printscreen youtube

08:39 Društvo 0

Informer.rs | 14. 10. 2018.

(VIDEO) NA NEBU NEĆE BITI PREKOBROJNA! Ko je bila Milena Dravić, legendarna srpska glumica

Legendarna jugoslovenska i srpska glumica Milena Dravić, preminula je noćas u Beogradu posle teške bolesti. Ostaće upamćena po fenomenalnim filmskim i pozorišnim ulogama...

Milena je rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimnaziju.

Njen otac Milenko Dravić je igrao fudbal, međutim morao je da prestane kada je saznao da boluje od infektivne žutice. Par godina kasnije, njen brat Rade postao je hokejaš. Majka Ana bila je talentovana za pevanje, i premda je sanjala da joj to bude profesija, odlučila je da bude domaćica i posveti se samo porodici. Milena kaže da joj je njen sud oduvek bio najbitniji.

UMRLA MILENA DRAVIĆ!

Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili. Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac.Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.

Tanjug

Filmska, televizijska i pozorišna glumica Milena Dravić, od svoga prvog filma "Vrata ostaju otvorena" - koji je kao tinejdžerka 1959. snimila pod rediteljskom palicom izuzetnog, pokojnog Františeka Čapa, češkoga emigranta stalno nastanjenog u Sloveniji - izrasla je u miljenicu gledalaca. Svojim šarmom i spontanošću se nametnula, pa ubrzo snima i brojne druge filmove.

Motivisana uspehom koji je do tada postigla upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Kada za svoju šestu ulogu - seoske devojke koja kao prekobrojna kreće za momkom na radnu akciju u Prekobrojnoj (1962), reditelja Branka Bauera, osvaja Zlatnu arenu na festivalu u Puli, postalo je jasno da je jugoslovenska kinematografija dobila izuzetnu glumačku ličnost.

Od tada, sarađujući sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova, postavši jednim od glumačkih postulata srpske kinematografije, iako je često igrala i u drugim sredinama. Svoju drugu Zlatnu arenu dobija za ulogu krojačice koja se prudržuje partizanskome biciklističkom bataljonu u Biciklistima (Puriša Đorđević), 1970.

Četiri i po decenije bila je u braku sa glumcem Draganom Nikolićem (1971 – 2016), od 1967 do 1969 sa rediteljem Vojislavom Kokanom Rakonjcem (1935-1969) I 1960/61 u kratkotrajnoj bračnoj zajednici sa rediteljem Mladomirom Purišom Đorđevićem.

Na ovim prostorima jedini je dobitnik glumačke nagrade na prestižnom Kanskom festivalu, koja joj je pripala za ulogu u filmu "Poseban Tretman" Gorana Paskaljevića po scenariju Duška Kovačevića.

Dobitnik je niza najprestižnijih nagrada među kojima su “Zlatna ruža” na Festivalu u Veneciji, “Zlatna Haridba” na festival u Taormini , “Zlatni laćeno” u Avelinu, više Zlatnih I Srebrnih Arena na Pulskom festival, “Dobričin prsten”, “Pavle Vuisić”, “Statueta Joakim Vujić”, “Zlatni pečat” Jugoslovenske kinoteke, “Beogradski pobednik” i druge.

Među nagradama koje dodeljuju mediji izdvaja se priznanje “Večernjih Novosti” - “Glumica veka” (uz Miru Stupicu).



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]