Renovirani Savski trg biće najveći u Srbiji, uz mnogo zelenila i velelepni spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji. Spomenik visok 23 metra biće postavljen ispred zgrade bivše Glavne železničke stanice, gde će biti novi Muzej Nikole Tesle
Velelepni spomenik Stefanu Nemanji, koji je završen u Rusiji, dopremljen je u Srbiju u 10 specijalnih kamiona.
Ovo arhitektonsko delo izliveno u bronzi, u ateljeu ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, visoko je 23 metra, od čega je sama skulptura velikog župana bez postolja visoka 15 metara i sigurno je najviši spomenik u Srbiji.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.
Izgled spomenika
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Foto: Beograd.rs
Spomenik Stefanu Nemanji
Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.
Ovaj spomenik je jedinstven u svetu jer se umesto na klasičnom postamentu, nalazi na razbijenom vizantijskom šlemu u čijoj su unutrašnjosti reljefi koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje i istorije tadašnje Srbije.
U šlemu može da bude oko 50 ljudi i to je neka vrsta muzeja na otvorenom, dok će oko spomenika biti fontana sa 46 mlaznica i posebna rasveta.
Foto: TANJUG/ Sava Radovanović
Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu
Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Spomenik velikom županu koji će ubuduće "motriti" na ulicu koja od Savskog trga vodi do Slavije, a nosi upravo njegovo ime, podneo je 16. decembra 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Mač umesto krsta
Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.
Foto: TANJUG/ Sava Radovanović
Spomenik Stefanu Nemanji
Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.
O njemu govori kao o ličnosti koja je "obasjala" srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su "ustrojili dobar put srpskom otačastvu".
Ploča sa natpisom
- Posveti se otačastvo njegovo donošenjem moštiju njegovih..., jer se oskvrni zemlja naša bezakonjima našim i krvlju... i padosmo u plen inoplemenika...
Foto: Privatna arhiva
Ploča sa natpisom
Izrezbarena dela
Na spomeniku je izrezbaren veliki Studenički krst, koji simbolizuje sigurnost i mirnoću vere.
Krst se nalazi i oko vrata Stefana Nemanje, dok u ruci nosi podignut mač. Na postamentu spomenika su izrezbareni i prikazi Hilandara i Studenice, kao dve naše svetinje koje je osnovao veliki srpski župan.
Stefan Nemanja
Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.
Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira koji se smatraju njegovim zadužbinama. Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.
Savski trg
Savski trg se prostire na 32.000 kvadrata, od čega 20.000 kvadrata čistog prostora, pa će svakako biti najveći trg u Srbiji.
Na njemu će biti zasađeno 300 stabala, a svakako njegov najviše deo biće velepni spomenik Stefanu Nemanji.
Aleksandar Rukavišnjikov: Želja je bila da se spoji tradicionalno i moderno
Autor spomenika Stefanu Nemanji, koji bi trebalo da na Savskom trgu bude otkriven 27. januara, Aleksandar Rukavišnjikov izrazio je nadu da će se građani navići na spomenik, te poručio da on neće "kvariti" izgled prestonice
- Moje iskustvo govori da ljudima treba da se naviknu na tako veliki spomenik. Verujte da on neće kvariti izgled vašeg prelepog Beograda i nadam se da ćete ga vremenom zavoleti - poručio je ruski vajar i akademik građanima Srbije u intervju za RTS.
Kaže da su sve dimenzije određene imajući u vidu ne samo zgradu nekadašnje železničke stanice, već i zgrade koje se nalaze bočno.
- Kompjuterska kalkulacija je optimalna, ali ja sam čak i nju malo umanjio. Vodili smo računa da ne viri glava kada se prolazi iz okolnih ulica u zonu spomenika, već da bude u skladu sa svim građevinama - naveo je ruski vajar.
Foto: TANJUG/ Sava Radovanović
Spomenik Stefanu Nemanji
Rukavišnjikov kaže i da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira i dodaje da Srbija i Rusija nisu imale mnogo sreće da popularizuju te umetničke tvorevine.
- Da se to nalazi negde u Italiji, čitav svet bi se divio lepoti - smatra Rukavišnjikov i ističe da je želeo da spomenik Stefanu Nemanji ima "impuls Ivana Meštrovića".
- Želja je bila da se spoji tradicionalno i moderno, jer se iza spomenika nalazi savremeni kompleks - ukazuje Rukavišnjikov.
Put koji je ustrojio Stefan Nemanja, koji je kao vladar uspeo da učvrsti srpske srednjovekovne države ne samo mačem, već i stvaranjem duhovnog štita i ustrojstvom srpskog otačastva, nije napušten kaže profesorka istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Put koji je ustrojio Stefan Nemanja, koji je kao vladar uspeo da učvrsti srpske srednjovekovne države ne samo mačem, već i stvaranjem duhovnog štita i ustrojstvom srpskog otačastva, nije napušten kaže profesorka istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić
Ilija Srdanović, prvi na takozvanoj 'studentskoj listi' i kandidat blokadera za premijera Srbije, i dalje odbija televizijski duel i svaki dijalog sa predsednikom Vučićem, ali zato "Sprdanović" pokušava da sprdnjom ispadne duhovit!
Prvi zamenik predsednika Odbora ruske Državne dume za odbranu Aleksej Žuravljov pozvao je na udar „Orešnikom“ ili dalekometnim dronovima na objekte u Litvaniji ukoliko na njenoj teritoriji bude raspoređeno nuklearno oružje
Skandalozni pozivi na silovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, žena i svih građana koji ne podržavaju blokadersku političku opciju izazvali su ogorčenje među narodom.
Samo nekoliko dana nakon što je celokupna pristojna javnost ostala zgrožena skaradnim video-spotom u kom se otvoreno aludira na silovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, blokaderski mrzitelji nastavili su da se tome smeju u programima uživo i bez imalo srama najavljuju nove bolesne provokacije!
Samozvani politički analitičar i politikolog Nikola Parun lansirao je umobolnu teoriju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vanredne parlamentarne izbore raspisao posle konsultacija sa astrolozima.
Kraljevački blokader Predrag Voštinić otkrio je da je blokaderi imaju spreman alibi za postizborno nasilje pošto će unapred proglasiti pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Došlo je do verbalnog sukoba između Mensura Ajdarpašića i Nikole Lakića, a Crveni tim sve više zamera svom protivniku iz Plavog tima, njegovo ponašanje.
Mevlid Jašarević, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu, izlazi na slobodu 27. oktobra nakon što je u potpunosti odslužio zatvorsku kaznu, ali će do okončanja novog postupka pred Sudom BiH imati obavezu redovnog javljanja policiji.
Prva banka Crne Gore tužila je državu i traži ukupno šest miliona evra odštete zbog policijske akcije u Ulici Vuka Karadžića u Podgorici 27. februara ove godine, tvrdeći da su joj službenici Uprave policije bez pravnog osnova blokirali filijalu, onemogućili rad, uznemirili zaposlene i klijente i teško narušili poslovni ugled.
Pripadnici policije u Smederevu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, uhapsili su sinoć D. R. (19) iz Smedereva, zbog postojanja osnova sumnje na prodaju droge.
Mlada žena L. P. G. (31) tragično je izgubila život u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 6.30 časova na putu u blizini Subotice, kada je upravljajući "fijat puntom" izgubila kontrolu, prevrnula se i krovom silovito zakucala u teretnjak koji se uključivao na put.
Ekstremne temperature koje donosi sadašnji „super El Ninjo“ mogle bi u narednih šest meseci da izazovu oko 451.000 dodatnih smrti širom sveta, pokazuje nova procena Klimatske laboratorije za uticaje.
Ruski dronovi pogodili su jutros najmanje dve benzinske pumpe u Kijevu, skladišne objekte i transportnu infrastrukturu, dok je požar izbio i na teritoriji jednog transportnog preduzeća.
Ruske snage završile su opkoljavanje velikog ukrajinskog odbrambenog čvorišta u Dobropolju i odmah nastavile prodor prema Aleksandrovki, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Prema tvrdnjama Moskve, u gradu su blokirani delovi dve brigade Nacionalne garde Ukrajine i 425. jurišnog puka „Skala“.
Svetska javnost i dalje sa nevericom čita vesti o iznenadnoj smrti Preslija Gerbera, sina legendarne manekenke Sindi Kraford, koji je 20. septembra preminuo u luksuznom centru za rehabilitaciju u Los Anđelesu.
U Kaliforniji je 19. septembra održana zatvorena komemoracija u čast prerano preminule glumice Hejden Panetijer, koja je preminula 16. avgusta u 36. godini.
Lični predmeti francuske glumice Brižit Bardo (1934-2025) prodati su na aukciji u Parizu za skoro milion evra, a prihod je namenjen njenoj fondaciji za zaštitu životinja.
Distopijska naučnofantastična serija "Silo" jedna je od najzapaženijih produkcija na Apple TV, a priča o poslednjih 10.000 ljudi koji žive duboko pod zemljom osvojila je publiku širom sveta.
Kada sirovi beli luk stoji u ulju na sobnoj temperaturi, stvara se izuzetno opasna sredina za razvoj bakterije Clostridium botulinum, koja proizvodi smrtonosni toksin odgovoran za botulizam.
Princeza Kejt Midlton pojavila se sa princom Vilijamom na londonskoj premijeri filma "Digger", čija je glavna zvezda Tom Kruz, a ljubičastom haljinom privukla je svu pažnju.
Ukoliko vaša mandarina stoji napolju, sada je pravo vreme da počnete sa pripremom za hladnije dane. Ova mediteranska biljka ne podnosi jači mraz, naročito ako je u saksiji.
Damir Radoičić, poznatiji kao Dača Dak, otkrio je da nije bilo problema nakon što je pesma "Pedro" napravljena, iako je bila parodija jednog Madoninog hita.
U rijalitiju "Elita 10" došlo je do novih priznanja i skandala kada je Uroš Stanić analizirao trenutna dešavanja u Beloj kući i prisetio se svog odnosa sa muzičarem i bivšim rijaliti učesnikom Borom Santanom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.