OBRATITE PAŽNJU, ISTIČE MORATORIJUM NA KREDITE: Datum prestanka nije isti za sve, evo zašto!

Klijentima banaka koji su u martu prihvatili ponudu za tromesečni moratorijum, odnosno zastoj u otplati kredita, i kojima je prva mesečna rata stopirana već krajem tog meseca, ovih dana dobijaju obaveštenja da im je moratorijum istekao i da već u junu mogu da očekuju naplatu naredne rate.

"Zastoj u otplati kredita nastavlja se i posle 1. juna i traje sve do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika, ali tačan datum njegovog prestanka nije istovetan u svim slučajevima", kažu u centralnoj banci za "Blic Biznis".

To u praksi znači da ako vam je prva rata obuhvaćena moratorijumom dospevala na naplatu 25. marta, druga je bila planirana za 25. april, a treća za 25. maj, pa je nakon toga istekao zastoj u otplati i 25. juna biće naplaćena redovna rata kredita.

 

 

U drugoj verziji, ako ste prihvatili moratorijum do kraja marta, pa vam je prva stopirana rata bila, na primer, 10. aprila, treća će biti stopirana 10. juna, nakon čega će vam stići obaveštenje od banke, a prva rata koju ćete platiti nakon toga stići će na red 10. jula.

Moratorijum traje 90 dana, a klijenti kojima rata dospeva baš 90. dana, 30. juna, treba da provere u filijalama svojih banaka, hoće li morati da izmire tu ratu ili ne.

Banke i lizing kuće su obaveštenja o ponudi moratorijuma bile dužne da objave na svojim internet stranicama u roku od tri dana od stupanja na snagu odluka dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.

 

 

Nakon prestanka moratorijuma, klijent nastavlja redovno da izmiruje svoje obaveze, prema predviđenom planu, a period otplate faktički se produžava za tri meseca.

Bez zatezne kamate

Podsećamo, Narodna banka Srbije je 17. marta ove godine usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika.

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji su to želeli (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumevao je zastoj u otplati obaveza po svim osnovama - bilo kredita ili kartica.

 

 

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svega sedam odsto građana i oko 10 odsto privrednika odbilo je mogućnost moratorijuma. Kako kažu, među srednjim, malim i mikro preduzećima, veći je procenat onih koji su prihvatili zastoj u otplati, dok je kod velikih kompanija, taj procenat mnogo manji.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs