ČAK 70 ODSTO VOĆA PREPUNO JE OTROVA! Stručnjaci upozoravaju da jedemo jabuke i kruške pune hemikalija

Jabuke se u Srbiji prskaju čak 15 puta, ništa bolji slučaj nije ni sa kruškama, breskvama, jagodama, trešnjama, kaže Nenad Trkulja iz Instituta za bilje * Voće pre jela obavezno operite i oljuštite koru, savetuju stručnjaci

Više od 70 odsto voća u Srbiji prepuno je raznih otrovnih hemikalija, koje mogu biti veoma štetne po zdravlje, upozoravaju stručnjaci. Prema rečima Nenada Trkulje, pomoćnika direktora Instituta za bilje, najnezdravije su jabuke, koje se tokom uzgajanja čak 15 puta prskaju raznim pesticidima. Ništa bolji slučaj nije ni sa kruškama, breskvama, kajsijama, jagodama, trešnjama...
Stručnjaci savetuju da se svako voće pre konzumiranja obavezno dobro opere, po mogućstvu sodom bikarbonom, kao i da se oljušti kora.

 

Zahtevi tržišta

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da se skoro sve voće i povrće kod nas prska.

- Više od 70 odsto voća i povrća koje se nalazi na tržištu u Srbiji višestruko se tretira raznim hemikalijama. Primera radi, jabuka se prska oko 15 puta u toku sezone, i ova voćka je najdrastičniji primer. Razlog za to je što jabuku najčešće napadaju razne bolesti, a svetski standardi ne dozvoljavaju ni najmanju fleku ili oštećenje. Zato naši proizvođači nemaju kud, nego prskaju i češće nego što treba - kaže Trkulja i dodaje da voće mora da se prska dok se ne formira plod, jer se samo u tom slučaju otrovi razgrade.

Prema njegovim rečima, i drugo voće je izloženo hemikalijama, tek nešto manje nego jabuke:
- Primera radi, kruške se prskaju do deset puta, a kajsije i breskve oko pet puta.

Stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran navodi da danas nema proizvodnje ni voća ni povrća bez upotrebe pesticida.
- Ako se sve koristi kako treba, ne bi trebalo da bude opasnosti. Ali ukoliko je proizvođač nesavestan i prekomerno prska voće i povrće, može da dođe i do trovanja. Pored jabuka i krušaka, dosta se prskaju i vinogradi, kada je kišna godina i po 15 puta u sezoni. Sa druge strane, povrće se nešto manje izlaže hemikalijama - ističe Prostran.

Obavezne mere

Đorđe Glamočlija, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, kaže da i proizvođači i kupci moraju da ispoštuju određene procedure da bi u organizam otišlo što manje otrovno voće.
- Oni koji gaje voće moraju da znaju koji se preparat za šta koristi, u kolikoj meri i na koji način. Takođe, svaki proizvođač mora znati koliko je sredstvu potrebno da se razgradi, pa nikako ne sme već sutradan odneti to voće na pijacu i prodati ga ukoliko na uputstvu piše da tri dana nakon prskanja ne bi smelo da se jede. Svih ovih zahteva treba se strogo držati da se ljudi ne bi otrovali! Zato je i potrebno da inspekcija češće kontroliše pijace i šta se sve prodaje tamo - kaže Glamočlija i daje savete na koji je način najbolje konzumirati voće:

- Ono što svako od nas treba da uradi jeste da dobro opere voće i povrće pre jela, a ne bi bilo loše ni oprati ga u sodi bikarboni, koja jako dobro pokupi sve loše sastojke. Takođe, tamo gde je to moguće, preporučuje se i da se oljušti kora.

U PLJESKAVICE NAM UBACUJU TOALET PAPIR! Inspekcijskom kontrolom fast-fudova otkriveni zastrašujući sastojci roštilja