TANJA BOŠKOVIĆ SVE ŠOKIRALA IZJAVOM: Nije mi ostalo tako mnogo vremena, biram mir i radost!

Glumica Tanja Bošković pojavila se na premijeri filma Sveti Jakov Tumanski, pa otkrila da se u životu ne brine, jer veruje u Boga, ali ističe da joj nije ostalo vremena pa želi da ga provede u miru.

Tanja ističe da je današnjim generacijama mnogo teže nego što je bilo njoj kada je počinjala svoju glumačku karijeru. 

- Što bude bilo više ovakvih sadržaja, bićemo bliži Gospodu. Ja ne mislim, u Boga verujem, nema razloga da mislim, što znači da se u Boga uzdam. Objašnjiva su sva čuda, od Gospoda dolaze, prema tome sve je objašnjivo ako verujete u Boga.

Glumica je dala svoj sud i o tome kakav je položaj glumaca danas u Srbiji.

- Ni to ne znam. Ja sam davno u penziji u dobrom sam položaju i dalje posle 50 godina bavljenja ovim poslom, stojim uspravno, zdrava i relativno normalna. Nemam više vremena da se pojavljujem na televiziji, u serijama i na filmu. Nije mi ostalo tako mnogo vremena, koliko vi imate. Biram onaj način života koji će mi doneti mir, radost i mora čovek da misli o poslednjem. Znate, ako se nisam obrukala mnogo za ovih 50 godina, a što bih sad.

Foto: Youtube printscreeen

Tanjina ćerka Lana krenula je njenim stopama, međutim, Tanja kaže da nije majka koja deli savete.

- Spadam u mame koje ne daju savete. Ja sam majka koja samo volim, koja je tu. Lana od mene traži savete uglavnom oko poslova koje obavljaju domaćice, a i tu štedim. Mora se svojim iskustvom doći do važnih stvari za život. Nisam sklona savetima - rekla je glumica, pa je progovorila o prednostima i manama današnjeg doba.

Foto: Youtube printscreeen

-  Moja generacija je bila zaštićena ljubavlju naših kolega, profesora, ljudi su o nama brinuli, nisu nas tako lako trošili. Njima je teže nego što je bilo nama. Zato što su prepušteni lošem ukusu onih koji kreiraju kulturu. U manjini su oni koji rade ono za šta ih kulturna zajednica plaća. Moja generacija nije imala tehnološku podršku. Volela bih da smo mi imali te fantastične podove koje su imali ta druga pozorišta, svetla, neverovatne mikrofone nevidljive, koji čine da svaki najfiniji ton pređe u publiku. Mi to nismo imali, imali smo crknute mačke, pacove po scenama, ali smo radili sa velikom ljubavlju. Žao mi je što nismo bili bogatiji u pozorišnom smislu, što nismo mogli više da putujemo po svetu i da se družimo. Današnji mladi imaju tu mogućnosti - rekla je Tanja Bošković.