JA SAM SAD IZVUKAO TEBE, MOŽDA I TI MENE NEKAD IZVUČEŠ Patrijarh Pavle SPASAO čoveka od davljenja u reci, a godinama KASNIJE DESILA SE ČUDNA IGRA SUDBINE!

Danas se navršava deset godina od smrti patrijarha Pavla, koga su Srbi neizmerno voleli i još za života smatrali svetim čovekom.

O životu sa patrijarhom Pavlom svojevremeno je govorio arhimandrit Jovan Radosavljević, koji mu je bio duhovnik skoro 40 godina.

TAJNI SPISI PATRIJARHA PAVLA! Evo kakva će biti sudbina SRPSKOG NARODA, KOSOVA I RUSIJE!

10 GODINA JE PROŠLO OD UPOKOJENJA PATRIJARHA PAVLA! Bio je svetac koji hoda, čuda na mestu gde počiva ne prestaju, ZABELEŽENO VIŠE OD 20 SLUČAJEVA ISCELJENJA!

- O monaškom, isposničkom i podvižničkom života patrijarha Pavla može se mnogo pričati. Posebno o njemu kao o episkopu koji je svakodnevno proučavao i poznavao Sveto pismo. U vreme kada je došao u manastir Vujan bio je jedini školovani teolog. Bio je slabačkog zdravlja, ali je bio jakog duha, uma, razboritosti i velike životne praktičnosti - pričao je arhimandrit Jovan, koga je upravo patrijarh Pavle priveo monašenju.

Otac Jovan kaže da mu je prvi utisak o Gojku Stojčeviću bio da "mora da ima veze sa komunistima čim ih se ne boji".

- Kada je trebalo da bežimo iz manastira Vujan, Gojko je odlučio da ostane. Rekao je da kad je već izabrao manastir, onda tu treba da bude, pa ako treba tu će i umreti. Nije bio zbunjen i uplašen kao mi. A onda bi nam govorio lepo šta je Crkva, šta je monaštvo i on je to znao da iznese tako lepo, da bismo se svi posle toga osećali sigurnije, upkos najezdi partizana - govorio je arhimandrit Jovan.

Iz tog perioda priseća se jednog događaja kada su bili u manastiru Blagoveštenje.

- Došao je jedan milicioner, bio je grub sa nama. Ponavljao je da je došlo novo doba koje stvara novog čoveka i novo društvo. Stalno je prepričavao reči Marksa i Tita. Gojko ga je saslušao, a onda je i on počeo da priča o Marksovoj teoriji da smo svi bili iznenađeni koliko se razume u temu koja uopšte nije bila naša tema. A onda je milicioner rekao: "Pa tebe treba ubiti! Tvoje je mesto u Vladi, u ministarstvu, šta tražiš u manastiru? - prepričao je otac Jovan anegdotu iz prvih godina bratstva sa Gojkom Stojčevićem.

Foto: Printskrin Jutjub

Otac Jovan naveo je da su patrijarhova duhovna razmišljanja i umna duboka rasuđivanja o mnogim problemima i stvarima u Crkvi i u savremenom društvu, bila ono što je patrijarha Pavla toliko odvelo daleko ispred svih. Lično monaško smirenje, obrazovanje, odmeren duh, osobine su zbog kojih je i srpski narod zavoleo patrijarha Pavla i što ga je, vrlo brzo doživeo kao sveca.

- Bio je otvoren, iskren i umeo je da razmišlja i rasuđuje dobro, da postavlja stvari na svoje mesto. I sa crkvenim ljudima kad je razgovarao, i sa političarima, sa mladima, sa svakim je umeo da razgovara otvoreno i blago. Nikad nije žurio da odgovori na neko pitanje, već sačeka, razmisli. Iz svakog ugla je znao da posmatra stvari - kaže otac Jovan.

Pored teologije, Gojko Stojčević studirao je i medicinu. Otac Jovan otkrio je da patrijarh i nije imao plan da bude monah. Otuda ona narodna "Bog se smeje dok čovek planira" postaje još istinitija.

- Pavle je imao želju da pomaže ljudima. Drugi svetski rat ga je sprečio da završi i medicinu. Hteo je da bude sveštenik, da se oženi i da leči ljude. A onda je odluku o monašenju video kao Božju volju, i to otkrivenu u snu. Sanjao je san kako mu otac Vasilije iz Blagoveštenja pomaže da se izvuče iz kopriva. On je taj san protumačio kao promisao Božju da treba da bude monah, odnosno kako je uvek govorio Božji pomoćnik - reče otac Jovan.

Zamonašio se Gojko Stojčević na Petrovdan 1948. I svetim životom je uvek živeo. Jasno se videla njegova težnja, imao je svoj put.

- I nas je sve podsticao. Sećam se, govorio mi je kako da se vladam, a ja mu kažem: "Vi mene hoćete u kalendar, ali ja nisam za kalendar." Njegov odgovor je bio i početno pitanje: Zašto si došao u manastir, zašto si postao monah? Ti treba da se spremaš za carstvo nebesko, treba da budeš svet, da budeš Božji pomoćnik. I sve kako je mene savetovao, tako je i sam živeo - prisetio se otac Jovan.

- Merili smo se ponekad Pavle i ja, pa kad bi vaga njemu pokazala 50 kilograma da ima, on bi govorio: "Ovo je bezobrazluk!" Kad ima 48, to mu je bilo dobro. Vodio je računa o sebi u svakom pogledu. Izgledalo je da je slabačak, onako mršav, ali je bio jakog duha i uma - priča arhimandrit Jovan.

- Jednom prilikom, još dok smo bili iskušenici u manastiru Blagoveštenje, otišli smo čamcem na Moravu. Čamac se prevrnuo, a otac Antonije Đurović je upao u vodu. Gojko Stojčević ga je spasao, izvukao ga iz vode. Kada mu je otac zahvalio, Gojko mu je rekao: "Ko zna, možda ćeš i ti mene nekad da izvučeš i pomogneš u nevolji...". Mnogo, mnogo godina kasnije, otac Antonije izvukao je, od tri papirića, ime na kome je pisalo "episkop Pavle", što je značilo njegovo imenovanje za srpskog patrijarha - svedoči otac Jovan o čudnoj igri sudbine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.