VELELEPNI SPOMENIK STEFANU NEMANJI težak je čak 80 tona I JEDINSTVEN JE U SVETU! U šlemu je muzej na otvorenom i može da stane 50 ljudi! Foto/Video

Informer/Tanjug

07:23 >> 07:23 Društvo 1

Informer | 27. 01. 2021.

VELELEPNI SPOMENIK STEFANU NEMANJI težak je čak 80 tona I JEDINSTVEN JE U SVETU! U šlemu je muzej na otvorenom i može da stane 50 ljudi! Foto/Video

Renovirani Savski trg biće najveći u Srbiji, uz mnogo zelenila i velelepni spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji. Spomenik visok 23 metra biće postavljen ispred zgrade bivše Glavne železničke stanice, gde će biti novi Muzej Nikole Tesle

Velelepni spomenik Stefanu Nemanji, koji je završen u Rusiji, dopremljen je u Srbiju u 10 specijalnih kamiona. 

Ovo arhitektonsko delo izliveno u bronzi, u ateljeu ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, visoko je 23 metra, od čega je sama skulptura velikog župana bez postolja visoka 15 metara i sigurno je najviši spomenik u Srbiji.

Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.

Izgled spomenika

Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.

Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Beograd.rs

Spomenik Stefanu Nemanji

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Ovaj spomenik je jedinstven u svetu jer se umesto na klasičnom postamentu, nalazi na razbijenom vizantijskom šlemu u čijoj su unutrašnjosti reljefi koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje i istorije tadašnje Srbije.

U šlemu može da bude oko 50 ljudi i to je neka vrsta muzeja na otvorenom, dok će oko spomenika biti fontana sa 46 mlaznica i posebna rasveta.

TANJUG/ Sava Radovanović

Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu

Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik velikom županu koji će ubuduće "motriti" na ulicu koja od Savskog trga vodi do Slavije, a nosi upravo njegovo ime, podneo je 16. decembra 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Mač umesto krsta

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

TANJUG/ Sava Radovanović

Spomenik Stefanu Nemanji

Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.

O njemu govori kao o ličnosti koja je "obasjala" srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su "ustrojili dobar put srpskom otačastvu".

Ploča sa natpisom

- Posveti se otačastvo njegovo donošenjem moštiju njegovih..., jer se oskvrni zemlja naša bezakonjima našim i krvlju... i padosmo u plen inoplemenika...

Privatna arhiva

Ploča sa natpisom
 
Izrezbarena dela 

Na spomeniku je izrezbaren veliki Studenički krst, koji simbolizuje sigurnost i mirnoću vere.

Krst se nalazi i oko vrata Stefana Nemanje, dok u ruci nosi podignut mač. Na postamentu spomenika su izrezbareni i prikazi Hilandara i Studenice, kao dve naše svetinje koje je osnovao veliki srpski župan.

Stefan Nemanja

Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.

Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira koji se smatraju njegovim zadužbinama. Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.

Savski trg

Savski trg se prostire na 32.000 kvadrata, od čega 20.000 kvadrata čistog prostora, pa će svakako biti najveći trg u Srbiji.

Na njemu će biti zasađeno 300 stabala, a svakako njegov najviše deo biće velepni spomenik Stefanu Nemanji.

Aleksandar Rukavišnjikov: Želja je bila da se spoji tradicionalno i moderno

Autor spomenika Stefanu Nemanji, koji bi trebalo da na Savskom trgu bude otkriven 27. januara, Aleksandar Rukavišnjikov izrazio je nadu da će se građani navići na spomenik, te poručio da on neće "kvariti" izgled prestonice

- Moje iskustvo govori da ljudima treba da se naviknu na tako veliki spomenik. Verujte da on neće kvariti izgled vašeg prelepog Beograda i nadam se da ćete ga vremenom zavoleti - poručio je ruski vajar i akademik građanima Srbije u intervju za RTS.

Kaže da su sve dimenzije određene imajući u vidu ne samo zgradu nekadašnje železničke stanice, već i zgrade koje se nalaze bočno.

- Kompjuterska kalkulacija je optimalna, ali ja sam čak i nju malo umanjio. Vodili smo računa da ne viri glava kada se prolazi iz okolnih ulica u zonu spomenika, već da bude u skladu sa svim građevinama - naveo je ruski vajar.

TANJUG/ Sava Radovanović

Spomenik Stefanu Nemanji

Rukavišnjikov kaže i da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira i dodaje da Srbija i Rusija nisu imale mnogo sreće da popularizuju te umetničke tvorevine.

- Da se to nalazi negde u Italiji, čitav svet bi se divio lepoti - smatra Rukavišnjikov i ističe da je želeo da spomenik Stefanu Nemanji ima "impuls Ivana Meštrovića".

- Želja je bila da se spoji tradicionalno i moderno, jer se iza spomenika nalazi savremeni kompleks - ukazuje Rukavišnjikov.




Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.