ŠTA BANKE NAPLAĆUJU, A NIJE PO ZAKONU: Fantomski troškovi zbog kojih možete da tužite banku

Naknada za obradu, praćenje ili aneksiranje kredita, troškovi održavanja računa kada preko njega nema prometa, provizije na uplate ili podizanje novca sa bankomata na osnovu iznosa samo su neki od nameta na kojima banke zgrću ogroman novac, iako je to protivzakonito

Banke u Srbiji zgrću milione na fantomskim troškovima, koje po zakonu ne bi smele ni da naplaćuju klijentima. U ovo spadaju troškovi obrade kredita, naknade za praćenje ili aneksiranje kredita (kada produžujete rok otplate), troškovi održavanja računa kada preko njega nema prometa, naknade za transakcije, provizije na uplate ili podizanje novca sa bankomata na osnovu iznosa, kao i različite naknade za slanje prve, druge i treće pisane opomene.

Svi ovi nameti u potpunosti su nezakoniti shodno odluci Vrhovnog kasacionog suda, ali i Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti potrošača, koji jasno propisuju da sme da se naplaćuje samo ona usluga koju neko koristi i da banke moraju da dokažu realan trošak koji su imale, a koji u pomenutim slučajevima ne postoji.

UDRUŽENJE POTROŠAČA TESTIRALO BANKOMATE: Koji su najpovoljniji, a koje bi trebalo izbegavati!

Uprkos tome, banke nimalo ne prezaju od sudskih odluka i klijentima uporno prete telefonskim putem ili preko advokata da ove fantomske troškove moraju da plate. Predstavnici udruženja bankarskih klijenata, potrošača i ekonomski stručnjaci u razgovoru za Zaštitnik potrošača savetovali su klijente svih banaka da nikako ne nasedaju na ucene i pretnje i prihvataju plaćanje nezakonitih troškova, već da se pisanim putem pozovu na Zakon, a u slučaju da im se žalba ne prihvati, da podignu tužbu, koja će sigurno biti presuđena u njihovu korist.

Predsednik Udruženja bankarskih klijenta "Efektiva" Dejan Gavrilović objasnio nam je koji su to sve troškovi koje banke uporno pokušavaju da nakaleme klijentima, iako po Zakonu to nikako ne bi smele.
- Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o zaštiti potrošača jasno propisuju da može da vam bude naplaćena samo i isključivo ona usluga koju koristite. Uz to je i Vrhovni kasacioni sud doneo odluku da banke smeju da naplaćuju troškove obrade kredita samo kada mogu da dokažu koji su trošak realno imale, a on zapravo ne postoji. Tom analogijom, pored troškova obrade, banke ne bi smele da naplaćuju ni druge "fantomske" troškove, kao što su praćenje kredita ili aneksiranje kada produžujete rok otplate. Stvar je sasvim jasna da potrošači u ovim primerima nisu koristili nikakvu uslugu, niti je banka bilo šta uradila, pa da to može da naplati. Kako banka održava kredit? Da li ga opere ili dezinfikuje? Gde prati kredit? Do autobuske stanice? Sa kojim pravom naplaćuje ugovor o aneksiranju kredita nekoliko procenata od glavnice, što je nekada 20, a nekada i 200 evra zavisno od duga. A koliki god da je dug, to je uvek samo jedan papir. Isti je slučaj i kada kasnite u otplati kredita, a banka vam prvu opomenu naplaćuje 15 evra, drugu 20, a treću 30 evra. Pa kako ista usluga slanja jednog papira poštom može da košta svaki put znatno više - rekao je Gavrilović.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, ista stvar je i kod tekućih računa. 
- Mi zastupamo stav da, shodno zakonima i istoj onoj analogiji odluke Vrhovnog kasacionog suda, banke nemaju pravo da klijentima naplaćuju održavanje računa, jer oni nemaju nikakav trošak ni dodatni posao za to što vi imate račun kod njih. Taj izmišljeni trošak donele su kao poslovnu praksu strane banke, a to ranije u našim bankama nije postojalo. Pogotovo kada nemate nikakav promet po tom računu, ne bi smeli jedan dinar da vam traže, a kamoli da vam svaki mesec naplaćuju izmišljeno održavanje i uz to i kamatu kada zbog toga uđete u nedozvoljeni minus, koja je u nekim slučajevima i do 60 odsto. Ista je stvar sa raznoraznim naknadama za transakcije, kao i sa tim da prilikom uplata novca ili podizanja sa bankomata banke koja nije vaša morate da platite određeni procenat od iznosa. To ne sme da se radi, jer vi po zakonu smete da naplatite samo svoju uslugu, koja mora da ima fiksnu cenu, a ne da zavisi od iznosa. Za svaku uplatu banka radi identičan posao i sa kojim pravom onda neko ko uplati 1.000 dinara ima trošak 20 dinara, a onaj ko uplati 100.000 čak 2.000 dinara? Da li je normalno da neko plaća sto puta skuplje uslugu zato što je dopisao dve nule. Ista stvar je i kada podižete novac sa računa druge banke, aparat radi istu radnju i ne može vam za manju isplatu biti naplaćen jedan iznos, a za veći nekoliko desetina puta više. Kada god vidite da banke nešto naplaćuju na procenat od iznosa, to je prevara. Da ne pričam o tome koliko je nepoštena poslovna praksa da zbog toga što kod nekoga držite svoj novac morate da plaćate i održavanje i još sve te naknade. Pa to je kao da uđete u autobus, naplate vam kartu, a potom vam traže da platite naknadu i za održavanje autobusa, pa zatim i za poskupljenje goriva - slikovito je objasnio Gavrilović.

Foto: Shutterstock

On savetuje klijentima da nikako ne plaćaju izmišljene troškove i da se uvek pisanim putem pozovu na zakon, a ako treba i podignu tužbu.
- Kada god vam banka traži neki od ovih troškova obavestite ih pismeno da je to protiv zakona i da momentalno to storniraju. Ako odbiju uvek možete da ih tužite i imamo ogroman broj dobijenih presuda. Jedino što ne smete da uradite je da podlegnete pritisku, uplašite se na njihove pretnje i to platite jer banka kada jednom uzme novac, ne postoji šansa da ga povratite - savetuje Gavrilović.

Sa njim se slaže i čuveni ekonomista Ljubomir Madžar, koji tvrdi da Zakon ne može svaku sitnicu da reguliše, što banke vešto koriste.
- Ne postoji zemlja niti toliko savršen sistem u kome zakon može da reguliše svaku pojedinačnu stvar u poslovanju. Taj "prazan prostor" banke u ovom slučaju koriste za zloupotrebe i prevare. Sve ovo što smo ovde pomenuli su najobičniji nelegitimni troškovi i divlja zaračunavanja. Ne postoji ni pravni osnov ni ekonomska logika po kojoj nekome možete da naplatite uslugu koju mu niste pružili ili transakciju u zavisnosti od iznosa novca. Svaka usluga se naplaćuje u odnosu na ono što ste uradili i koje ste troškove pritom imali, i ako je to identičan posao, onda ne postoji  nijedan razlog da neko više plati zato što je u pitanju veći iznos. Klijenti moraju da znaju svoja prava i ne smeju da dozvole bankama da im protivzakonito naplaćuju ove troškove. Jedino rešenje koje vidim za ovu lošu i nezakonitu praksu je što veći broj novih privatnih banaka na tržištu, da se stvori konkurencija i da potrošači mogu da izaberu najbolju opciju. Tako bi sve ove banke shvatile da im se podvale ne isplate, jer bi izgubile na hiljade klijenata.