"Bio sam materijalista, a onda sam se okrenuo crkvi": Ovo je razlog zbog kojeg se brat Miloša Bikovića zamonašio (VIDEO)

Miloš Biković je jedan od naših najboljih glumaca koji godinam unazad uspešno gradi karijeru i u inostranstvu.

Njegov rođeni brat Mihailo je krenuo potpuno drugim putem i od "okorelog materijaliste", kako je za sebe rekao, postao je vernik, a smisao života je pronašao u crkvi i Bogu.

Bikovićev stariji brat, iguman Mihailo, starešina je manastira Jovanja, a jednom prilikom je ispričao kako je došlo do toga da se okrene crkvi i zamonaši.

- Bili smo u Trstu 1990. godine i odjednom mi dođe ideja da mi se ne gledaju više izlozi što je za mene bilo čudno jer sam bio okoreli materijalista. Otac je radio u Beču i kad me odvede u Beč - Marijahilfer Štrase je moja... iskrivi mi se vrat od gledanja izloga. Posle moram da pređem na drugu stranu da ispravim vrat od gledanja drugih izloga. I tako sam krenuo jednom ulicom, njima sam rekao da idu u šoping a da ja idem da razgledam grad. Krenuo sam ali ne gledam izloge, već gledam arhitekturu... Bio je topao dan. Dođem do kraja ulice i pogledam a ispred mene crkva. I moja prva misao je bila: Ajde da uđem u crkvu, u crkvi su debeli zidovi pa da se rashladim - objasnio je Iguman Mihailo u jednoj emisiji i dodao:

Foto: Printscreen/Youtube

- Boraveći tu jedno pet minuta ja sam osetio jednu takvu milinu koja je poprimila takvu snagu da sam ja počeo da ridam. Plakao sam od tuge i radosti, bukvalno sam se tresao od plača. A dve tri godine unazad bio sam kao kamen. Umirali su neki moji rođaci i tada ni suzu nisam mogao da pustim, a ovde ridam... I tako plačem bez razloga ali jako prijatan osećaj. Polako izađem iz crkve i pogledam oko sebe i vidim da su mi boje lepše, kako pomislim na ljude nekako su mi draži. I zbog tog lepog osećaja kažem sebi da ću čim dođem u Beograd krenuti u crkvu samo da mi se ovo ponovo desi.

Foto: Printscreen/Youtube

Potom je, kako je istakao, odlazio u Sabornu crkvu svake nedelje.

- Krenem u Sabornu crkvu svake nedelje... Kako hor zapeva - od prvog do poslednjeg amin ja ne prestajem da ridam. Ne mogu da se uzdržim. Ništa nisam znao, ni kad treba da se prekrstim, ni šta znače ispovest i pričešće...Malo po malo uz bakice naučim se i ja tim pravilima ali nisam znao šta hor peva. Sve je bilo na crkveno slovenskom. Ali je interesantno da je biće osećalo šta se tu dešava. Posle kada sam ja retroaktivno analizirao na koje sam delove liturgije najviše reagovao video sam da je moje biće, iako racio nije učestvovao, osećalo... To je bio simbol vere - ipričao je Iguman Mihailo.