Dobili Oskara, a niko ih se ne seća: 11 filmova koji su pali u zaborav

Filmova poput "Leptiri su slobodni" (1972), "Iris" (2001) i "Dankinja" (2015) danas se gotovo niko ne seća, a osvojili su Oskara.

Oskar predstavlja apsolutnu krunu filmske umetnosti, priznanje za vrhunska dostignuća Holivuda koja zaslužuju da budu upamćena za sva vremena. Ove godine biće dodeljen 98. put, a svečana ceremonija biće održana u nedelju 15. marta u Los Anđelesu.

Kada neki naslov proglašen za film godine, ili zvezda u usponu podigne zlatnu statuu, pretpostavlja se da je njihovo mesto u istoriji zapečaćeno.

Ipak, praksa i zub vremena pokazali su da Akademija i te kako ume da pogreši.

Istorija Oskara prepuna je zakulisnih igara, agresivnog lobiranja, nagrada koje se daju iz sažaljenja ili "za minuli rad", kao i taktičkih glasanja prilagođenih političkom trenutku. Zbog toga se neretko dešava da film trijumfuje samo zato što odgovara duhu vremena, a ne zato što poseduje vanvremenski kvalitet.

U susret predstojećoj dodeli Oskara, donosimo vam listu od 11 oskarovskih pobednika koji su nekada slavili na sceni Dolbi teatra, a danas ih je potpuno prekrio veo zaborava.

Dva arapska viteza (1927)

Šta je osvojio: Oskar za režiju u kategoriji komedije.
Na prvoj dodeli Oskara 1929. godine, ceremonija je trajala svega 15 minuta, dobitnici su unapred znali rezultate, a postojalo je samo 12 takmičarskih kategorija. Reditelj Luis Majlston dobio je nagradu u kategoriji koja je ubrzo ukinuta i više nikada nije postojala. Priča o američkim vojnicima koji beže iz nemačkog logora bila je proglašena "najzabavnijom u godini". Ipak, film je decenijama bio izgubljen u arhivama producenta Hauarda Hjuza, zbog čega je potpuno nestao iz filmske istorije.

Kavalkada (1933)

Šta je osvojio: Najbolji film, režija i scenografija.
Po strukturi i atmosferi, Kavalkada je bila preteča serije Dauntonska opatija – pratila je britansku aristokratsku porodicu kroz ključne događaje 20. veka (od potonuća Titanika do Prvog svetskog rata). Iako je u to vreme bio ogroman bioskopski hit sa zaradom od neverovatnih 3,5 miliona dolara, ostavio je utisak emocionalne distance. Akademija ga je nagradila ispred danas kultnih ostvarenja poput 42. ulice, ali je danas potpuno zaboravljen.

Džentlmenski sporazum (1947)

Šta je osvojio: Najbolji film, režija i sporedna ženska uloga.
Ovaj film Elije Kazana, sa Gregorijem Pekom u glavnoj ulozi, prati novinara koji se pretvara da je Jevrejin kako bi razotkrio antisemitizam u Americi. Bio je to tipičan "holivudski film sa porukom" koji je trebalo da pokaže moralnost filmske industrije. Međutim, iz današnje perspektive deluje izuzetno problematično – pre svega jer iskustvo Jevreja prikazuje kroz prizmu nekoga ko to nije, i što potpuno ignoriše Holokaust, iako je snimljen samo dve godine nakon Drugog svetskog rata.

Sajonara (1957)

Šta je osvojio: Sporedni glumac, sporedna glumica, scenografija i zvuk.
Marlon Brando igra američkog oficira u Japanu koji se bori protiv zabrane brakova između vojnika SAD i Japanki. Film je ostao upamćen po jednom istorijskom detalju – Mijoši Umeki postala je prva azijska glumica koja je osvojila Oskara. Ipak, Sajonara je s razlogom pala u zaborav, najviše zbog skandalozne odluke kastinga da japanskog lika igra meksički glumac Rikardo Montalban.

Hiljadu klovnova (1965)

Šta je osvojio: Sporedni glumac (Martin Balsam).
U godini kada su bioskopima dominirali gigantski epovi poput Doktora Živaga i Moje pesme, moji snovi, ovaj film se izdvojio kao mali, intiman projekat. Priča o scenaristi koji napušta posao da bi živeo opušteno u Njujorku nosila je poruku da život nije samo karijera. Iako simpatičan, nije imao monumentalnost koja bi mu obezbedila mesto u večnosti.

Leptiri su slobodni (1972)

Šta je osvojio: Sporedna glumica (Ajlin Hekart).
Tipična društvena drama sedamdesetih, koja prati slepog mladića u pokušaju da započne samostalan život u San Francisku. Uprkos plemenitoj priči o toleranciji i uvek šarmantnoj Goldi Hon, Leptiri jednostavno nisu uspeli da polete u modernom dobu i ostanu relevantni za nove generacije.

Put u Bountiful (1985)

Šta je osvojio: Najbolja glumica (Džeraldin Pejdž).
Ovo je klasičan primer Oskara koji se dodeljuje "za minuli rad". Džeraldin Pejdž je briljirala u ulozi starice koja želi da se vrati u rodni Teksas, ali je njena pobeda nad tadašnjim favoritkinjama (Meril Strip i Vupi Goldberg) bila više priznanje za njenih neverovatnih osam nominacija tokom karijere, nego uspeh samog filma, koji je danas retko na TV ekranima.

Obrt sudbine (1990)

Šta je osvojio: Najbolji glumac (Džeremi Ajrons).
Pre nego što su "true crime" priče postale globalni fenomen, Obrt sudbine je šokirao publiku ekranizacijom stvarnog slučaja aristokrate Klausa fon Bulova, optuženog da je pokušao da ubije suprugu predoziranjem insulinom. Fenomenalna gluma Džeremija Ajronsa donela mu je statuu, ali je film vremenom potpuno potisnut iz sećanja usled kasnijih medijskih sudskih spektakala, poput suđenja O. Džej Simpsonu.

Iris (2001)

Šta je osvojio: Sporedni glumac (Džim Brodbent).
Biografska drama o čuvenoj britanskoj spisateljici Iris Mardok i njenoj teškoj borbi sa Alchajmerovom bolešću. Najveća mana ovog filma, zbog koje verovatno i nije preživeo test vremena, jeste ta što je, umesto o slavnoj autorki, fokus nepravedno prebačen na njenog muža, čiju perspektivu gledalac zapravo prati.

Dankinja (2015)

Šta je osvojio: Sporedna glumica (Ališa Vikander).
Ovaj naslov iz novije istorije prati umetnika Einara Vegenera (kasnije Lili Elbe), jednu od prvih osoba u istoriji koje su prošle kroz medicinsku tranziciju pola. Iako vizuelno raskošan i nagrađen, film je danas predmet oštrih kritika modernog Holivuda – pre svega zbog odluke da transrodni lik tumači cisrodni muškarac, Edi Redmejn.

Oči Tami Fej (2021)

Šta je osvojio: Najbolja glumica (Džesika Čestejn) i najbolja šminka.
Džesika Čestejn je maestralno odigrala kontroverznu televizijsku evangelistkinju Tami Fej Mesner, napokon krunisavši svoju karijeru Oskarom. Zašto je film već zaboravljen? Odgovor je bizaran: ceremoniju te godine potpuno je zasenio svetski skandal i čuveni šamar koji je Vil Smit udario Krisu Roku na bini. Zbog toga se niko i ne seća ko je te večeri zapravo odneo nagrade.