ŠTA DA RADITE AKO POSUMNJATE DA IMATE FALŠ NOVAC? Najviše se falsifikuje hiljadarka i jedan apoen evra!

U Srbiji je od januara do juna ove godine otkriveno ukupno 1.247 novčanica falsifikovanih dinara čija bi ukupna vrednost, da su prave, bila 752.550 dinara.

Lažnih novčanica evra je bilo 219 komada u različitim apoenima i koji bi vredeli 20.610 evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije dostavljeni Tanjugu.

U istom periodu ove godine najviše je otkriveno falsifikovanih novčanica od 1.000 dinara i to 518 komada, što je 41,5 odsto svih otkrivenih lažnih novčanica u dinarima.

U NBS kažu da ukoliko neko posumnja da je u posedu falsifikovanog novca, takav novac treba da odnese u najbližu policijsku stanicu ili banku.

Novac se zatim upućuje Centralnoj banci na ekspertizu kojom se utvrđuje da li je reč o falsifikatu ili originalnom novcu.

Foto: printscreen

Ako se radi o lažnom, NBS ga zadržava bez naknade, dok se originalni novac vraća podnosiocu.

U oba slučaja onaj ko donese sumnjivi novac na proveru, dobija izveštaj o ekspertizi u kome se navodi da li je u pitanju original ili falsifikat.

Lažnjaka od 2.000 dinara bilo je za šest meseci 407, od 500 dinara 293, od 200 dinara 16, od 5.000 dinara devet, od 100 dinara tri, i od 50 dinara jedan komad.

 

 

Otkrivene su i 102 falsifikovane novčanice od 100 evra, 53 od 20 evra, 45 od 50 evra, 11 od 500 evra i osam od 200 evra, dok je u istom peirodu otkriveno 26 falsifikata od 100 dolara i jedna lažna novčanica od 50 dolara.

Novac za koji se sumnja da je falsifikat, Narodnoj banci Srbije inače dostavljaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, banke, ovlašćeni menjači (preko banaka) i pravosudni organi.

U prošloj godini najveći broj novčanica pod sumnjom falsifikata NBS je dobila od banaka - 3.588 komada ili 71,75 odsto, zatim od Ministarstva unutrašnjih poslova 1.370 komada (27,39 odsto) i od državnih organa 43 komada (0,86 odsto).

ŠTA SME DA SADRŽI SRPSKA KOBASICA, A ŠTA VIRŠLA! Novi pravilnik uvodi red u mesnu industriju

"Često se lažni novac koristi za kupovinu dobara veće vrednosti, kao na primer, na stočnim pijacima, prilikom otkupa veće količine poljoprivrednih proizvoda, plaćanja u noćnim klubovima, diskotekama, na sportskim dogadajima, ili se krupnim apoenima kupuju predmeti male vrednosti da bi se kusur dobio u opticajnim novčanicama".

Falsifikati gotovog novca u dinarima su vrlo retko neprepoznatljivi za onoga ko ih prima, ali problem je u tome što se ne vrši nikakva provera primljenih novčanica.

OVI MAJSTORI ĆE DA VAS OJADE! Penzioneru za sat posla uzeli 19.000 dinara!

U NBS navode da bi se broj primljenih falsifikata drastično smanjio kada bi građani proveravali makar neke od zaštitnih elemenata novčanica, kao što su vodeni žig, optički varijabilna boja i duboka štampa.

Kako objašnjavaju, kod falsifikata efektivnog stranog novca, najčešće evra, situacija je drugačija.

Tu se javljaju i falsifikati veoma dobre izrade, pa i opasni falsifikati koji mogu stvoriti utisak originalnih novčanica čak i kod onih koji svakodnevno rade sa novcem.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs