Renovirani Savski trg biće najveći u Srbiji, uz mnogo zelenila i velelepni spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji. Spomenik visok 23 metra biće postavljen ispred zgrade bivše Glavne železničke stanice, gde će biti novi Muzej Nikole Tesle
Velelepni spomenik Stefanu Nemanji, koji je završen u Rusiji, dopremljen je u Srbiju u 10 specijalnih kamiona.
Ovo arhitektonsko delo izliveno u bronzi, u ateljeu ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, visoko je 23 metra, od čega je sama skulptura velikog župana bez postolja visoka 15 metara i sigurno je najviši spomenik u Srbiji.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.
Izgled spomenika
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Foto: Beograd.rs
Spomenik Stefanu Nemanji
Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.
Ovaj spomenik je jedinstven u svetu jer se umesto na klasičnom postamentu, nalazi na razbijenom vizantijskom šlemu u čijoj su unutrašnjosti reljefi koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje i istorije tadašnje Srbije.
U šlemu može da bude oko 50 ljudi i to je neka vrsta muzeja na otvorenom, dok će oko spomenika biti fontana sa 46 mlaznica i posebna rasveta.
Foto: TANJUG/ Sava Radovanović
Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu
Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Spomenik velikom županu koji će ubuduće "motriti" na ulicu koja od Savskog trga vodi do Slavije, a nosi upravo njegovo ime, podneo je 16. decembra 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Mač umesto krsta
Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.
Foto: TANJUG/ Sava Radovanović
Spomenik Stefanu Nemanji
Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.
O njemu govori kao o ličnosti koja je "obasjala" srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su "ustrojili dobar put srpskom otačastvu".
Ploča sa natpisom
- Posveti se otačastvo njegovo donošenjem moštiju njegovih..., jer se oskvrni zemlja naša bezakonjima našim i krvlju... i padosmo u plen inoplemenika...
Foto: Privatna arhiva
Ploča sa natpisom
Izrezbarena dela
Na spomeniku je izrezbaren veliki Studenički krst, koji simbolizuje sigurnost i mirnoću vere.
Krst se nalazi i oko vrata Stefana Nemanje, dok u ruci nosi podignut mač. Na postamentu spomenika su izrezbareni i prikazi Hilandara i Studenice, kao dve naše svetinje koje je osnovao veliki srpski župan.
Stefan Nemanja
Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.
Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira koji se smatraju njegovim zadužbinama. Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.
Savski trg
Savski trg se prostire na 32.000 kvadrata, od čega 20.000 kvadrata čistog prostora, pa će svakako biti najveći trg u Srbiji.
Na njemu će biti zasađeno 300 stabala, a svakako njegov najviše deo biće velepni spomenik Stefanu Nemanji.
Aleksandar Rukavišnjikov: Želja je bila da se spoji tradicionalno i moderno
Autor spomenika Stefanu Nemanji, koji bi trebalo da na Savskom trgu bude otkriven 27. januara, Aleksandar Rukavišnjikov izrazio je nadu da će se građani navići na spomenik, te poručio da on neće "kvariti" izgled prestonice
- Moje iskustvo govori da ljudima treba da se naviknu na tako veliki spomenik. Verujte da on neće kvariti izgled vašeg prelepog Beograda i nadam se da ćete ga vremenom zavoleti - poručio je ruski vajar i akademik građanima Srbije u intervju za RTS.
Kaže da su sve dimenzije određene imajući u vidu ne samo zgradu nekadašnje železničke stanice, već i zgrade koje se nalaze bočno.
- Kompjuterska kalkulacija je optimalna, ali ja sam čak i nju malo umanjio. Vodili smo računa da ne viri glava kada se prolazi iz okolnih ulica u zonu spomenika, već da bude u skladu sa svim građevinama - naveo je ruski vajar.
Foto: TANJUG/ Sava Radovanović
Spomenik Stefanu Nemanji
Rukavišnjikov kaže i da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira i dodaje da Srbija i Rusija nisu imale mnogo sreće da popularizuju te umetničke tvorevine.
- Da se to nalazi negde u Italiji, čitav svet bi se divio lepoti - smatra Rukavišnjikov i ističe da je želeo da spomenik Stefanu Nemanji ima "impuls Ivana Meštrovića".
- Želja je bila da se spoji tradicionalno i moderno, jer se iza spomenika nalazi savremeni kompleks - ukazuje Rukavišnjikov.
Put koji je ustrojio Stefan Nemanja, koji je kao vladar uspeo da učvrsti srpske srednjovekovne države ne samo mačem, već i stvaranjem duhovnog štita i ustrojstvom srpskog otačastva, nije napušten kaže profesorka istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Put koji je ustrojio Stefan Nemanja, koji je kao vladar uspeo da učvrsti srpske srednjovekovne države ne samo mačem, već i stvaranjem duhovnog štita i ustrojstvom srpskog otačastva, nije napušten kaže profesorka istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić
Norveške vlasti zaplenile su ruski brod „Profesor Molčanov“ u luci Barencburg na Svalbardu po zahtevu ukrajinskog Naftogaza, koji pokušava da od Rusije naplati 4,22 milijarde dolara zbog imovine izgubljene na Krimu.
Rusija je prvi put u borbi upotrebila modernizovanu balističku raketu 9M723-2, nezvanično nazvanu „Iskander-1000“, koja može da gađa ciljeve na udaljenosti do 550 kilometara, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba,
Samozvani vođa takozvane studentske liste Vladan Đokić, koji je uzurpirao funkciju rektora Univerziteta u Beogradu, upleo se u sopstvene laži kao pile u kučine!
Špijunski svet ozbiljno je uzdrman pojavom kontraobaveštajnih plenumaških stručnjaka, koji su, kako se pokazalo, stručnjaci za sve, osim za istinu, pismenost, pa i nešto što bismo mogli nazvati elementarnim znanjem iz opšte kulture, kao što je film "Balkanski špijun".
Pompezno najavljenu i slavno propalu blokadersku konferenciju za medije, osim brutalnih laži o špijunskim softverima obeležio je i čitav niz blokaderskih lapsusa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se putem Instagrama i otkrio da je pokrenuo podkast pod nazivom "podkAVst", a gost prve emisije biće proslavljeni košarkaški trener Miroslav Muta Nikolić.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta poručio je danas hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću da nema moralno pravo da Srbiji drži lekcije o katarzi i suočavanju s prošlošću, dok istovremeno brani i hvali glavnog propagatora ustaštva u Hrvatskoj, pevača Marka Perkovića Tompsona, saopštila je Informativna služba Saveza.
Takmičari prve sezone Exatlona Anabela Zonai i Radojica Lazić udružili su snage u zabavnom izazovu sa voditeljkom "Druge strane Exatlona" Tijanom Jović.
Nakon trostrukog ubistva, istražitelji Uprave policije Crne Gore, Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) te zemlje u saradnji sa međunarodnim partnerima, pokušavaju da razreše svaku sumnju oko toga ko je osumnjičeni za zločin Mihail Nikolajevič Šabunjin (30).
Srbin Saša D. (35), koji je pobegao iz zatvora JVA Duizburg-Hamborn, već je ranije bežao iz zatvora u Srbiji i to kad su ga policijski službenici doveli na sahranu oca.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kraljevu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su O. S. (42) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Analiza snimaka sa nadzornih kamera na strelištu "Češka zbrojevka" u Strahinjićima otkrila je detalje napada u kojem je ruski državljanin Mihail Nikolaevič Šabunjin (30) ubio trojicu zaposlenih - Petra Globarevića (24), Nemanju Kapora (20) i Momira Radonjića (67).
Skidanje crne magije, rešavanje ljubavnih problema, zaštita od neverstva, predviđanje sudbine, rešavanje porodičnih problema, samo su neki od oglasa koji nude razni vidovnjaci u Srbiji, naravno uz debelu nadoknadu.
Iranske snage saopštile su da su raketama i bespilotnim letelicama pogodile ključne objekte u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ali al-Salem u Kuvajtu, u novom talasu udara na američke položaje širom Bliskog istoka.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da podržava inicijative za uvođenje moratorijuma na vojne napade u Crnom moru, posebno na brodove koji prevoze žito.
Ukrajinski borbeni avion otvorio je vatru tokom presretanja ruskih jurišnih dronova "Geran" iznad naselja Gavrilovka u Kijevskoj oblasti, a projektili su pogodili ulicu u stambenom delu naselja, prenose ruski mediji.
Ruski predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja premijeru Jermenije Nikolu Pašinjanu da Moskva ne smatra mogućim istovremeno članstvo Jermenije u Evropskoj uniji i Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU).
Seriju "Stižu dolari", koja je omiljena je širom bivše Jugoslavije, prate mnoge zanimljivosti i greške, među kojima je i zamena glumca Nikole Simića Đuzom Stojiljkovićem.
Nova školska godina je počela, a sa njom se vraćaju i poznate tinejdžerske muke. Novi profesori, stari prijatelji, prve ljubavi, simpatije, žurke, nesigurnosti.
Francuski reditelj Žan-Pol Rapeno, poznat po filmovima "Sirano de Beržerak", "Život dvorca" i "Jahač na krovu", preminuo je u 94. godini, prenosi Figaro.
U novoj epizodi emisije “Demanti” očekuje vas iskrena i emotivna ispovest poznate pevačice, koja je pred kamerama otvoreno govorila o najvažnijim, ali i najtežim poglavljima svog života.
Pevačica Zorana Mićanović večeras ser našla na Tašmajdanu, kako bi uživala u vanvremenskim hitovima Milančeta Radosavljevića i tom prilikom otkrila koja njegova pesma za nju ima emotivno značenje.
Pevačica Ana Nikolić iznenadila je javnost poslednjom objavom na Instagramu, gde je fotografijom sa Milicom Mitrović najavila svoj ulazak u "Elitu 10".
Influenser Jovan Radulović Jodžir doputovao je u Beograd, a društvo su mu tokom dana pravili Ana Spasojević, Nenad Marinković Gastoz i Anđela Đuričić - koja je otkrila do kada će trpeti dečka.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.