VUKOSAVLJEVIĆ: Momo Kapor je bio Petar Pan srpske kulture!

Izložba "Momo, par lui meme" otvorena je večeras u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije povodom 80 godina od rođenja poznatog srpskog pisca i slikara Mome Kapora

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u svom obraćanju skrenuo je pažnju na renesansnu prirodu Kaporovog talenta, primetivši da je teško nabrojati čime se sve Kapor bavio. 

- Bio je novinar, putopisac, eseijista, filmski scenarista, slikar, pisac, sve što se praktično moglo biti u jednom složenom prepletu kulturnih aktivnosti u vremenu i dobu u kome je žive. Momo Kapor je bio čovek mnoghih talenata, ali sve što je učinio, obojio je posebnim duhom i pozlatio je sve čega se dotakao - istakao je ministar.

On je kazao da je Kapor otvarao vrata, upoznavao nas sa Zapadom kada nam je to bilo potrebno, donosio u naš Beograd dah Njujorka, dah svetskih metropola.

- U gradovima poput Beograda teško je postati osoben znak jedne metropole, to je možda u Parizu postao Žak Prever, u Beogradu je to bez sumnje bio Momo Kapor - kazao je ministar. 

Vukosvaljević je istakao da je Momo Kapor bio Patar Pan srpske kulture - "večiti dečak u najpozitivnijem smislu te reči, koji je imao mnoge kapetene Kuke koji su mu stajali na putu, ali je uspevao svojim čarobnim talentom, svojom vestinom, znanjem, dobrotom i plemenitošću da pobedi svakog kapetana Kuku koji mu je stajao na putu".

Ministar je primetio da iako osporavan i povremeno guran u stranu, prvo umetnički, a onda i politički, kada je došlo vreme da se zauzumu čvrsti stavovi, Kapor je zauzimao principijelne stavove, a kada je vreme bio ležernije, on je svojom ležernošću i šarmom prikupljao i zadobijao pažnju. 

Izložbu je otvorio istoričar umetnosti i dugogodišnji prijatelj Mome Kapora Nikola Kusovac prisetivši se njihovog zajedničkog putovanja u Hilandar, nakon kojeg je Kapor napisao knjigu "Hronika izgubljenog grada".

- Kada su ga pitali koliko je vremena proveo u Hilandaru, rekao je: Jedan dan i jednu noć, ceo život. Moma je iz tih razgovora sa monasima izvukao ono najbitnije i napisao knjigu. Imao je izvanredno izgrađeno selektivno pamćenje, tačno je znao šta postaje građa za buduću sliku ili knjigu - istakao je Kusovac, objasnivši svojom pričom kako je slikarsko obrazovanje odredilo pisca Momu Kapora. 

Na otvaranju je prikazan desetominutni dokumentarni film o Momi Kaporu, a goste su pozdraviti i direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica Karapandžin i direktorka i osnivač Zadužbine "Momčilo Momo Kapor" Ljiljana Kapor.

Karapandžin je istakao da su retki oni koji za života uspeju da postanu legende, da svoje postojanje i svega čega se late utkaju u identitet sredine u kojoj žive, da su retki oni koji su hodali ovim gradom, a da su ih svi voleli. 

- Tu privilegiju je imao Momo Kapor, najbolji slikar među piscima i najbolji pisac među slikarima - kazao je on, dodavši da legenda o Kaporu živi i dalje kao da je među nama.

- Deo naše svakodnevnice su njegove slike i knjige, a priče o njemu još uvek se mogu čuti na mestima koje je rado pohodio, baš kao da će svakog trenutka ući prizvan njima - rekao je Karapandžin. 

Ljiljana Kapor je primetila da je "pišući o drugima i slikajući druge, Momo u nasleđe svakom pažljivom oku ostavio čitavu svoju biografiju, nikada objavljenu - svoj pogled na život, ljude, vreme".

- Fragmente tog niza koji ispisuje o sebi, pišući posvete u knjigama poznatih i nepoznatih čitalaca, čuvajući fotografije koje su za njega imale duboko skriveno značenje, predmete kojima je dodavao sentimentalnu vrednost, ova izložba donosi na uvid - rekla je Kapor.

Idejni okvir izložbe određen je, prema njenim rečima, i geografskim prostorom na kojem je ispisivana lična istorija slikara i pisca Mome Kapora. 

- Postavka oslikava sadržajan i dinamičan život koji je vodio, u za njega najbitnijim geografskim i značenjskim toponima: Sarajevu, Beogradu, Njujorku. Zapravo, ova tri grada se jasno izdvajaju i tematskim celinama izložbene postavke. Sarajevo je vezano za njegovo detinjstvo, Beograd za odrastanje i studiranje na Likovnoj akademiji, dok je Njujork, svojim slobodnim i kreativnim duhom, bio i mera opipavanja Mominih sopstvenih sloboda - objasnila je ona.

Raritet ove izložbe su, kako je dodala, fotografije iz detinjstva, fotografije roditelja, kao i niz ličnih dokumenata, koji nikada nisu izlagani u javnosti.

Izložba je zamišljena kao svojevrsni dokumentarni i likovni putopis kroz život Mome Kapora i bazirana je na istoimenoj monografiji iz 2008. godine, čiji je autor bio Kapor, a njen naziv potiče od fraze "par lui meme", koja znači "o sebi samom".

Do 27. aprila publika će moći da vidi više od 30 crteža i ulja na platnu nastalih u ranoj fazi Kaporovog slikarskog stvaralaštva za vreme studija na Likovnoj akademiji u Beogradu i više od 50 fotografija i ličnih dokumenata iz arhive Zadužbine "Momčilo Momo Kapor".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.