NE KUPUJTE ČETKICE SA OZNAKOM 1: Napravljene su od plastike koja uzrokuje neplodnost i kancer, dokazano!

Proizvodi od plastike na kojima je istaknuta ova reciklažna oznaka sadrže takozvani polietilen tereftalat, koji, prema rečima stručnjaka, čestom upotrebom izaziva kancer i neplodnost

Kada kupujete četkice za zube, dobro otvorite oči, jer cena i pakovanje nisu merilo njihovog kvaliteta! Ukoliko na pakovanju uočite reciklažnu oznaku 1, izbegavajte je u širokom luku. Naime, takve četkice, koje se mogu kupiti u Srbiji, u sebi sadrže opasnu supstancu, takozvani polietilen tereftalat, koja izaziva kancer i neplodnost!

Ekipa Zaštitnika potrošača pronašla je čak pet različitih proizvođača četkica za zube čija upotreba može da ugrozi zdravlje kupaca. 

Domaći stručnjaci apeluju da potrošači ovakve proizvode ne biraju prema ceni, pakovanju i robnoj marki, već isključivo prema sastavu i istaknutoj deklaraciji.

Prema rečima stručnjaka, polietilen tereftalat, ili skraćeno PET, ftalat je koji se uglavnom koristi za proizvodnju plastičnih artikala namenjenih za jednokratnu upotrebu. Čak i ako se takvi proizvodi koriste samo jednom, veoma su opasni, a zamislite tek koliko štete mogu naneti organizmu kada se koriste više puta dnevno, i to nekoliko meseci uzastopno.

 

 

Svako od nas zube pere minimum dva puta dnevno, a četkice uglavnom menjamo tek na svaka tri do četiri meseca, i to ako se pridržavamo saveta zubara. Tako da, savetuju stručnjaci, ukoliko koristite neku od gorepomenutih četkica, pod hitno prestanite i potražite neku koja u sebi ne sadrži ovaj otrov.

Za jednu upotrebu

Da stvar bude gora, na deklaraciji ovih proizvoda ne postoji jasno istaknut sastav koji potrošače može upozoriti da je taj proizvod štetan po njih. Istini za volju, na poleđini proizvoda nacrtan je znak trougla sa brojem 1, koji označava ovo opasno jedinjenje, ali najveći broj potrošača u Srbiji, čak i da vidi to, ne zna šta ta oznaka zapravo znači.

Da je ova supstanca jako opasna, potvrdio nam je profesor na Hemijskom fakultetu Petar Pfendt. On je istakao da je polietilen tereftalat kancerogen, a najteže pogađa žene, kod kojih izaziva neplodnost.

- Ftalati se nalaze svuda oko nas i imaju veliku primenu u proizvodnji plastičnih masa. Oni su na lošem glasu jer su mutageni, neki više, neki manje, ali što je najgore, neki od njih su i povrh svega još i kancerogeni. Polietilen tereftalat je jedan od najrasprostranjenijih ftalata. Ova supstanca je jedan od školskih primera opasnih i mutagenih jedinjenja, oni menjaju svoje osobine i loše utiču na zdravlje ljudi koji ih koriste.

 

 

To su duguljasti molekuli koji mogu da se vežu i zauzmu mesto u nekom delu čovekovog organizma. Najopasniji su za žene jer se često ugnjezde u reproduktivnim organima, vežu se tu i emituju signal da je to mesto zauzeto. U tim situacijama žena ne može da zatrudni - kaže naš sagovornik.

Pfendt objašnjava da je ova supstanca opasna i kada se koristi samo jednom, a kamoli svakog dana, i to više puta dnevno, kao što koristimo četkice za zube.

- Polietilen tereftalat se uglavnom koristi u proizvodima za jednokratnu upotrebu, a kada su u pitanju četkice za zube, ova supstanca nalazi se u vlaknima. Svako korišćenje proizvoda koji ga sadrže sa sobom nosi veliki rizik po zdravlje, a što se taj proizvod češće koristi, to se i rizik drastično povećava - napominje Pfendt.

Nejasna deklaracija

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović ističe da u ovom slučaju nije dovoljno pročitati deklaraciju jer iz nje potrošač ne može saznati šta zapravo kupuje i savetuje kupce da od sada pre kupovine detaljno prouče šta koji simbol znači.

- Ovi proizvođači krše zakon jer, po važećim propisima, na deklaraciji mora da piše koliko procenata tog jedinjenja postoji u tom proizvodu. Inspekcija Ministarstva zdravlja mora pod hitno da reaguje!

 

 

Proizvođači su dužni da kupcima daju kompletne informacije o robi koju prodaju, deklaracija treba da predstavlja ličnu kartu proizvoda, što u ovom primeru nije slučaj - kaže Papović i dodaje:

- Očigledno da potrošači u Srbiji moraju da se razumeju u sve i svašta, jer sa etikete ne može mnogo toga da se sazna. Prosečnom potrošaču u našoj zemlji oznaka trougla sa brojem 1 ne znači apsolutno ništa! Savetujem kupcima da od sada obrate pažnju na to i raspitaju se šta koji znak znači, jer će očigledno samo tako biti sigurni da znaju šta kupuju - savetuje Papović.
 

Pronađen i bisfenol, izaziva dijabetes i sterilitet

Pored opasnog polietilen tereftalata, postoje istraživanja koja govore da četkice za zube potencijalno mogu u sebi da sadrže i još opasniji bisfenol A (BPA).

Foto: Informer/Zaštitnik potrošača

Jelena Milić iz Alhema kaže da se on nalazi u dlačicama četkice, a opšte je poznato da bisfenol izaziva sterilitet i pojavu dijabetesa.

Bisfenol A je endokrini disruptor koji oponaša hormon estrogen i u ogledima na životinjama pokazalo se da ima negativne efekte na zdravlje. Nalazi se u mnogim proizvodima koji se prave od plastike, a određena količina ove štetne materije može biti toksična za organizam i izazvati disbalans hormona, usled čega može doći do steriliteta, a pošto utiče i na hormon insulin, i do pojave dijabetesa.

 

 

Rane faze razvoja su se pokazale kao najosetljivije na BPA, a pojedine studije su povezale prenatalnu izloženost sa kasnijim fizičkim i neurološkim smetnjama - kaže ona.
Milićeva savetuje potrošače da čitaju deklaracije i izbegavaju proizvode koji sadrže ovu štetnu hemikaliju.

- Robu bez ovog jedinjenja prepoznaćete po oznaci "BPA free". Savet je i da izbegavate plastične četkice, čija je i dlaka uglavnom od sintetičkih vlakana. Najbolja zamena su četkice od prirodnog materijala, kao što je bambus - istakla je ona.

TAJNA TROUGLOVA I BROJEVA NA PLASTICI

1. PET ili PETE

PET je jedna od najčešće korišćenih plastičnih masa u potrošačkim proizvodima, a nalazi se u većini boca za vodu i bezalkoholna pića. Namenjen je za jednokratnu upotrebu jer višestruko korišćenje povećava rizik od nastanka i razvoja bakterija. Boce od ovog materijala mogu da sadrže teške metale i hemikalije koje utiču na hormonsku ravnotežu. PET ambalažu je teško dezinfikovati, a pravilno čišćenje zahteva štetne hemikalije.

2. HDP ili HDPE

HDPE je kruta plastika koja se koristi za boce od mleka, raznih deterdženata, ulja, igračaka i nekih plastičnih torbi. Ova vrsta plastike praktično ne izlučuje hemikalije. Stručnjaci preporučuju odabir boca s ovim znakom kod kupovine vode jer su verovatno najsigurnije i sadrže najčistiju vodu u odnosu na ostale na tržištu.

3. PVC ili 3V

PVC je mekana, savitljiva plastika od koje se proizvode plastična, prozirna folija za hranu, boce ulja za kuvanje, igračke za decu i kućne ljubimce, ambalaža s mehurićima za obmotavanje raznih proizvoda široke potrošnje. Ova plastika oslobađa dve otrovne hemikalije koje utiču na hormone u telu. Stručnjaci preporučuju kupovinu alternativnih proizvoda ako ih je moguće pronaći.

Foto: Informer/Zaštitnik potrošača

4. LDPE

Ova plastika se ne može koristiti u proizvodnji boca, iako ne ispušta nikakve hemikalije u vodu. Međutim, nije dobro kupovati hranu u takvoj ambalaži jer ćete sa hranom pojesti i neke vrlo opasne hemikalije.

5. PP

Ovo je još jedna bela, obojena ili prozirna plastika koja se koristi kao ambalaža za sirup, jogurt i slično. Ova plastika je tvrda i lagana i ima odlične kvalitete kad je otpornost na toplotu u pitanju. Ako je zagrevate, neće se topiti. Ljudi je koriste i kao zaštitnu barijeru protiv vlage, masti i hemikalija.

 

 

6. P. S

Polistiren je jeftina, lagana plastika za široke namene. Najčešće se koristi za izradu jednokratnih čaša od stiropora, preklopnih posuda za hranu koja se dostavlja iz restorana, ambalaže za jaja i plastičnog pribora za jelo.

Ova plastika oslobađa neke kancerogene materije pri zagrevanju (na primer, vruća hrana koju naručite ide u nju ili kuvano vino, čaj...), a i neprikladna je za dugotrajno čuvanje hrane i pića u njoj.

7. PC ili plastika bez oznake

Često se koristi u proizvodnji sportskih boca s vodom i posuda u koje se stavlja hrana. Ovo je najopasnija plastika na koju ćete naići. Protokoli za nju nisu standardizovani kad se radi o ponavljanoj upotrebi i reciklaži. Postoji opasnost da hemikalije iz nje ulaze u hranu i piće.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs