, pa i onih za koje kažemo da su naši - započinje svoju priču Nenad Jezdić o susretu sa Milutinom i onim što će uslediti mnogo godina kasnije.
Kako je došlo do toga da ipak stanete iza ove Milutinove ispovesti?
- U jednom razgovoru sa Egonom Savinom smo spomenuli da bi bilo dobro da na ovom svom glumačkom naboju dođem do forme koja se zove monodrama, što bi bilo nešto moje, nešto iza čega ću ja da stanem. U predstavi smo se ograničili na prvi deo knjige, na Veliki rat koji je i najdragoceniji u emotivnom, dramaturškom i pozorišnom smislu.
Foto: Jakov Simović
Sa konferencije
- Kakav je Milutin zapravo, kako ga Vi doživljavate?
Što sam ga više istraživao i što sam se više bavio njime, njegovim rečima i mišlju, sve više mi se nameće da je taj Milutin istinski neznani junak! Paradigma svega onog neotkrivenog, neizrečenog, onog što jeste istinska ljubav i patriotizam, istinska hrabrost, što je istinsko junaštvo. Svi ti ljudi, pa i Milutin, svi ti ljudi znani i neznani, oni koje imamo u porodičnim albumima, meni su kroz ovaj tekst usadili jedan priziv, obavezu, važnost da se priziv ispoštuje, da se to čuje i izgovori.
- Kakva je priča o Milutinu – politička, antiratna, ljudska, priča o stradanju ili priča koju ne možemo ni da naslutimo?
Milutin kaže: „Ja ne držim slovo iz istorije, samo svoje misli kazujem i ono što mi je na duši.” To je priča pojedinca koja se ne da naslutiti u svom razvoju i nepredvidljiva je zato što je lična i posebna. Teška priča iziskuje i teške reči koje će na momente da zazvuče i patetično, ali ovo je jedna objektivna i istinita muka i stradanje. Kad vidim tu Milutinovu rečenicu i kada vidim kako on svoju misao oblikuje, skoro sam siguran da je Danko Popović imao ispred sebe pravog Milutina u određenim trenucima. Skoro sam siguran da je taj Milutin postojao. Dobro bi bilo da se mi, kao pojedinci i kao narod zapitamo, da vidimo gde je nestala spremnost za podvig, gde je nestala ratnička čast, ljudsko poštenje, ljudska skrušenost pomirljivost, humanost – a sve to jeste naš Milutin. Jedno od pitanja koje se meni nameće, a verujem i svima koji će ispratiti ovo jeste – ko su ljudi koji su ostali i koji čine naš narod posle takvog stradanja? Jesmo li makar malo sledbenici tih vrlina? Jesmo li i jesam li, pogotovo ja dostojan posle takvih predaka i ko sam danas uopšte ja i ko smo svi mi danas kada smo imali njih takve?
Sveprisutna mi je sumnja u glavi da li sam uopšte dostojan da makar i tih sat i nešto na sceni budem Milutin Ostojić. Pitam se da li sam dostojan naslednik Milutinovog testamenta.
- Koliko je životni put Milutina utkan u ono što ste dali selu i selo Vama tokom svih ovih godina?
U selo sam poslednjih dvadesetak godina ulagao svu svoju životnu energiju, svoj misaoni svet i najkreativniji svoj svet…Meni je drago da će i Milutin i ova monodrama da postanu deo sveta koji gradim, da ga zaokruže i učine još celovitijim. Milutin je još jedan novi razlog da verujem kako ne treba da odustanem od tog sveta. Milutin me snaži, pa verujem i ja njega u sebi. Uz Egonovu pomoć i uz susretljivost Zvezdara teatra, želim ponovo da sve naše pretke izvučemo iz fioke našeg pamćenja. Milutin i njegovo načelo su veći od ideologije ma kakva bila. Ispred njegove logike sve poznate doktrine čine se nedovoljnima. Njegov pamflet je preko potreban našem, a i svakom drugom narodu koji strada poput Milutina i Milutinovog naroda. Važno je i to koliko taj čovek pati za onim potencijalima, za mogućnostima koje zbog ratova selo nije doživelo. Ta njegova patnja, znate, to je nešto pred čime padaju u vodu sve ove priče o našem sadašnjem prosperitetu, o našem uspehu, o našim projektovanjima, dobitima i tako dalje, pred njegovom analizom pada u vodu svaka ekonomija. Milutin kaže: „Tristadevedeset ‘iljada mrtvi Srba ostalo je na obali Skadra i Drača do Valone. Tristadevedeset ‘iljada duša”… pazite taj broj, a onda dalje kaže: „jedan narod koji je izgubio polovinu svog ukupnog muškog življa, da ne računjamo žene ne može dobiti rat. Taj narod je izgubio mlogo više nego što je jedan rat.”
- Milutinova životna tragedija je zapravo tragedija naroda kao celine. Kako ste vi doživeli i izneli niz pitanja otvorenih ovom pričom šumadijskog seljaka, koji nam ukazuje na besmisao rata?
“Knjiga o Milutinu” je u isto vreme jedan duhovni i materijalni testament. Pitam se ko su sad naslednici ovog Milutinovog testamenta. Da li ću ja sad to da umnožim, da li će to da naraste, da li ćemo mi izaći misleniji i smisleniji posle ovog komada i slušanja Milutinove priče, ili ćemo i sto godina posle njegovog stradanja i njegovog života i njegove golgote da i dalje srljamo u nešto što ćemo u predrasudama svojim nazivati sopstvenom golgotom? Albanija jeste bila golgota, ali trebalo je da se tu zaustavi, trebalo je tu da stane, a nekako mi se čini da nije stalo. Golgota naše podele, golgota našeg nerazumlja, golgota naše netrpeljivosti, nehumanosti, nerazumevanja. Naša adaptacija završava komad upravo sa tom podelom koja se posle i pronela do dana današnjeg. Ovde ljudi i posle sto godina žive nesposobni da oproste, da zaborave i da budu složni.
Konferencija za novinare na kojoj je najavljena premijera predstave „Knjiga o Milutinu-deo prvi“ po knjizi Danka Popovića, a u režiji Egona Savina, održana je danas u foajeu Zvezdara teatra. O monodrami, u kojoj lik Milutina tumači Nenad Jezdić, a čija premijera je zakazna za 11. novembar, pričali su reditelj, glumac, kao i direktor Zvezdara teatra, Duško Kovačević
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Konferencija za novinare na kojoj je najavljena premijera predstave „Knjiga o Milutinu-deo prvi“ po knjizi Danka Popovića, a u režiji Egona Savina, održana je danas u foajeu Zvezdara teatra. O monodrami, u kojoj lik Milutina tumači Nenad Jezdić, a čija premijera je zakazna za 11. novembar, pričali su reditelj, glumac, kao i direktor Zvezdara teatra, Duško Kovačević
Ruska vojska uništila je uporište kolumbijskih plaćenika u Harkovskoj oblasti gde se, paralelno sa ekonomskim pritiskom Rusije, napadima na crnomorske gradove i Kijev, zahuktava ofanziva Moskve u nameri da se izoluju ključne tačke zemlje.
Nosilac izborne liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", Aleksandar Vučić, najavio je tektonske promene u vlasti nakon izbora 25. oktobra, poručivši da funkcioneri moraju zaboraviti na udobne fotelje!
Sanja Belić, profesorka koja se nalazi na blokaderskoj listi na 74. mestu, otvoreno se zalaže da se zabrani glasanje penzionerima i osobama sa invaliditetom.
U večerašnjoj epizodi rijalitija Exatlon Srbija Crveni tim odneo je pobedu rezultatom 8:6, dok je takmičenje zasenio fizički sukob Mensura Ajdarpašića i Veljka Milićevića.
U 18. epizodi Exatlona Srbija došlo je do fizičkog kontakta među takmičarima, kada je Mensur Ajdarpašić udario protivnika iz Crvenog tima Veljka Milićevića.
U Srbiji će biti pretežno sunčano i toplo uz slab do umeren razvoj dnevne oblačnosti, dok se uveče na severu Vojvodine, a u toku noći i u zapadnim, jugozapadnim i centralnim krajevima očekuje naoblačenje, mestimično sa kišom, ponegde i sa pljuskovima.
Nakon odbeglih vođa "kavačkog klana" Radoja Zvicera i Milana Vujotića za koje je Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore tražilo trajno oduzimanje imovine sad su još trojica visokopozicioniranih članova tog klana Slobodan Kašćelan, Igor Božović i Dragan Knežević došla na red da im se konfiskuje imovina, za koju se veruje da su je stekli bavljenjem kriminalom.
Jedna osoba povređena je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila rano jutros na magistralnom putu iz smera Mostarskog raskršća prema Sarajevu u Bosni i Hercegovini.
Policija u Podgorici uhapsila je S. L. (25) i A. K. (23), osumnjičene za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, nakon što su pretresom objekata koje koriste pronađeni marihuana, pribor za pakovanje i više od 1.700 evra, saopšteno je iz Uprave policije Crne Gore.
Sjedinjene Američke Države povukle su deo svojih snaga iz kampa Buering u Kuvajtu nakon što su iranski napadi balističkim raketama, dronovima i, prema svedočenjima američkih vojnika, borbenim avionima F-5 više puta ugrozili bazu tokom prvih dana rata sa Iranom, pokazali su novi video-snimci i svedočenja koje je dobio CBS.
Ruska vojska uništila je uporište kolumbijskih plaćenika u Harkovskoj oblasti gde se, paralelno sa ekonomskim pritiskom Rusije, napadima na crnomorske gradove i Kijev, zahuktava ofanziva Moskve u nameri da se izoluju ključne tačke zemlje.
Američki državni sekretar Marko Rubio nije isključio mogućnost zatvaranja američke ambasade u Kijevu ukoliko Vašington proceni da je njeno funkcionisanje postalo previše rizično.
Jaja su jedan od najčešćih izbora za doručak, ali dugo ih je pratio loš glas zbog holesterola koji se nalazi u žumancetu. Interventni kardiolog dr Kreg Basman je otkrio dva načina na koja ih treba spremati za zdravo srce.
Pojedine rase pasa deluju kao da su stigle sa druge planete. Od živih "dredova" i prirodnih tepiha do pasa koji više liče na likove iz crtaća, portal Outside izdvojio je najneobičnije ljubimce čija će vam pojava u sekundi izmamiti osmeh na lice.
U skladu sa zahtevima evropskog Akta o veštačkoj inteligenciji, OpenAI počinje sa primenom tehnologije za nevidljivo označavanje AI generisanog sadržaja.
Pevačica Teodora Džehverović pokazala je na svom Instagram profilu kako izgleda jedan jesenji dan u njenoj porodici - mama Goca peče paprike dok ćerka posmatra i snima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.