Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Sport
Željko Obradović ponovo pred Grobarima: Oglasio se Partizan
105. 10. 2026. u 22:44
205. 10. 2026. u 22:44
shutterstock/Informer
Vesti
EKSKLUZIVNO! KAKVU NAM VODU PRODAJU? Analiza otkriva da li je flaširana zaista bolja od česmovače?
* "Jugoinspekt" za Zaštitnik potrošača uradio laboratorijske analize flaširane negazirane vode * Da biste kroz vodu zadovoljili preporučenu dnevnu dozu kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i kalijuma, morali biste da popijete na stotine litara flaširane vode * Sadržaj ovih minerala u vodi koju kupujemo je zanemarljiv
Foto: shutterstock/Informer
Ukoliko pijete isključivo flaširane vode verujući da su one bogate mineralima i da ćete bez vode iz slavine živeti zdraviji život, grdno se varate. Udeo minerala u njima je toliko minimalan da kako biste kroz vodu zadovoljili preporučenu dnevnu dozu kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i kalijuma, morali biste da popijete na stotine litara flaširane vode.
Istraživanje Zaštitnika potrošača u saradnji sa akreditovanom laboratorijom "Jugoinspekt" pokazalo je da uprkos velikom broju reklama koje govore upravo o tome da su flaširane vode veliki izvor minerala, to nije istina. Jedini izuzetak je "mg+ mivela" koja će vam obezbediti dovoljan dnevni unos magnezijuma, ali ne i natrijuma, kalijuma i kalcijuma.
Naime, naša ekipa kupila je ukupno osam različitih brendova negaziranih mineralnih voda, i to "vrnjci", "galu", "jazak", "rosu", "aqua vivu", "mg+ mivelu", "voda vodu" i "prolom". Foto: informer.rs
Sve uzorke odneli smo u laboratoriju "Jugoinspekta" na analizu, a njihovi stručnjaci proverili su koliko zapravo minerala ima u pomenutim vodama. Rezultati do kojih su došli pomalo su nas šokirali, jer potrošači u Srbiji čvrsto veruju da se u flaširanim vodama nalazi mnogo više minerala nego što je to zaista slučaj.
Tako, na primer, preporučena dnevna doza kalcijuma je od 600 do 1.200 miligrama. Ovog minerala najviše ima u "aqua viva" vodi, ali ako popijete celu flašu od litar, unećete samo 86,9 miligrama kalcijuma. Dakle, u odnosu na preporučenu dnevnu dozu to je ništa! Još gore je ako se odlučite za, recimo, vodu "rosa", jer u flaši od litar ima svega 10 miligrama kalcijuma. Ubedljivo najmanje ovog važnog minerala ima u "prolom" vodi - tek tri miligrama, pa biste morali za dan da popijete čak 200 litara ove vode kako biste uneli preporučenu dnevnu dozu kalcijuma.
Foto: informer.rs
Stručnjaci kažu da svakog dana treba da unesemo otprilike 375 miligrama magnezijuma. Njega najviše ima u "mg+ miveli", čak 327,9 miligrama po litru. Dakle, ako se odlučite za ovu vodu, ispijanjem jedne flaše od litar uneli ste sasvim dovoljno magnezijuma za ceo dan! Ali to nije slučaj sa drugim vodama! One u sebi sadrže drastično manje magnezijuma. Recimo, u litru "voda vode" ima svega 16,7 miligrama, u vodi "gala" 36,1, a najmanje ga takođe ima u "prolom" vodi - minimalnih 0,4 miligrama.
Kada je u pitanju natrijum, najviše ga ima u "mg+ miveli", pa ćete ispijanjem jedne litre u organizam uneti 128,2 miligrama. Ali to ni izbliza nije dovoljno, jer doktori smatraju da svakog dana treba da unesemo između 500 i 1.200 miligrama. Drastično manje ima ga u svim ostalim vodama, a najmanje u "rosi", "jazak" i "voda vodi".
Foto: shutterstock/Informer
Ipak, ubedljivo najgora situacija je sa kalijumom, koga u vodama koje mogu da se kupe na našem tržištu ima samo u tragovima. Iako, prema smernicama lekara, odrastao čovek u toku dana treba da unese između 4.500 i 4.700 miligrama kalijuma, u kupovnim vodama njega gotovo da i nema. Recimo, da biste kroz vodu uneli dovoljnu količinu kalijuma, morate da popijete 446 flaša "mg+ mivele", 1.000 flaša vode "vrnjci", 2.812 flaša "gale", 21.428 litarskih "rosa" ili čak 225.000 litara "prolom" vode!
Nutricionista Milka Raičević upozorava potrošače da konzumacija flaširanih voda ne obezbeđuju dovoljan unos minerala, već da potrebe svog organizma moraju zadovoljiti preko hrane. Foto: shutterstock/Informer
- Najvažnije je da ljudi ne baziraju svoj unos minerala na kupovnoj vodi, odnosno ne bi trebalo da veruju da je to što piju flaširanu vodu dovoljno! Nije dovoljno, minerale pre svega treba unositi preko hrane. I obična česmovača je potpuno u redu da se pije. Magnezijum, natrijum, kalijum i kalcijum treba unositi preko namirnica koje jedete u toku dana. Ipak, moram posavetovati potrošače da čitaju deklaraciju kada kupuju flaširane vode, jer ne smeju svi sve da piju. Recimo, ljudi koji imaju problem sa hipertenzijom nikako ne smeju da konzumiraju vode sa visokim procentom natrijuma. Prosto, ne možete piti vodu sa velikim procentom soli i piti lekove za hipertenziju - naglašava naša sagovornica.
Raičevićeva savetuje građane da piju raznovrsnu vodu i da se ne baziraju samo na jednom brendu.
- Sa druge strane, treba i raznovrsnu ishranu da imaju, jer kao što vidite, voda ne može da obezbedi preporučenu dnevnu dozu minerala. Recimo, kalcijuma prirodno najviše ima u mleku i kiselim mlečnim proizvodima, kao i u sirevima, jajima... Orasi, bademi, lešnici obiluju magnezijumom, dok kalijuma dosta ima u bananama, avokadu i lubenici. Kada je natrijum u pitanju ne treba preterivati, a ima ga u celeru, spanaću i karfiolu. Dakle, raznovrsna ishrana je najbitnija - istakla je ona.
BIZNIS INSAJDER O VODI! Biznis od 300 milijardi dolara!
Koliko je unosno tržište flaširane vode ne samo kod nas nego u celom svetu objasnio je u svojoj analizi "Biznis insajder".
- Za većinu ljudi širom SAD i Evrope, čaša vode iz slavine i ona iz boce su doslovno identične po svom zdravstvenom i nutricionističkom kvalitetu. U nekim slučajevima pak voda iz slavine može biti sigurnija za naše zdravlje, budući da se njena ispravnost češće testira - navodi se u pomenutoj analizi.
* Oko 300 milijardi dolara godišnje ljudi potroše na flaširanu vodu
* Profit od prodaje flaširane vode u svetu godišnje poraste u proseku za 10 odsto
* U nekim državama, poput SAD, došlo je do tolike potražnje da od 2016. potrošači kupuju više vode nego druge bezalkoholne napitke
* Povećanje potrošnje flaširane vode je posledica trenda promocije i konzumacije zdravije ishrane
* Najjeftiniji pogon za crpljenje i flaširanje vode košta oko dva miliona evra, a ozbiljnije proizvodnje nema bez najmanje 20 miliona evra
* Prvi zvanični biznis sa flaširanom vodom pokrenula je kompanija "Džeksons spa" u Bostonu početkom šezdesetih godina 18. veka. Kompanija je punila flaše mineralnom vodom i prodavala ih je u "terapeutske" svrhe
* Devedesetih godina prošlog veka biznis sa flaširanom vodom započeli su i giganti industrije bezalkoholnih napitaka: "Pepsi", "Koka-Kola" i "Nestle"
* Ogromni marketinški budžeti osigurali su konačnu pobedu flaširane vode nad vodom iz slavine
* Prema procenama "Beveridž marketing korporejšena", trenutno se u svetu svake godine proda više od 460 milijardi litara flaširane vode
* Flaširana voda u proseku je 2.000 puta skuplja od vode sa slavine. U mnogim zemljama su mleko, pivo, pa čak i benzin jeftiniji od mineralne vode
* Nije tačno da je flaširana voda ukusnija od vode sa slavine, pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Vermontu. Samo trećina degustatora mogla je da razlikuje po ukusu flaširanu od obične vode
Sport
Fudbaler Liverpula gledao utakmicu Prve lige Srbije (FOTO)
105. 10. 2026. u 21:45
205. 10. 2026. u 21:45
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.