(VIDEO) OPERACIJA KORIDOR 92- BITKA ZA PUT ŽIVOTA: Na Vidovdan 1992. Krajišnici se spojili sa Srbijom!

Poznato je da u istoriji srpskog naroda, a naročito u onoj vojnoj ima mnogo slavnih trenutaka i pobeda koje su naš narod učinile velikim, iako je on po brojnosti populacije jedan od manjih naroda. Sigurno se u slavnu istoriju našeg naroda može upisati i operacija Koridor, operacija koja je u našem narodu poznata i kao - bitka za put života koja je okončana na Vidovdan 1992. godine

Vojska Republike Srpske (VRS) je okončala, kako su zapisali hroničari i stratezi, najbriljantniju operaciju u toku poslednjeg rata u BiH. Probijanje koridora kroz Posavinu bila je bitka nad bitkama, kojom je posle 40 dana prekida uspostavljen kontinuitet teritorije Republike Srpske (RS) i daljnja komunikacija prema Srbiji.

Operacija Koridor bila je ključ opstanka srpskog naroda izvan Srbije i temelj Republike Srpske.

Tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske SR BiH general Momir Talić izdao je sredinom juna 1992. potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan, naređenje: "Slušaj, Simiću, hoću koridor ka Srbiji preko Trebave. Najkraćim putem. Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru!"

Situacija u BiH 1992. godine

Tokom političke krize u SFRJ i nakon nasilnog otcepljenja Hrvatske i Slovenije od SFRJ, srpski narod u BiH i Hrvatskoj suočio se sa opasnošću od fizičkog nestanka. Konfuzno stanje u redovima JNA (koja je u to vreme bila jedina legalna vojna sila u SFRJ), i njen pre svega politički poraz u Sloveniji pojačavali su taj strah. 

Nakon što su počeli oružani napadi na kasarne i jedinice JNA u Hrvatskoj, od strane paravojnih formacija Hrvatske, srpski narod u Hrvatskoj je bio primoran da se samoorganizuje i brani. Već 19. decembra 1991. godine, donesen je ustav i ustrojena Republika Srpska Krajina. A počev od februara 1992. godine započeto je raspoređivanje snaga Ujedinjenih nacija - UNPROFOR. 

Međutim, to raspoređivanje je teklo sporo i sa ciljanim zakašnjenjem, naročito u zapadnoj Slavoniji gde su bile raspoređene jedinice Petog (banjalučkog) korpusa JNA.

Politička situacija u BiH, a naročito njena bezbednosna situacija, jasno su odražavali stanje na terenu i opasnost koja se spremala srpskom narodu u BiH.

Sa ciljem da ovladaju pravcem Bosanski Brod-Doboj, regularna Vojska Hrvatske (HV) početkom marta upada na teritoriju SR BiH, i na području sela Sijekovci 26. marta 1992. godine vrši strahovit pokolj nad srpskim stanovništvom u tom mestu. 

Tom prilikom regularne hrvatske snage, potpomognute novoformiranim muslimanskim oružanim formacijama ubile su i spalile 21 lice srpske nacionalnosti. Dan nakon tog stravičnog zločina, u Sijekovac su došli članovi Predsedništva SR BiH Fikret Abdić i Biljana Plavšić. Međutim, ništa nisu mogli učiniti jer se situacija na terenu lagano otimala kontroli. 

Sledećih dana hrvatske i muslimanske snage su u Sijekovcu ubile 51 lice srpske nacionalnosti. Ukupno je tih dana ubijeno više od 70 Srba, od kojih se devetoro do danas vodi kao nestalo. U istom trenutku kad je izvršen masakar u Sijekovcu, na kasarnu JNA u Derventi otpočet je napad regularnih hrvatskih snaga. 

Komandant Petog korpusa JNA general Momir Talić, bio je primoran da deo snaga iz Okučana, uputi kao pomoć opkoljenoj jedinici JNA u Derventi. Tom prilikom dejstvovala je i avijacija JNA po hrvatskim snagama.

Kao najozbiljniji signal da BiH klizi u krvavi rat, bila je i odluka krnje Vlade SR BiH 5. aprila 1992. godine, da bez pristanka srpskog naroda proglasi nezavisnost SR BiH od SFRJ, a nakon tri dana donesena je i odluka o promeni službenog naziva SR BiH u Republika BiH. Kao odgovor na tu odluku, 7. aprila iste godine Srpska Republika BiH proglašava nezavisnost od BiH i ostanak u Jugoslaviji. 

Ipak, kada su Srbija i Crna Gora kao jedine de facto preostale jugoslovenske republike, 27. aprila 1992. godine proglasile Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), Republika Srpska i Republika Srpska Krajina su same po sebi izdvojene iz granica federacije, iako sve do 1995. godine to nisu priznale. 

U maju 1992. godine, u Bosanskom Brodu hrvatske snage su ubile 215 Roma među kojima je bilo 115 dece. Grobnica je pronađena u Sijekovcu 2004. godine (u grobnici je pronađeno 59 skeleta od kojih 23 dečija).

Nakon što je Modriča po drugi put pala u ruke neprijatelja, Peti korpus (tad već poznat kao Banjalučki korpus VRS) doveden je u operativno okruženje. Modriča je dva puta bila oslobođena, a drugi put je, jednostavno, pala zato što se "političke strukture" u gradu nisu mogle dogovoriti oko vlasti. 

U jednom protivnapadu preko mosta u Odžaku, Hrvati su zauzeli Modriču i formirali 105. brigadu Hrvatskog vijeća obrane (HVO). Samim tim jedina veza sa Srbijom, odnosno ostalim srpskim delovima, bila je prekinuta. 

Preko Tuzle se nije moglo ići, jer je već bila uspostavljena linija međuetničkog razgraničenja, tako da je Banjalučki (Prvi krajiški) korpus VRS doveden u operativno okruženje gubitkom dela teritorije bivšeg 17. (tuzlanskog) korpusa JNA (kasnije Istočnobosanskog korpusa VRS), i to ne svojom krivicom.

Pripadnici muslimanske ekstremne organizacije Patriotska liga uz pomoć muslimanskih lokalnih vlasti u Tuzli, su 15. maja 1992. godine napale kolonu vozila 17. korpusa JNA, koja je u skladu sa dogovorom, mirno napuštala Tuzlu prema Bijeljini i dalje u pravcu Srbije. 

Prema izjavama učesnika tog događaja, kolona je napadnuta na Brčanskoj malti sa okolnih zgrada, pa čak i sa zgrade bolnice, a duž celog puta bile su postavljene mine i druga eksplozivna sredstva. 

Vozila JNA su gorela, a eksplozije su odjekivale na sve strane. Ceo napad direktno je prenosila lokalna televizija FS 3, što su potom prikazale i brojne druge televizijske stanice.

Tačan broj oficira, vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka i rezervista koji su ubijeni prilikom povlačenja iz Tuzle 15. maja 1992. godine nije utvrđen, a pretpostavlja se da je reč o oko dve stotine. Posmrtni ostaci svih nastradalih još nisu pronađeni, a u spomen-kosturnici u Bijeljini sahranjeno je dvadeset devet tela.

Smrt dvanaest beba

Cela banjalučka regija pa sve do Knina, Benkovca i Obrovca, sa više od milion i po Srba, bila je u okruženju. Bili su to dani puni straha i velike neizvesnosti. Ulice krajiških gradova bile su puste. 

Nije bilo struje, goriva, cigareta, kafe, pa čak i paste za zube. Zalihe hrane su se drastično smanjivale, a u zdravstvenim ustanovama ponestajalo je lekova i sanitetskog materijala. 

Bolnice su ostale i bez kiseonika, nije bilo ni tečnosti za hemodijalizu bubrežnih bolesnika. Najkritičnije stanje bilo je u banjalučkom porodilištu, gde je preko bio neophodan kiseonik za inkubatore u kojima su bile bebe.

Tadašnji gradonačelnik Banja Luke uputio je apel za pomoć putem radija, televizije, organizacije UNICEF, kao i preko ostalih međunarodnih humanitarnih organizacije. Avion koji je bio na aerodromu u Beogradu, nekoliko dana čekao je dozvolu od svetskih moćnika, kako bi odleteo u Banja Luku sa neophodnim dragocenim tovarom. Međutim, svetski moćnici su se od tih apela oglušili.

Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečije bolesti u Banja Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe i industrijski kiseonik, kojeg su dobili od VRS, to nije bilo dovoljno da se bebe spasu. 

U takvoj situaciji postojala su samo dva izlaza: ili se prepustiti na milost i nemilost neprijatelju ili krenuti u borbu za put života.

 
Pripreme za početak operacije

Poznato je da se Peti (banjalučki) korpus početkom 1992. godine nalazio u zapadnoj Slavoniji, na izvršavanju redovnih zadatak u sklopu formacije JNA. Tad je već počelo da se sprovodi potpisano primirje, zaključeno januara iste godine i, uglavnom je poštovano. 

Komanda Korpusa je već tada realno zaključila, da se sprema velika opasnost za srpski narod u BiH. 

Politički vrh Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i muslimanske Stranke demokratske akcije (SDA), na čijem čelu je bio Alija Izetbegović dogovorili su se o zajedničkom delovanju protiv srpskog naroda i jedinica JNA u BiH. Marta 1992. godine, snage reguralne hrvatske vojske upadaju u BiH kod Sijekovac i vrše pogrom nad srpskim stanovništvom. 

U tim događajima već dolazi do oružanih sukoba, tako da je u maju načelnik Štaba Korpusa, general Boško Kelečević, sa grupom starešina poslat na prostor Dervente radi sagledavanja ukupne situacije i stanja zbog eventualnog angažovanja, ako to bude trebalo, u sprečavanju međuetničkih sukoba.

Dalje od Dervente, sve do Tuzle i Drine, bila je zona odgovornosti 17. (tuzlanskog) korpusa JNA. U međuvremenu situacija se pogoršala. Pretila je opasnost da cela regija bude zahvaćena ratom - od Kupresa preko Vlašića do Posavine i Semberije.

Uočavajući opasnost koja se spremala, komanda Korpusa na čelu s generalom Momirom Talićem, odlučuje da počne sa izvlačenjem dela jedinica na prostor BiH, sa osnovni ciljem da te jedinice svojim prisustvom spreče planirani genocid nad srpskim narodom. 

U međuvremenu dolazi do oružanih sukoba između jedinica 17. (tuzlanskog) korpusa JNA i hrvatskih i muslimanskih paravojnih formacija koje su organizovale HDZ i SDA. Već se tad uvidelo da muslimani i Hrvati zajednički deluju sa ciljem progona i uništenja srpskog naroda u BiH. 

Već 31. marta 1992. godine, otpočinje opšti muslimanski napad na Bijeljinu, s ciljem zauzimanja tog grada od strane Patriotske lige. 

Zamisao muslimanskog političkog vođstva, bila je da sa zauzimanjem Bijeljine odseče srpski narod u BiH od Srbije. Međutim, uspešnim otporom srpskih snaga plan Alije Izetbegovića nije uspeo. 

Samim tim srpskim ovladavanjem gradom omogućena je dislokacija dela 17. korpusa iz Tuzle u Bijeljinu. Kasnije će Korpus biti preimenovan u Istočnobosanski korpus VRS (IBK VRS). 

Sličan scenario dogodio se i u Prijedoru, kad je po naređenju muslimanskog političkog rukovodstva otpočet napad na grad 30. maja 1992. godine. Napad je zaustavljen uspešnom intervencijom dela vojske koja se nalazila u gradu.

Komplet Peti korpus JNA nije moga biti izvučen iz zapadne Slavonije i prebačen u BiH, zbog kašnjenja raspoređivanja snaga UNPROFOR-a. 

Nepalski i argentinski bataljon UNPROFOR-a su kasnili sa raspoređivanjem u zapadnoj Slavoniji. Kao što će se kasnije videti, to je urađeno smišljeno, kako bi se muslimanskim i hrvatskim snagama stvorili bolji uslovi na terenu.

Hrvatske regularne snage su bez problema ubacivane u rejon Posavine, i imale su zadatak da spajanjem Doboja, Zenice, Livna i dalje za Split ispresecaju teritoriju pod kontrolom Srba. 

Sada već Prvi krajiški korpus VRS, kontrolu nad teritorijom zapadne Slavonije snagama UNPROFORA-a predaje tek 4. i 5. juna 1992. godine.

Prethodne pripreme za pokretanje operacije Koridor, otpočele su još 2. maja 1992. godine, kad dolazi do prvih borbi između dela jedinica Prvog krajiškog korpusa i muslimansko-hrvatskih snaga. 

Te borbe manjeg inteziteta na prostoru koridora imale su za cilj sagledavanje snage neprijatelja, i da se uoči pravac na kojem će se angažovati glavnina i udarna snaga srpske vojske. 

Ovako složena operacija nije se mogla pripremiti za tri dana, njena priprema trajala je mesec dana, a otpočela je sa realizacijom po povratku komplet Prvog krajiškog korpusa VRS na prostor banjalučke regije.

Hrvatske i muslimanske snage

Prve jedinice hrvatske vojske prebacivane su u rejon Posavine tokom marta 1992. godine, s ciljem presecanja srpske teritorije i prekida komunikacija ka Srbiji. 

Povratnike iz Vukovara ubacili su prvo u selo Kolibe kod Broda, dok je Prvi krajiški korpus VRS bio još kod Okučana. Na teritoriju BiH, prva je prešla 108. brigada Zbora narodne garde (ZNG) iz Nove Gradiške. Potom je prate Prva profesionalna zagrebačka brigada, pa Druga brigada ZNG iz Dugog Sela, pa iz Bjelovara (105. brigada), Velike Gorice, a posle čak iz Rijeke (111. brigada). 

Na prostoru Posavine bile su stacionirane četiri brigade HV-a u kompletnom sastavu 108, 139, 157. brigada HV i 3. gardijska brigada HV. One su samo menjale oznake - skinu one HV i stave HVO, iako je u suštini to bilo isto, jer su njihovi pripadnici nosili oznake i jedne i druge "hrvatske" vojske. 

Prema zvaničnim podacima leta 1992. godine na prostoru Posavine nalazilo se osam brigada HVO i petnaest brigada HV, koje su se menjale ili celo vreme bile tu. Te brigade su bile ojačane artiljerijskim i oklopnim jedinicama, a po potrebi imale su i podršku aviona vazduhoplovstva Hrvatske. U odnosu na hrvatske snage, muslimanske snage nisu bile toliko jake na tom prostoru.

Umirenje pozadine 

Već u martu 1992. godine, bilo je jasno da će doći do rata u BiH. Nova komanda tada još Petog, odnosno Banjalučkog korpusa JNA praktično je startovala 18. marta 1992. godine. Na dužnost komandanta dolazi general Momir Talić, a general Boško Kelečević za njegovog zamenika. 

Događaji u Sijekovcu primorali su komandu Korpusa da prati događaje na terenu. Budući da je najveći deo Petog korpusa još uvek bio u zapadnoj Slavoniji, komanda Korpusa morala je da procenjuje svakodnevno političku i vojnu situaciju, i da se ne obazire na zonu odgovornosti između Petog i 17. korpusa JNA. 

Situacija je bila dosta konfuzna. Ne samo širi deo prostora oko Broda i Dervente, već i zapadni deo oko Prijedora, Novog Grada, Jajca, Vlašića, Sanskog Mosta, bili su kritični. U okruženju je već bio širi prostor Prijedora, Banja Luke, Prnjavora, Doboja itd.

Doneta je odluka da se jedna grupa snaga odvoji na poseban pravac, prema Derventi. Potom je odlučeno da se formiraju lake brigade. Prva od nekoliko lakih brigada u VRS formirana je u aprilu 1992. godine u Srpcu. 

Zadatak tih brigada je bio kontrola i umirenje teritorije, i omogućavanje udarne oštrice glavnine snaga Prvog krajiškog korpusa da izvrši postavljeni zadatak. Nakon što su te brigade umirile teritoriju i stavile je pod potpunu kontrolu srpske vojske, kasnije su prerasle u druge jedinice. 

Formiranje lakih brigada bio je blagovremeni i smeo potez. 

Situacija na frontu uoči početka operacije Koridor

Kao što je navedeno, prvi okršaji između srpskih snaga i MH snaga počeli su još 2. maja 1992. godine. Međutim, prva borbena dejstva Prvi krajiški korpus ne izvodi na svojoj teritoriji, već prelazi na područje Operativne grupe Doboj (OG Doboj) koja se, izgubivši vezu sa 17. korpusom (IBK), samoincijativno stavila na raspolaganje odnosno pretpočinila Prvom krajiškom korpusu. 

O pretpočinjavanju OG Doboja, Prvom krajiškom korpusu uopšte nije postojala nikakva naredba. Jednostavno, na referisanju komandant OG Doboj pukovnik Milivoje Simić, na pitanje čiji je, odgovorio je: "Talićev sam", a general Talić je odgovorio: "Prihvatam"! 

U tom periodu muslimanska vojska još nije bila dobro organizovana, međutim HVO je bio izuzetno dobro organizovan i masovno je bio popunjavan jedinicama, i starešinama i vojnicima iz Hrvatske, a naročito povratnicima iz Vukovara, prekaljenim borcima, zatim sa okučanskog dela ratišta, pa čak i Hrvatima iz Kninske krajine. 

U tom momentu front u RSK je bio umiren dolaskom UNPROFOR-a. Hrvati su Derventu faktički bili uzeli, i granica razdvajanja je bila na reci Usora. Bili su u Kotorskom, Johovcu, Ceru, stigli su skoro do Podnovlja i do Rudanke. 

Rudanka je još bila srpska. To je bio klin. S druge strane, hrvatske snage stigle su do ušća reke Usore u Bosnu i do ušća Spreče u Bosnu, tako da je grad Doboj ostao u jednom poluokruženju i nedostajao je samo jedan pomak da se hrvatske snage spoje dolinom reke Bosne i da sve bude izgubljeno.

Specijalci iz RSK

Zbog toga je prvo trebalo otkloniti opasnost od Doboja, u čemu je odmah po svom dolasku učestvovala specijalna brigada MUP RSK, jer RSK u to vreme nije smela da ima vojsku. 

Specijalna brigada MUP RSK mnogo je pomogla OG Doboj u odbrani, međutim, neku operaciju bez jače tehnike sami nisu mogli da obave. Pokušaj ove brigade 12. maja 1992. godine da probije položaje neprijatelja kod Cera nije uspeo. 

Kasnije je formirana Taktička grupa (TG) pod komandom generala Mile Novakovića i načelnikom štaba pukovnikom (kasnije generalom) Novicom Simićem. Nešto kasnije specijalna brigada, potpomognuta Osinjskom brigadom VRS i jurišnim bataljom VRS "Vukovi s Vučjaka", probiće položaje neprijatelja kod Cera. 

Problem kod srpske vojske su bile jedinice koje su se upravo formirale na području dela Posavine koje su Srbi kontrolisali, kao što su bile Krnjinska, Osinjska, Vučijačka brigada. One su bile dosta neopremljene, slabog kadrovskog sastava, bez starešinskog sastava. 

Tako da se sve na tom području svelo na 327. mehanizovanu (kasnije 27. Derventsku motorizovanu) brigadu bivše JNA, a sada VRS. Ona je veoma dobro organizovala Prnjavor i deo Dervente, koju je neprijatelj rekom Ukrinom odsekao. 

Pola grada je bilo u srpskim rukama, a pola u rukama Hrvata i muslimana. To je ranije bila i granica između Petog i 17. korpusa JNA, ali to nije predstavljao problem da Komanda Prvog krajiškog korpusa uoči značaj tog prostora.

Da se Prvi krajiški korpus (bivši Peti korpus JNA) nije toliko zadržao u zapadnoj Slavoniji, mogao je blagovremeno izaći na Savu kod Broda, ovako je morao da vodi borbe oko Bijelog i Babinog brda i oko Broda. 

Ali pošto je Korpus bio angažovan, nije se moglo i to odraditi. 

Kraj aprila - početak maja bio je period pripreme za operaciju Koridor, proširenje i oslobađanje tog dela teritorije. Nakon što je Modriča po drugi put pala u ruke neprijatelja, Vučijačka brigada je držala veoma mali mostobran na Bosni, i njoj se mora odati posebno priznanje, na tome što je taj mostobran i zadržala, jer je on kasnije poslužio za postizanje drugih ciljeva tokom operacije Koridor. 

Ipak, 327. mehanizovana brigada je bila okosnica, dobro opremljena, sa dobrim starešinskim kadrom. Ali je problem nastao u brigadi 19. maja 1992. godine, kad se deo starešina izvukao i otišao za SRJ, a mnogo formacijskih mesta u brigadi je ostalo upražnjeno. Poslednji transportni avion sa Mahovljana za SRJ poleteo je tog dana.

Već 10. maja preko Trebave počinje da se gradi put. Potpukovnik Boško Mičić sa inžinjerijskom grupom iz Prvog krajiškog korpusa i građevinskom operativom iz Doboja pravi put za obilazak Modriče i izlazak na Skugrić. 

U par navrata 2. i 12. maja 1992. godine, pokušano je oslobađanje Dervente. Ti pokušaji nisu uspeli, zbog znatno jačih hrvatskih snaga na tom području, u odnosu na znatno skromnije srpske snage. 

Međutim, može se slobodno reći da cilj i nije bio da se Derventa oslobodi u prvoj fazi bitke za put života. Cilj je pre svega bio da se u tom području vežu što jače hrvatske snage i da se spreči njihovo međusobno spajanje. 

Da su se hrvatske snage spojile, a bilo je svega osam kilometara (od Johovca, Kotorskog i Foče, da se spoje sa Krnjinom), nastala bi katastrofa. Spojeni bi bili, praktično, Brod, Doboj, Maglaj, Zenica i dalje.

Posebno se dobro pokazao jurišni bataljon pod komandom Veljka Milankovića "Vukovi s Vučjaka", koji je bio dobro organizovan, dobro naoružan, imao je dobru disciplinu i dobro je poznavao teren. 

Već 12. i 15 maja 1992. godine, pripreme za operaciju Koridor su bile odrađene i opet je glavni nosilac bio Prvi krajiški korpus, tačnije grupe koje su „detašovane" na taj pravac. Nekoliko sastanaka je bilo u Rudanci, odnosno na Rasadniku gde je donesen prvi plan za operaciju Koridor. 

Srpske snage iz RSK koje je činila specijalna brigada MUP Krajine, bile su raspoređene u širem rejonu Rudanke i Stanova, te su odmah po raspoređivanju bile gađane iz minobacača. 

Primenjujući određena lukavstva, srpske snage iz RSK, su uspele da na teritoriju RS tačnije u rejon planine Manjača, a posle i u Doboj prebace određen broj teške tehnike, kao i nekoliko helikoptera. Naročito je značajno bilo to što je uspešno prebačen deo artiljerije, koja će dobro doći tokom samog izvođenja operacije. 

Činjenica da je brigada iz RSK upotrebljavana zajedno sa jurišnim bataljonom "Vukovi s Vučjaka", govori o borbenoj vrednost te jedinice. Brigada je zajedno sa jurišnim bataljonom 12. maja pokušala da ovlada objektom Cer i bočnim dejstvom da preseče sela Kotorsko, Foču i ostala, i samim tim da preseče i neprijateljske snage, međutim, zbog raskvašenog terena, jakog otpora neprijatelja i pretrpljenih sopstvenih gubitaka nije uspela.

Već sutradan nakon što je Prva oklopna brigada VRS, uz snažnu artiljerijsku pripremu, pružila podršku brigadi iz RSK i jurišnom bataljonu "Vukovi s Vučjaka", zadatak je izvršen. 

Samim tim proširena je operacijska osnovica i snage neprijatelja su odbačene od Doboja, čime je zaustavljen pokušaj neprijatelja da se spoji kod Doboja. Da neprijatelj nije odbačen od Doboja uspešnom akcijom srpskih snaga, verovatno bi srpska vojska bila u znatno nepovoljnijem taktičkom, a može se reći zasigurno i strategijsko-operativnom položaju. 

Mesta kao što su Doboj, Šamac i Miloševac do Garevca nikada nisu bili u rukama neprijatelja. Prostor od Šamca i Miloševaca do Garevca odigrao je važnu ulogu. 

Šamac i odbrana Šamca i jedinice iz tog kraja, posebno Miloševca, mnogo su doprinele lakšem probijanju položaja neprijatelja, nakon forsiranja Bosne i oslobađanja Modriče i Odžaka nešto kasnije.

Povoljna okolnost za komandante srpskih snaga, bila je ta što su borci bili iskusni i spremni za izvršenje postavljenog zadatke. 
 
Odluka o formiranju taktičkih grupa koje su nosile proboj, bila je iznuđena, jer se moralo sa operacijom krenuti pre nego što su snage UNPROFOR-a preuzele položaja u zapadnoj Slavoniji. 

Kako se koja jedinica srpske vojske izvlačila iz rejona zapadne Slavonije, tako je ona i angažovana na frontu prema Posavini. Lake brigade su imale zadatak da smire pozadinu Prvog krajiškog korpusa, nakon što su muslimanske snage pokrenule opšti napada na neke gradove u banjalučkoj regiji (Novi Grad, Prijedor, Sanski Most). 

Zadatak koji je bio postavljen pred lake brigade, izvršen je u potpunosti, stvarajući tako uslove glavnini srpskih snaga za izvršenje postavljenog zadatka. Malo je jedinica Prvog krajiškog korpusa koje nisu učestvovale u ovoj operaciji, nisu bile samo one oko Jajca i Vlašića. Sve ostale jedinice su imale neku od uloga - ili snage za obezbeđenje bokova, ili snage za proboj iz okruženja. 
                                                                                                                                                        
Odlučeno je da udarna pesnica proboja "koridora" bude Prva oklopna brigada kojom je komandovao pukovnik Novica Simić, a da joj sadejstvuje Šesnaesta krajiška motorizovana brigada (16. garava), kojom je komandovao pukovnik Milan Čeleketić. 

Naređenjem generala Talića koji je rekao: "Daj Simića na težište", planiranje operacije je bilo u završnici. Kad je operacija isplanirana odluka je donesena u Stanovima kod Doboja, a 19. juna 1992. godine je saopštena. 

Izdata su naređenja komandantima i krenule su pripreme - izviđanje, dovođenje jedinica na pravac izvođenja. Samo nije saopšten tačan početak operacije. Komandno mesto Korpusa bilo je u Dugim njivama i ono je dobro uređeno, uspostaljene su sve potrebne komunikacije. 

Sve jedinice su dobile zadatak da otvore vatru na celoj dužini fronta, i samim tim su olakšale glavnini srpskih snaga koje su bile na težištu proboja. General Borivoje Đukić, vodio je mali tim za propagandni rat, koji je radio na zavaravanju neprijatelja, da će glavni udar da krene prema Tuzli. 

Obaveštajni izvori srpskih snaga, saznali su da Hrvatska planira da u rejon Posavine, ubaci znatne snage ojačanja, te je odlučeno da operacija započne 24. juna, a ne 26. juna kako je provobitno planirano. Svako čekanje značilo je da odnos snaga ide u korist neprijatelja, a ne u srpsku korist.
 

Srpski uragan

Sve srpske snage su bile spremne i čekale su naređenje za početak operacije. Na aerodromu Mahovljani bili su spremni jurišni avioni tipa orao i jastreb, koji su trebali da pruže vazdušnu podršku snagama na težištu proboja. 

Moral boraca je bio na visini, znali su da imaju podršku artiljerije, pratnju tenkova, podršku jurišne avijacije, a i želeli su da „probiju" taj put za Srbiju kako im bebe više ne bi umirale.

U zoru, u šest časova 24. juna 1992. godine, otpočela je operacija Koridor. 

Tog jutra otpočela je snažna artiljerijska priprema, raketni udari, vatra iz tenkovskih topova, minobacača, precizan nalet jurišne avijacije. Bilo je strašno. Prvi dan je bio žestok na čitavom delu fronta. Problem tog prostora bio je dosta težak teren, reka Bosna je praktično delila srpske snage na dva dela. 

Prvobitno plan je predviđao da se napreduje asvaltnim putem, pa da se očisti leva obala reke Bosne, kako bi se stvorila šira osnovica, i time što pre izbilo u širi rejon Modriče. Međutim, general Talić iako se složio odlučio je da glavnina snaga ide Trebavom, i time je postignut stepen iznenađenja. 

Neprijatelj je očekivao da će srpske snage ići levom obalom reke Bosne, kasnije će se pokazati da su tu bili znatno bolje utvrđeni. Odluka generala Talića da glavnina snaga ide Trebavom pokazala se ispravnom. 

Pukovnik Novica Simić (komandant TG-1, tokom izvođenja proboja), uočava opasnost od Gradačca. U tom pravcu se postavlja deo 43. Prijedorske motorizovane brigade (43. pmtbr), koja je tako čuvala desno krilo Simićevih snaga, koje je predvodila Prva oklopna.

Neprijatelj je bio obmanut početkom operacije, jer je operacija počela dva dana ranije. Obmanut je bio i pravcem napada. Jer, teško je bilo pomisliti da su srpske snage izabrale jedan teško prohodan planinski put preko Trebave, da se glavne snage tu usmere i udare u levi bok neprijatelja. 

Baš zbog tog pravca koji je izabran, srpske jedinice brzo prelaze preko reke Bosne, izbijaju pred Modriču i oslobađaju je. 

Propaganda koju su širile srpske snage uglavnom preko radija, manje preko televizije, trebala je da stvori utisak kod neprijatelja, da će se glavni udar skoncentrisati prema Tuzli. 

Neprijatelju je izgledalo da će glavne snage koje su na Trebavi, ići preko Gračanice, Gradačca i Tuzle. Tom utisku doprineo je i žestok udar 43. pmtbr, na sam Gradačac. 

Sama brigada je u svom naletu došla do industrijske zone u Gradačcu i tu je stala. Informacije koje su slate preko sredstava za informisanje, tvredele su da je to baš glavni pravac napada srpskih snaga, tako da je zavaravanje neprijatelja u potpunosti uspelo. 

I na ostalim pravcima napada srpska propaganda je davala rezultata. Oko prostora Dervente, Broda, Orašja, Odžaka, Modriče propaganda je dala odlične rezultate. Govorilo se o prodaji, zameni teritorije i sličnim stvarima. Hrvatska sredstva informisanja, su išla srpskim snagama na ruku, jer su uglavnom kasnili sa informacija četiri dana. 

Srpske snage koje su bile u Jakešu i u Odžaku, izbijale su na reku Savu, dok je HRT (hrvatska televizija) pričala da se još brani Modriča, Jakeš i slično. To su bile kombinacije stvarnih, materijalnih elemenata, i jedne propagandne kombinatorike. Na taj način Srbi su dovodili do raznih zabluda hrvatske medije.

Prva dva-tri dana, glavni udar i većina tenkova bili su na desnoj obali Reke Bosne. Međutim, kad se uvidelo da leva strana dosta zaostaje, prebačen je deo oklopnih snaga na levu stranu. 

U toku same operacije bilo je brzog manevra, brzih prebacivanja jedinica u cilju stalnog proširenja koridora. Već drugog dana operacije spojile su se jedinice Prvog krajiškog korpusa i jedinice Istočnobosanskog korpusa VRS. Sve postavljene zadatke TG-1 je izvršila, a 16. kmtbr je veoma brzo izbila na Savu. 

Samim probijanjem koridora 26. juna 1992. godine, omogućeno je pukovniku Simiću komandantu TG-1 da 28. juna za Vidovdan oslobodi Modriču. Čekajući da se izravna sa TG-2 pukovnik Simić predložio je generalu Taliću da se forsira reka Bosna i udari u bok Odžaka, kako bi se oslabila uporišta neprijatelja u Jakešu i Pećniku. 

Pontonirski bataljon je omogućio taj brzi manevar TG-1. Srpska vojska je oslobodila Derventu 7. jula, dok je Odžak oslobođen 13. jula 1992. godine. 

Nakon oslobađanja Odžaka srpska vojska je krenula u gonjenje neprijatelja. Treba navesti da je hrvatska vojska imala i podršku sopstvene avijacije. Tako da je pružajući podršku sopstvenim snagama, iznad Posavine 26. juna oboren avion tipa MiG-21 (evidencijski broj 101, bivši JNA 17133), hrvatskog vazduhoplovstva. Pilot pukovnik Anton Radoš je poginuo. 

Treba istaći da je je TG-1 sve svoje postavljene zadatke izvršila pre roka. Samim svojim uspešnim dejstvom znatno je pomagala i drugim taktičkim grupama. 

Dejstvom s boka i forsiranjem reke Bosne TG-1 znatno je doprinela razvlačenju neprijateljskih snaga. Bilo je tu i samodokazivanja, kao što je bio odred Skugrić-Tolisa, kojim je komandovao kapetan Stanković. Naime kada bi se vojnici odreda izmešali sa mehanizovanom pešadijom Prve oklopne, bili su strah i trepet za neprijatelja, prava udarna jedinica.

Period nakon oslobađanja Dervente i Odžaka, je period manjih bojeva. Tako da je značajan deo borbi vođen i na Ozrenu. Samo na Ozrenu i u selu Smoluća angažovano je oko šest hiljada vojnika VRS. 

Deblokada Smoluće uspešno je izvršena na Veliku Gospojinu 28. avgusta. Samim deblokiranjem Smoluće, srpska vojska je bila na 1,5 kilometara od sela Potpeći. Već je bio presečen put Tuzla-Gračanica. A od Potpeći je bio put koji je išao ka Srebreniku. To je već bio kraj avgusta 1992. godine. 

Preko Obodnog kanala se mnogo pre moglo doći do Broda, ali su hrvatske snage dobro uredile tu teritoriju. Sam Kostreš je bio uređen po priručnicima, i imali su tu dosta jedinica iz unutrašnjosti Hrvatske, koje su bile dobro opremljene. 

U zauzimanju Kostreša od strane srpskih snaga, važnu ulogu odigrala je i srpska avijacija. Na komandnom mestu Korpusa, uvek je bio pilot potpukovnik Slobodan Kusturić, zahvaljujući kojem je uspešno obavljena operacija zauzimanja Kostreša, kao i ostali zadaci koji su bili neophodni da se operacija Koridor privede kraju.

Inače u operaciji Koridor ljudski faktor nije bio tolika prevaga koliko oklopno-mehanizovani sastavi i avijacijska podrška. Jer kad bi se iznad malog prostora fronta pojavilo dvanaest jurišnih aviona J-22 orao, na zemlji i u redovima neprijatelja nastajao je pakao.

Konačan slom snaga HV, HVO i tzv. Armije BiH na posavskom delu ratišta, usledio je srpskim zauzimanjem Bosanskog Broda (danas Brod) 6. oktobra 1992. godine. Operacijom zauzimanja Broda komandovao je pukovnik Slavko Lisica.

Srpski heroji

Sigurno je jedno, da se svi borci (i jedinice poput Prve oklopne, Šesnaeste krajiške itd.) koji su učestvovali u ovoj operaciji, s pravom mogu nazvati srpski heroji - srpski Obilići. 

Međutim, u oslobađanju Modriče i Dervente značajnu ulogu je odigrao i Bataljon vojne policije Prvog krajiškog korpusa. 

U samom startu znalo se da će bataljon biti jurišna jedinica Korpusa, tako da je u svom sastavu imao jedan protivtenkovski vod i mešovitu jedinicu minobacača, a imali su i oklopne automobile M-86 i BOV-3. 

Jedinica kojom je u to vreme komandovao kapetan Lakić, pridodata je Prvoj oklopnoj i to je bio tandem za zauzimanje svakog grada u Posavini. Znalo se da je tenk u gradskoj borbi bez prave podrške, beskoristan, ali ako su sadejstvovali tenkovi Prve okopne i vojni policajci Prvog korpusa, znalo se da će zadatak biti izvršen. 

U odnosu na jurišni bataljon "Vukovi s Vučjaka" Bataljon vojne policije bila je kompletnija jedinica. Gledajući procentualno, Bataljon vojne policije imao je najviše gubitaka, baš zbog toga što nisu napuštali položaj, kad je bilo teško. 

Bataljon je probio kod Modriče, sadejstvovao Prvoj oklopnoj kod Dervente i Odžaka. Bataljon je sam vršio pripremu i podršku i retko su kad tražili podršku artiljerije ili nečiju drugu. Na tenkove koje bi oni štitili, stavili bi po jednog svog vojnika sa svojom vezom i on bi održavao vezu između tenka i jurišne jedinice. Karakteristika jedinice je bila i ta što su svi nosili šlemove i pancire (ko je imao). 

Druga po kvalitetu jurišna jedinica bio je jurišni bataljon "Vukovi s Vučjaka" kojim je komandovao Veljko Milanković. Za ovu jedinicu je karakteristično da je probila položaje neprijatelja na Dobor kuli, jurišom i borbom prsa u prsa. Naime, tad je Milanković komandovao: "Nož na pušku. Juriš! Za mene."

Komandant 327. brigade (27. Derventska motorizovana brigada) pukovnik Trivo Vujić u jurišu, praktično u prvim redovima, ispred tenka gine odmah na početku same operacije u okviru TG-3. 

Zaključak

Operacija Koridor je jedna od značajnijih bitaka u istoriji srpskog naroda, ona predstavlja temelj Republike Srpske. Vojnički gledano to je dobro planirana i briljantono izvedena operacija, kojom je slomljen znatno jači neprijatelj. 

Prema tvrdnji samog učesnika ove operacije generala u penziji Novice Simića - operacija Koridor je jedinstvena operacija u svetu. Činjenica da su glavne operativne snage bile u operativnom okruženju neprijatelja, i da nisu imale podršku snaga izvan okruženja, govori u prilog tvrdnji generala Simića. 

Vojni vrh je imao potpunu i vojnu, i političku i moralnu podršku kako političkog vrha tog dela RS, tako i samih boraca i civila. Što se tiče operacije u operativnim okvirima, ona je najznačajnija operacija u proteklom ratu sa srpske strane. 

Samim uspešnim završetkom operacije, sprečen je genocid koji je planiran nad srpskim narodom u BiH. Operacija je vođena po svim međunarodnim ratnim i humanitarnim pravilima. 

Baš zbog te činjenice, Haški tribunal nije mogao naći niti jednu "mrlju" na način pripreme, tok i ishod same operacije. Operacija Koridor zasigurno se može uvrstiti u jednu od najčasnijih srpskih vojnih pobeda u dvadesetom veku. Da nije bilo operacije Koridor ne bi bilo ni današnje Republike Srpske.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

blagoje supic

pre 7 godina

lepo nekad bese a i danas nam se dive zar ne?sa tolikom tehnikom i ljudstvo na odos neprijatelja mogli smo za 24 sata biti u trstu ili na kapijama beca.kraj je uzasan jer sve se svodi na kraju gde smo zavrsili.zabetonirani u drzavi PiH a VRS ukinuti i kome se zaliti.drina granica ostala srpski dubrovnik samak pusti kao i granica virovitica-karlobak-ogulin.

16 12 Odgovori

Red Star

pre 7 godina

A koje to toliko ljudstvo i tehnika? Pa da li ste Vi svesni da je u ovoj operaciji VRS (plus nesto Krajisnika) ratovala sama protiv hrvatsko-muslimanskih formacija iz BiH i regularne hrvatske vojske? I sve ih na kraju naprasila i proterala sa okupiranih delova R. Srpske! I o kakvom bre Dubrovniku, Karlobagu, Virovitici i granici na Drini pises pobogu covece? Pa jel citas ti sta pise u ovom tekstu? Regularna hrvatska vojska presla u drugu drzavu da prosiri malo granice Hrvatske i to ne jednom vec vise puta, i svaki put dobili po nosu. E to su ti pusti snovi! A sto se tice granice na Drini, evo ja sam rodjen i zivim pored Drine, ta granica je granica samo na papiru isto kao sto je i drzava BiH drzava-ali na papiru. R. Srpska je medjunarodno priznata, ima svoju izvrsnu i zakonodavnu vlast, fakticki drzava u drzavi, i sto je najbitnije ima svoje entitetske granice sto ce u buducnosti olaksati put za osamostaljenje Rep. Srpske. Znam ja da Vas zulja cinjenica da Rep. Srpska postoji, ali pomirite se s tim bice vam lakse...I u pravu ste, s obzirom da ste kao vojnici nikakvi borci, JNA je mogla izaci na granicu Italije za 24h da nije bilo NATO-a koji je pretio bombardovanjem Srbije ako se umesamo u rat, a kao sto vidimo Hrvatskoj nisu branili da ratuje po okolnim drzavama cineci pritom monstruozne zlocine i etnicka ciscenja. Ali Bogu hvala danas su druga vremena, ako zatreba izace srpski vojnik ponovo na granicu Italije i Austrije kao u prvom i drugom svetskom ratu, ako budete nestasni :)

19 9 Odgovori

mauser

pre 7 godina

Ne bi bilo Republike srpske, da Ameri nisu zaustavili HV kod Banja Luke 1995., jer bi to bio najveći izbjeglički val poslije 2. svjetskog rata. Zapamti to i informiraj se prije nego što išta napišeš. Zahvalite Amerima!

4 4 Odgovori

mirko janjic

pre 7 godina

bice bolje u sljedecem ratu i dovidjenja do pocetka..ceracemo se jos amanet matije beckovica nikad ne umire.

13 5 Odgovori

Nikola

pre 7 godina

Moj otac je kao dobrovoljac ucestvovao u ovoj operaciji. Tom prilikom je lakse ranjen u rame prilikom oslobadjanja Broda kada je granata ispaljena iz Hrvatske ranila njega i jos 2 vojnika VRS. Znam iz njegovih prica da su u Posavini zarobili neke Rijecane pripadnike Hrvatske vojske, medju njima i jednog polutana koji je plakao i vadio se da mu je otac Srbin. Takodje je pricao da je VRS umalo opkolila celu jednu hrvatsku brigadu i da je u njihovim redovima nastao opsti haos kada su shvatili da ce biti opkoljeni i unisteni, te su brze bolje pobegli nazad preko Save...Bar oni koji su imali srece da ih u bezaniji ne zakaci 'celicna kisa' koja je tih dana 'padala' ko iz kabla :) Vecna slava i hvala svim pripadnicima VRS i VRSK koji su ucestvovali u ovoj operaciji i polozili svoj zivot za slobodu naseg naroda, a prezivelim ucesnicima sve najbolje u daljem zivotu.

26 9 Odgovori

Emil

pre 7 godina

I opet stvarate laznu povijest na kojoj ce neki novi klinci za 20 godina ratovati da toboze brane ugrozene srbe...dosta lazi..vi ste bili agresori i to cijeli svijet zna osim vas..do kada cete da trujete djecu i sijete sjeme zla za buduce generacije?Kako treba reci da su ustase(a ne cijeli hrvatski narod) u dr.svj.ratu cinile zlocine nad srbima tako i vi trebate priznati da su vasi politicari i dio naroda krivi za 90 posto zlocina i ubijanja za vrijeme devedesetih...i hajdemo dalje pokusati normalno zivjeti kolko se moze..

15 26 Odgovori

HoHo

pre 7 godina

Druze, ja znam da o ovome neces procitati ni slovo u hrvatskoj stampi jer kod vas u Hrvatskoj propaganda je na nivou Severne Koreje ako ne i gore. To sto je za tebe ovo laz ne znaci da nije istina da ste bili agresori i okupatori dela teritorije Rep. Srpske, vec da se od vas skriva da ste ratovali po okolnim drzavama cineci monstruozne zlocine. Jednom recju ispiraju vam mozak od rodjenja pa do smrti, ali tako je kod svih vestacki sklepanih nacija i drzavama, uvek je neko drugi kriv za njihove neuspehe, uvek je istina laz ako ne ide u njihovu korist, pa tako i kod vas. Ratovali u drugoj drzavi, pobili stotine civila i ono nekom kaze da siri lazi. Da nije tuzno bilo bi smesno. Sigurno je laz i Haska presuda hrvatskoj cetvorci iz Herceg-Bosne koji su osudjeni za udruzeni zlocinacki poduhvat gde u presudi lepo stoji da je Hrvatska bila agresor u BiH, a deo presude se izmedju ostalog odnosi i na zlocine u Posavini koja se pominje u presudi. Sigurno je laz i izjava hrvatskog ministra odbrane 'da je ponosan sto je 90-ih ratovao na teritoriji druge drzave'? I spusti se malo na zemlju, isuvise ste vi malecki da bi govorili u ime celog sveta, a i bas nas briga sta taj 'vas svet', koji obuhvata Hrvatsku, Albaniji i Federaciju misli o nama. Ni orlove ne zanima sta o njima misle vrane, pa tako ni nas vase misljenje ni malo ne zanima :) I naravno da treba normalno ziveti koliko se moze, ali to ne znaci da treba da zaboravimo da ste jedini na svetu imali logore za decu, da ste izvrsili 2 genocida nad Srbima, da ste u prvom i drugom svetskom ratu napali Srbiju, da ste u zadnjim ratovima napali Rep. Srpsku, da ste napadali gradove i sela po Hrvatskoj u kojima je 99% stanovnistva bilo srpsko. Vi to zovete 'oslobadjanje', ali cinjenica je da ste agresori i da ste izvrsili najvece entnicko ciscenje jos od drugog svetskog rata. Kad nekog ubijes, spalis mu kucu i proteras porodicu to nije oslobadjanje vec etnico ciscenje i ratni zloci. U suprotnom to se zove propaganda ili ti ga laz a kod vas u Hrvatskoj je dosta toga lazno. Tek kad se suocite sa prosloscu i prodjete katarzu tek tad se moze govoriti o nekakvom normalnom zivotu. Do tad srpska omladina nece ginuti ali ce itekako braniti svoje..

17 8 Odgovori

samir

pre 7 godina

Braniti svoje. Interesantno, kad pogledam kartu masovnih grobnica u regiji, vidim da ih je 99 posto na teritorijama koje su kontrolisali srbi. Samo se kazalo, a ne šuplja po novinama

9 14 Odgovori

HoHo

pre 7 godina

Pa sta smo trebali, da ostavimo muslimanske/hrvatske vojnike tamo gde su poginuli, da izbije zaraza? Ili smo mozda trebali da svakom vasem poginulom/rahmetli vojniku odrzimo dzenazu/misu i dostojno ga sahranimo kao da nam je dosao u goste, a ne da je dosao tu da ubija i pali nasa sela i gradove? Ne tvrdim da nije bilo i civilnih zrtava, ali kad slusam vas reko bi covek da niste imali ni jednog poginulog vojnika, kod vas ginuli samo civili. To je obicna propaganda vec vidjeno milion puta. U ratu, kad ljudi ginu na sve strane, lesevi se zakopavaju u masovne grobnice pogotovo neprijateljski vojnici. Amerikanci za to sto mi zovemo masovne grobnice koriste termin 'post battle clean up'. A i hriscani smo, nama nasa religija nalaze da se mrtav covek mora sahraniti bez obzira na sve. E sad druga je stvar sto ste vi svakog vaseg vojnika proglasili civilom i sto mnogi od vas pricaju kako su preziveli po 3 klanja tokom rata a na kraju preko Srbije zapalio za Svedsku, Dansku i Nemacku i tako jedva spasli zivu glavu. Na drugoj strani, vi ste srpske leseve, sto civile sto vojnike, spaljivali u zenickoj zelezari, bacali ih u jame i spaljivali kiselinama tako da se mnogima ni dan danas ne zna ni za grob, a pitanje je da li bi ista i moglo da se sahrani u taj grob...

6 4 Odgovori

Emil

pre 7 godina

Pa vidim da nisi skopcao moj komentar..pa opetti o logorima za decu,ugrozenosti srba,etnickom ciscenju..e pa ovako,da vi srbi niste roknuli Ferdinanda nebi bilo pr.sv.rata a onda ni dr.svj.rata koji je posljedica prvog..znaci krivi ste za 150 milijuna mrtvih i ranjenih pa i za ustaske logore za decu..da niste 91 vi proterali 350.000 hrvata i dr.nac. sa prostora krajine nebi morali da bezite ko zecevi kao sto Slobo kaze 95" ..onda?

7 9 Odgovori

Lovre

pre 7 godina

Devedeset druge? 15 brigada ustasa? Hvatsko vazduhoplovstvo?? Devedeset druge??! Pa nezna covjek dal da se smije ili da place. Devedeset druge se tek krenulo da se stvara Hrvatska vojska, oklopnih snaga nije bilo ni za lijek, ono malo se drzalo na Zadarskom podrucju, gdje je bilo najtanje, i opasnost da se Dalmacija presijece od sjevera Hrvatske. Tek 1993 HV postaje dovoljno jak za organiziranje uspjesnih lokalnih akcija. (Maslenica, Medjacki djep, Miljevci).. I to vi zovete "briljantnom akcijom"? S takvim odnosom snaga, kao i napad na Vukovar, jedino sto je "briljantno" je vas smisao za humor hahahaha Al neka, ako vas veseli, sto da ne... nemam nista protiv.. iz jednog jedinog razloga, nikada vise Hrvati nece biti nenaoruzani, da ce te moci izvoditi takve "briljantne" akcije hehehehe..

14 17 Odgovori

Danke Dojcland

pre 7 godina

Ajde sto lazete sebe, ali zasto lazete nas? Kako niste imali tenkove i oklopnjake 1992? Jeste li nekada culi za tkz. 'predaju' Varazdinskog korpusa? Znate li koliko je tenkova, transportera, topova itd itd itd. imao Varazdinski korpsus? Sve je to general Trifunovic predao hrvatima 1991. god. I sad Vi ovde pisete kako do 1993 niste imali nista. Prosto mi dodje da zaplacem nad vasom tuznom sudbinom. Samo te 1991-e god. 'dobili ste' vise tenkova, transportera i topova nego sto ih je VRSK pa cak i VRS imala tokom celog rata. A gde je naoruzanje, tehnika i municija iz krcatih skladista Istocne Nemacke koje je nesmetano stizalo u Hrvatsku? I pored svega toga, visestrukoj nadmoci u ljudstvu i tehnici, trebalo vam je skoro 5 god. da udjete u jedan omanji grad Knin i par sela oko Knina. To sve govori kakvi ste kao borci :) A sto se tice JNA i operacije Koridor, pa covece vas je i ta kilava JNA u kojoj su jos uvek sedeli hrvatski i muslimanski oficiri gazila gde je stigla, sve sto naredjeno da se zauzme- zauzeto je, bukvalno sve, a ti me ispravi i navedi bar 1 primer gde ste zaustavili onu kilavu JNA? Samo 1 primer? A ja znam da nema ni jedan. Drugo, sto se tice operacije Koridor, tebi je sad mozda smesno jer mislis da je neka sala, ali mogu ti reci da hrvatima tada nije bilo bas do smejanja. Udji na YOutube, ukucaj ' Latinica - Zašto je pala Posavina'. To ti je emisija sa HRT-a a gosti su manje-vise ako zanemarimo hrvatsko hvalisanje, direktni ucesnici te operacije- naravno sa suprotne strane :) I za kraj osvrnucu se na ovo 'da nikada vise necete biti nenaoruzani i da nikada vise necemo moci izvoditi akcije'. Prvo procitaj ceo tekst, ako treba i 5 puta dok ne ukapiras da se u tekstu pise o napadu hrvatsko-muslimanskih formacija iz BiH i hrvatske vojske na Rep. Srpsku, a ne obrnuto. Drugo, nikada vi niste ni bili nenaoruzai, jer kako drugacije objasniti to da ste u svakom ratu napadali Srbiju i Srbe? Nenaoruzani a uvek prvi napadali? Gde je tu logika? Msm da si malo pobrkao loncice, Srbi vise nikada nece biti nenaoruzani niti ce ikad vise ici pred jame na klanje kao ovce a to je ono sto vas najvise boli. A, to vase ' nikad vise nenaoruzani' nama nikada nije ni predstavljalo problem, probali ste i pod Austro-Ugarskom da udjete u Beograd pa vam na kraju Srbi udjose u Zagreb, probali ste i u 2 sv. ratu da unistite Srbe i Srbiju pa vam na kraju opet Srbi udjose u glavni grad...Mi niti smo ikad ikog u istoriji prvi napali niti nameravamo da napadamo ikoga, ali da se branim to cemo uvek. Zato bi vam bilo bolje da ne cackate lava dok spava. Jer i pored svog tog vaseg 'silnog oruzja' koje imate i ovog sto kazes da nikada vise necete biti nenaoruzani, a nikad ni niste bili, treba da znas da ste uvek bili i da cete uvek biti niza liga za Srbiju...Za sad je 2:0 za Srbiju, a posto ste se u zadnje vreme nesto mnogo uzleteli nije iskljuceno da u buducnosti padne i trica...stim sto bi posle toga bio sviran kraj 'utakmice' jednom za svagda :)

12 5 Odgovori

gospon

pre 7 godina

Cirkus!!! :) Sjajna pobjeda naoruzanih do zuba pravoslavnih bosanskih pobunjenika i JNA nad BiH civilima! Tek tokom 95.godine nepravoslavni u BiH su dosli do nekakvog oruzja i zna se kako su zavrsili pravoslavni pobunjenici u HRV,a u BiH ih je spasila medjunarodna zajednica(čitaj USA) od nove traktorijade. P.S. može li cjenjeni "novinar" navesto barem jednu pobjedu "srpske" vojske u istoriji.Samo da se porazi poput kosovskog,ne racunaju kao pobjede ;)

6 10 Odgovori

Hahaha

pre 7 godina

Maheri ste u izvrtanju cinjenica. Eto ti pominjes nekakvu JNA iako je ona povukla i poslednjeg vojnika iz BIH i Hrvatske par meseci pre pocetka ove operacije. Boli vas to sto ste od VRS dobili po nosu vise od icega. Kmecite kako ste imali samo pracke, a cinjenica je da ste itekako bili dobro naoruzani, jedino avijaciju niste imali, a i kad je Mujo znao leteti...Prve paravojne formacije u BiH osnovala je SDA a to su zelene beretke i sad ko fol oni bili nenaoruzani, jes kako da niste. Prvi zlocin na teritoriji BiH, sto je fakticki oznacilo pocetak rata, pocinili su muslimani i hrvati u Sijekovcu nad Srbima. Napadali kolone JNA po Sarajevu i Tuzli, opsedali kasarne itd itd...I sve su to radili 'nenaoruzani' muslimani sa prackama i kamenjem :) Skoro cela namenska industrija Jugoslavije bila je stacionirana u BiH i to u mestima gde su ziveli uglavnom muslimani. Pa sto se ne snadjoste, sto ste zakuvali corbu pa pobegli pod suknje i dimije odakle ste skoro ceo rat kmekali 'help nato, save bosnia'. Koliko ste bili sposobni najbolje govori to da su Ujedinjene nacije zbog vas morale da proglase zasticene zone odakle ste ceo rat napadali Srbe, a kad Srbi krenuli u kontra-napad i kad bi neka zona bila pred padom kao np. Gorazne i Bihac onda bi nastala kuknjava i moljekanje da NATO digne avione i napadne Srbe. Na kraju vam ni to nije pomoglo pa se NATO otvoreno stavio na vasu stranu, i opet mrka kapa. Eto sad jos ispade da je NATO bombardovao muslimane a ne Srbe i Vojsku Rep. Srpske hahah Niste vi bezveze najzastupljeniji u vicevima xD I sto bi tebi neko pisao o Srpskim pobedama pogotovo o onima iz dalje proslosti kad je tvoja nacija, pa samim tim i istorija, zvanicno nastala 1992. god. kada je Alija u podrumu Holidej Ina saopstio da ste od danas nekakvi bosnjaci. I sad ce neki Srbin ciji je kokosinjac stariji od tvoje nacije, da ti pise o srpskim pobedama hahaha. Dovoljno je sto znate da smo vas potukli u oba svetska rata, u oba rata ste bili na strani gubitnika, a jos sladje mi je to kad pogledam na karti kako vas je VRS 90-ih spakovala u trokutistan na potezu Zenica - Tuzla - Sarajevo...:)

3 1 Odgovori

Joca

pre 7 godina

Jos jedan ispran mozak. Znaci hrvatske trupe iz Hrvatske su BiH civili? Pa jedini razlog zasto ster uspeli da porazite Srpsku Krajinu je zato sto Srbija nije intervenisala. Da li ti to razumes? Ako bi se vodio rat danas izmedju Srbije i Hrvatske sta mislis ko bi pobedio? Pregazili bi vas i vise ne bi bilo lazne zlocinacke drzave Hrvatske. I to bi se i desilo da van nije pomogao zlocinacki NATO pakt. Ali znajte, nista nije do veka. Doce maca na vratanca opet.

4 2 Odgovori

sadra

pre 7 godina

Sve je OK, ali nikako ne mogu da shvatim zašto se više ne pominje general Slavko Lisica. Mi koji smo bili sa njim znamo da je njegova uloga u svemu tome bila daleko, daleko veća i da je on, svojim autoritetom u mnogome motivisao naše borce.

4 0 Odgovori

Apostolovic

pre 7 godina

Ne mogu da verujem da se u tekstu ne spominje general Slavko Lisica jedan od najzasluznijih za proboj koridora zivota.

4 0 Odgovori

hrkljus

pre 7 godina

Akcije "Koridor" i "Lipanjske zore" padaju nekako u isto vrijeme i rezultat su dogovora Karadzica i Bobana: vi nama dolinu Neretve mi vama koridor. A ovo napucavanje o uspjesnim akcijama (i jedni i drugi!) okaciti macku o rep!

0 4 Odgovori

FCRS

pre 7 godina

Oko Posavine se nije pregovaralo, gore su hrvatsko-muslimanske snage potpomognute regularnim snagama hrvatske armije vojnicki potucene do nogu. Da se radilo o nekom dilu o razmeni teritorija valjda bi hrvatska povukla svoje jedinice nazad u hrvatsku da ne ginu po Posavinu za ko zna cije babe zdravlje, ako je razmena teritorija vec dogovorena. A nisu ih povukli, cak naprotiv, sve dok Posavina nije oslobodjena iz hrvatske su stizale dodatne jedinice. Dosta ih je izginulo u Posavini plus domaci Hrvati i muslimani. Sve to navodi na zakljucak da nikakav dogovor nije postojao. Najbolji primer dogovora o predaji ili bolje reci izdaji teritorija je Krajina koja je u izrazito nepovoljnom okruzenju odolevala skoro 5 god. neprijatelju koji je imao kud i kamo vise ljudstva i tehnike na raspolaganju ali skoro 5 god. nije mogao da mrdne napred...I onda preko noci Krajina pada malte ne bez ispaljenog metka, uz minimalne vojne gubitke i na jednoj i na drugoj strani ako se izuzmu hrvatski zlocini nad srpskim civilima koji su ostali u Krajini i bombardovanje izbeglickih kolona. Takodje pogledajte reakciju Srbija ili bolje reci ne reagovanje na pad Krajine, na TV-u par reci o padu i to je sve, sto navodi na zakljucak da je Srbija Krajina pustila niz vodu u tisni. A i laicima je jasno da Krajina nije mogla opstati u onakvom okruzenju u kakvom se nalazila bez pomoci Srbije ili priljucenja Srbiji sto drzavni vrh tadasnje Srbije nije zeleo ni da cuje, sto opet navodi na zakljucak da je izdaja Krajine najverovatnije dogovorena unapred na nekom od sastanaka Milosevic-Tudjman u Karadjordjevu. Ostaje enigma sta je Milosevic imao u planu sa tim nesrecnim ljudima iz Krajine ali je tu tajnu odneo sa sobom u grob.

2 1 Odgovori

re

pre 7 godina

...drago mi je što sam bio pripadnik "garave"...a ustaše su trebale da dobiju više po zubima i pič.. da nije bilo nato pakta iza njihovih leđa...odnosno celi zapadni čopor je bio na strani ustaša a protiv srba...

4 1 Odgovori

Snajperista

pre 7 godina

kao i mnogi bio sam u ovoj casnoj pobjedi..malo se zna da smo postupili vise nego ljudski kad su se povlacili iz odzaka nisu bili gadjani topovima radi zena i djece koji su se povlacili..takav slucaj ne pamti rat od strane muslimana i hrvata...

4 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari