ISTINA O LOGORU SMRTI U KARAŠJOKU! Film o stradanju Srba na stratištima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata USKORO PRED PUBLIKOM (FOTO)

Film otkriva istinu o stradanju Srba u norveškim logorima, a među njima i 33 dece. Iznemogle ljude zazidavali i u betonske konstrukcije

Branko Dimović Dimeski iz Gnjilana i čuveni norveški istoričar Knut Flovik Thoresen počeli su pre više od godinu dana snimanje filma o stradanju Srba u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata.

Foto: S.T.

Ubrzo im se pridružio i reditelj Kjetil Palmquist i tako je nastao film “Logor Smrti u Karasjoku”, koji će premijerno biti prikazan u Nišu 25. Avgusta u okviru Filmskih susreta.

- Smisao mog stvaralaštva jeste da prenosim istinu o srpskom narodu. Dolaskom u Norvešku video sam da postoji veza između srpskog i norveškog naroda i tada sam se detaljnije upoznao sa stradanjem srpskog naroda za vreme Drugog Svetskog rata u norveškim logorima.

Foto: S.T.

Upoznao sam reditelja Kjetila Palmquista kao i istoričara Knuta Flovika Thoresena, te sam predložio da priču o stradanju naših mučenika pretvorimo u film - kaže Branko.

Medijski rat koji se sprovodio devedesetih godina promenio je sliku o srpskom narodu pogotovo kod mlađih generacija, ali stariji Norvežani su se sećali podviga srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog rata.

- Jedan od aktera u filmu Marie Jonsen kao devojčica od devet godina, hranila je iznemogle srpske logoraše rizikujući svoj život. Smatram da istina o mom narodu mora biti zabeležena kako bi potomcima ukazali na žrtvu koju su naši preci podneli i da se ovakva stradanja nikada ne ponove. Ono što smo svi doživeli tokom filma mi je samo potvrda svega toga - dodaje Branko.

Foto: S.T.

Reditelj Kjetil Palmquist priča da su snimanje započeli u Karasjoku na severu Norveške, kada je i pala prva klapa filma.

- Kada smo doputovali uslovi za rad su bili skoro nemogući. U Karasjoku je još uvek bilo snega, temperatura ispod nule koja nam nije išla na ruku, međutim to nas nije omelo da krenemo sa snimanjem i zabeležimo prva svedočenja ljudi.

Vrlo sam zadovoljan sa onim što smo do sada uradili, ali i onim što sam saznao o Srbima i njihovim stradanjima tako da sam ponosan što sam režirao jedan ovak film - kaže reditelj Kjetil Palmquist.

Producent Dimeski Dimović i redtitelj filma kažu da su intervjuisali veliki broj potomaka i svedoka u Srbiji i Norveškoj. Ostvarili su kontakte sa mnogim potomcima, istoričarima, ali i institucijama kako u Srbiji tako i u Norveškoj gde je prikupljen obiman material.

Foto: S.T.

Film je sniman na više lokacija u Srbiji i Norveškoj. Svedočenja potomaka su zabeležena u Beogradu, Omoljici, Sremskoj Mitrovici, Gornjem Milanovacu, Kragujevacu, Nišu i na Kosovu i Metohiji, gde je ekipa filma boravila nekoliko puta.

- Priča o filmu pokrenula je događaje koji su imali za cilj da se čuje istina o srpskom stradanju.
Mi smo pored snimanja sproveli istraživanja i došli i do velikog broja fotografija, dokumenata i dnevnika logoraša što predstavlja novinu, jer do sada javnost nije imala priliku da ih vidi - priča producent Dimeski Dimović.

Dimeski Dimović podseća da su više od 95 odsto stradalih u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata bili zapravo Srbi. Među njima i 33 dece.

- Oni su poslati u Norvešku u smrt samo zato što su bili Srbi. Kada su ustaše masakrirali čitave porodice u Jasenovcu, određen broj Srba je poslat u Norvešku da umru kao robovi u razmeni između Nemaca i ustaškog režima.

Foto: S.T.

Smatram da pretvaranje logoraša u partizane ili četnike i Jugoslovene, nestaje važna istorijska činjenica da su mnogi srpski zarobljenici koji su poslati u Norvešku zapravo poslati da umru kao deo dobro organizovanog genocida - ukazuje Dimeski Dimović.

Svedočenje potomaka dovode do suza. Jednako su potresne ispovesti i Norvežana koji su hranili logoraše i pomagali im rizikujući živote. Branko Dimović Dimeski kaže da su tokom snimanja došli do dokumenata koja ukazuju na zločin koji je sproveden nad srpskim narodom. Naime nacističke vlasti u dokumentu koji je izdat 1942. godine prikazuju Srbe kao “podvrstu” koju treba treba ubijati kako stoji u tom dokumentu.

Foto: S.T.

- Čuo sam svedočenja da su naše ljude ubijali, mučili, izgladnjivali, a kada nisu mogli raditi bacali su ih u betonsku masu i tako ostajali zazidani u konstrukcije mostova i puteva - prenosi Dimeski Dimović.

Inače, istoričar Knut Flovik Thoresen dobio je Sretenjsko priznanje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.