SMIRUJE SE POTROŠAČKA NAVALA: Brašna i kvasca dovoljno, kamioni pomoći otišli na Kosovo i u Srpsku!

Tržište u Srbiji se stabilizovalo posle potrošačkog stampeda nepotrebnog gomilanja zaliha brašna i kvasca

Nakon poboljšanja situacije sa taksama i transportom, na Kosovo i Metohiju su otišli i prvi kamioni natovareni brašnom, tako da će dovoljne količine ove namirnice imati i Srbi koji žive u našoj južnoj pokrajini, pišu "Novosti".

Vlada je juče odobrila izvoz kvasca u Republiku Srpsku, u cilju borbe protiv kovida 19, dok je plasiranje ove namirnice na druga tržišta zabranjeno. Međutim, proizvođači i trgovci smatraju da je stanje sada stabilno i nadaju se da će i tu zabranu država uskoro povući.

 

 

Brašno i kvasac beleže najveći porast u prodaji u kategoriji hrane zbog situacije izazvane virusom korona. Tokom treće nedelje marta kupljeno je čak 482 odsto više brašna, a za vreme četvrte sedmice 282 procenta više u odnosu na prošlu godinu.

Prodaja kvasca je skočila za 224,4 odsto, odnosno 152,9 procenata u ovom periodu, pokazuju rezultati istraživanja agencije "Nilsen". Strah od nestašice ovih proizvoda je potpuno nerealan.

Država je na određeno vreme zabranila plasiranje brašna na druga tržišta samo zbog psihološkog efekta, da bi otklonila nepotrebnu paniku kod građana. Srbija je, inače, izvoznik i brašna i pšenice. Zalihe te žitarice su nam ove godine posebno velike.

 

 

 

"Proizvodimo 2,5 do tri miliona tona pšenice godišnje, a u proseku trošimo od jedan do 1,2 miliona tona za sve što nam treba, uključujući i proizvodnju brašna", rekao je Aleksandar Bogunović iz PKS i dodao da tako Srbija uvek ima oko 1,5 miliona tona pšenice viška, i to ide u izvoz.

Sada imamo mnogo zaliha te žitarice, kako ističe, jer se u prethodnom periodu slabije trgovalo, a za dva i po meseca već stiže novi rod. On objašnjava da je zbog vanrednog stanja porasla potražnja za brašnom i da smo došli u situaciju da mlinovi fizički ne mogu da napune trgovinske lance tempom kojim se oni prazne. Veoma je važno, kako navodi, što se tržište stabilizovalo i da je počeo izvoz.

 

 

"Prvi kamioni natovareni brašnom su već otišli na Kosovo i Metohiju", navodi Bogunović. Taj proizvod najviše plasiramo u zemlje CEFTA. Što se tiče pšenice, najveći izvoz ide brodovima i kreće tek od juna.

Povećana je i kupovina pekarskih proizvoda. Industrijske pekare beleže i za 20 odsto veću potražnju za rezanim upakovanim hlebom u odnosu na vreme pre uvođenja vanrednog stanja, dok je sveži hleb znatno manje tražen u poređenju sa istim periodom.

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs