Cela Srbija lila suze zbog njih! Tužne priče majstora Živote i devojčice Vesne zapravo su istinite!

Mnogo holivudskih filmova snimljeno je po istinitim pričama, ali kada je u pitanju srpska kinematografija, mali broj scenarija baziran na životima ljudi koji su zaista postojali.

Izuzimajući istorijske filmove i serije poput "Vuka Karadžića", "Kraja dinastije Obrenović" i sličnih scenarija, veoma je malo istinitih priča o običnim, skoro neprimetnim ljudima koji su zbog svoje posebnosti izazvali pažnju pisaca scenarija.

Među retkim srpskim serijama snimljenim po istinitoj priči jeste serija "Priče iz radionice" u režiji Zdravka Šotre, gde je glavnu ulogu tumačio Zoran Radmilović.

U središtu serije je automehaničarska radionica, ljudi koji rade u njoj i oni koji kroz nju prolaze, bilo kao stalne mušterije bilo kao slučajni namernici.

Foto: printscreen/youtube

Ljudi koji poštuju svoj automobil, u majstoru vide čudotvorca i spremni su za njega sve da učine, a kako majstor ima veliku sferu interesovanja, to ga dovodi u kontakt sa različitim ljudima različitih profesija na različitim mestima, pa se sudbina majstora prepliće sa sudbinama mušterija.

Motiv za pisanje scenarija za ovu seriju pronađen je u tekstovima Dragiše Krunića, pravog beogradskog majstora čiji je lik tumačio slavni Radmilović.

Foto: printscreen/youtube

Dragiša Krunić pedesetih godina na Pašinom brdu otvara privatnu automehaničarsku radnju, a od 1968, nakon godina opravljanja "fića" i "škoda", odlučuje da počne isključivo da "leči bolesne pežoe". Njegova radionica je, ubrzo po otvaranju, postala prava mala umetnička kolonija, u koju su koliko zbog opravke automobila, toliko i zbog samog Dragiše, dolazila poznata umetnička imena ondašnjeg Beograda.

Među redovnim mušterijama bili su Milić od Mačve, Mića Popović, Duško Radović, Ljubivoje Ršumović, Zdravko Šotra i mnogi drugi.

Foto: printscreen/youtube

Za svog života, Dragiša Krunić je objavio tri zbirke pesama, "Između hleba i neba" (1975), za koju je predgovor napisao čuveni pesnik Dušan Matić, "Moje mušterije“ (1982) i "Zatočenik noći" (2000). Objavljivao je u "Ježu" i mnogim drugim listovima i časopisima, a dobitnik je Ježove nagrade za satiričnu poeziju.

Pored slika koje je Dragiša dobio na poklon od svojih prijatelja slikara, u galeriji Doma vojske izloženi su i predmeti od drveta koje je sam Dragiša ručno napravio i ukrasio duborezom.

Početkom devedesetih godina, Dragiša se definitivno posvetio umetnosti. Zatvara svoju čuvenu automehaničarsku radionicu i pretvara je u galeriju.

Jedan od najlepših filmova u srpkoj kinematografiji "Ptice koje ne polete" snimljen je po istinitoj priči.

Foto: printscreen/youtube

Topla i potresna ljudska priča o borbi za život, snimljena po istinitom događaju. Porodična kataklizma počinje saznanjem da kći, mlada uspešna pijanistkinja, boluje od leukemije.

U razumljivoj panici i uzrujanosti, majka se seti da u udaljenoj planinskoj kućici živi njen otac, sa kojim je odavno prekinula svaku vezu. Zajedno sa bivšim mužem donosi odluku da ćerku odvede kod dede, koji se maksimalno posvećuje detetu i počinje da je uvodi u tajnu prirode i živih bića u njoj.

Foto: printscreen/youtube

Život u prirodi i borba dede za unukin život obasjava priču i ostavlja snažnu emociju na gledaoca. Priroda, životinje, ljubav, sve deluje pomalo bajkovito, ali mračni deo prirode dolazi po svoje kroz tragičan rasplet priče.

Foto: printscreen/youtube

Scenario i režiju za ovaj film potpisuje Petar Lalović, čuven po svojim dokumentarnim filmovima "Poslednja oaza" i "Svet koji nestaje".

Lalović je celog života bio preokupiran snimanjem metaforičnih filmova o prirodi za koje je osvojio više od 150 nagrada. Za film "Ptice koje ne polete" dobio je više od 20 nagrada, uključujući četiri Grand Prija u Evropi.