Bio je zavisan od heroina, skončao je na vešalima: Naš glumac imao blistavu karijeru, a onda upao u kandže droge i završio tragično

Davor Dujmović bio je jedan od naših najsjanijih glumaca. Prvu ulogu ostvario je kao dečak u kultnom filmu "Otac na službenom putu" Emira Kusturice, koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu.

Dujmović je bio talenat kakav se retko viđa, a u svet filma ušao je potpuno slučajno. Rođen je u Sarajevu, u siromašnoj porodici. Želeo je da svira klavir.

- Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao - ispričao je Davor jednom prilikom za medije.

Kao dečak imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca, koji je tada radio na pijaci.

Desilo se da je svratio na sok u obližnji restoran, baš kad su tu došli Emir Kusturica i njegov asistent, Ćiro Mandić. Pozvali su ga na audiciju za film "Otac na službenom putu" i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu.

Foto: Printscreen/Youtube

Posle filma "Otac na službenom putu", koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao.

- U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac - rekao je jednom prilikom.

Sa nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u filmu Emira Kusturice, "Dom za vešanje", koja mu je donela najveću slavu.

- Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma "Otac na službenom putu". Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina - rekao je u jednom intervjuu.

Foto: Printscreen/Youtube

Poredili su ga s Dastinom Hofmanom i činilo se da mu se smeši svetska karijera, ali se početkom devedesetih navukao na heroin. Pokušao je da se skine, ali nije uspeo.

- Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo "ja sam mali pa sam radoznao", ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću - govorio je.

Nakon što je počeo rat, početkom devedesetih, otišao je u Beograd, gde je snimio još nekoliko ostvarenja, među kojima se najviše ističe rola u još jednom Kusturičinom ostvarenju - "Podzemlje".

Ubrzo nakon toga počela je njegova borba sa alkoholizmom i depresijom. Izvršio je samoubistvo 31. maja 1999. godine tako što se obesio u Novom Mestu u Sloveniji gde je živeo sa tadašnjom devojkom.