ZAŠTO STEFAN NEMANJA DRŽI MAČ, A NE KRST? Otkriveni detalji spomenika o kojem priča cela Srbija!

Spomenik Stefanu Nemanji, koji će biti svečano otkriven na Savskom trgu u Beogradu, i dalje prate brojna pitanja – o veličini spomenika, simbolici, izgledu postamenta, ceni, umetničkim i neumetničkim uticajima...

Akademik i istoričar Ljubomir Maksimović kaže za RTS da se Stefan Nemanja vraća na mesto koje zaslužuje.

- Usudiću se da kažem da je Stefan Nemanja bio najznačajniji vladar u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ali da u potonjim vekovima njegova slika kao da malo bledi u svesti naroda - smatra Maksimović. 

Navodi da Nemanja jeste tretiran kao neka vrsta oca nacije, ali da slika bledi u poređenju sa njegovim velikim potomcima Svetim Savom i Stefanom Dušanom.

Foto: Informer/Tanjug

Profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović kaže da je nesporno kakva je figura Stefana Nemanje u istoriji i da je zato začuđujuće da je bilo komentara i pitanja da li je spomenik uopšte potreban.

- Čitali smo po novinama razne kvalifikacije Nemanje kao zlikovca, zločinca i ne znam šta sve. To je čak i normalno, razumem potpuno različita mišljenja, ali za mene je najvažnije da počinjemo da gradimo jednu kulturu kontinuiteta o kojoj nismo mnogo vodili računa. To je novina koju će Srbija dobiti sa spomenikom - naglašava Avramović.

Ističe da Beograd sa spomenikom dobija i novo mesto za okupljanje naroda, novi trg.

Postament je istorijska učionica

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu – Stefan Nemanja sada umesto krsta u jednoj ruci drži mač.

Profesor Avramović objašnjava da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Ističe da su u žiriju vodili računa i o jednom detalju koji nije poznat u javnosti.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

- Pored Rukavišnjikova, nosilac projekta i koautor spomenika je naš profesor Petar Arsić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – profesor urbanizma, arhitekture i učitelj svim našim urbanistima. On je vodio računa o uklapanju spomenika u ambijent - naglašava Avramović.

Kaže da visina možda jeste imperijalno ruska – velika, ali da je postament mnogo veći od biste.

- Postament je priča za sebe, to je jedna istorijska učionica. Mnogo toga ćemo saznati i oni koji ne znaju istoriju naučiće nešto. Ta dimenzija od 23 metra uopšte nije tako strašna. Oni koji su stručni procenili su da se uklapa - kaže Avramović.

Ljudi ne shvataju da nije reč o običnom spomeniku

Vajar, akademik i član žirija Svetomir Arsić Basara kaže da nije reč o običnom spomeniku i da izvesna zabuna postoji jer ljudi ne mogu da shvate da je spomenik Stefanu Nemanji spomenik državi Srbiji – spomenik sa širim značenjem od običnog.

- To je spomenik naše kulture i istorije. Kada je o dimenziji reč, on nikada ne može da bude toliko veliki koliko bi trebalo. Kada bi bio velik do neba, ne bi bio ono što treba da predstavlja - naglašava Basara.

Kaže da je srazmera u prostoru apsolutno u skladu i da javni prostor dozvoljava da skulptura bude velikih dimenzija.

Foto: Beoinfo

- Ona uopšte ne konkuriše zgradi stare stanice, a ni stara stanica ne konkuriše spomeniku. I jedan i drugi element imaju svoj prostor, zajednički čine jednu celinu i dopunjuju se. Svaka zamerka da je spomenik prevelik ne bi mogla da dođe u obzir - smatra Basara.

Navodi da je spomenik Beogradu približio srpsku istoriju i doneo u glavni grad Srbije Studenicu i Hilandar.

Nakon otkrivanja spomenika sledi izložba

 

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić kaže da će 28. januara, nakon otkrivanja spomenika, napraviti malu izložbu na otvorenom koja će govoriti o Istorijskom muzeju Srbije i njegovom značaju.

- Prikazaćemo pored toga i celu dinastiju Nemanjića. U narednih mesec do mesec i po dana svi će moći da sagledaju pored samog spomenika i sve što je Istorijski muzej pripremio kao uvodnu reč za ulazak u budući prostor - objašnjava Bojićeva.

Ističe da sledi ogroman posao na renoviranju i prilagođavanju unutrašnjosti stare železničke stanice.

- U zavisnosti od toga kojom brzinom budemo dobijali novac, nadam se da centralni hol i personal muzeja možemo da uselimo krajem marta 2022. godine. Centralni hol će naravno biti posvećen srpskom srednjem veku - ističe Bojićeva.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

 

Objašnjava da će leva sala biti posvećena Donjem Milanovcu, Starčevu, Vinči – rimskom periodu, a desna modernom dobu.

Autor spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Rukavišnjikov rekao je za RTS da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira, a da su dimenzije izračunate uzimajući u obzir zgradu nekadašnje železničke stanice i zgrada koje se nalaze bočno.