U PENZIJU SA 69?! Radni vek se produžava za 4 godine!

Radnik u EU u proseku radi 36 godina, a radni vek danas je tri godine duži nego 2000. godine, u Švajcarskoj se radi najduže, u Turskoj najkraće

Da bi penzijski sistemi ostali održivi neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže, rekao je Nikola Atiparmakov iz Fiskalnog saveta.

Altiparmakov je za RTS rekao da su u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina imamo takozvano demografsko starenje, što znači da ljudi žive duže.

On predviđa se da će do 2050. ocekivani životni vek da poraste za četiri godine.

NIKAD VIŠE ZAPOSLENIH, NIKAD BOLJA SITUACIJA U PIO FONDU! Mali: Više poreza smanjuje dotiranja iz budžeta za penzije što je odlična vest!

Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

- Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi - kazao je on.

Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine ce to biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starsona dob i za muškarce i za žene.

Foto: Public

- Ako pogledamo najnovije statistike ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina - rekao je on.

Ističe da nije samo Srbija ta koja demografski stari.

- Čitava Evropa stari tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata - tri radika na jednog penzionera, nece imati ni Srbija, ni zemlje u EU i nece znaciti krah penzijsih sistema, vec samo zahteva reforme - povecanje starosne dobi, adekvatnu formulu za idneksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja ce omoguciti održivost pentijsog sistema ali i predvidivost povecanja penzija - objašnjava on.

PENZIJA VIŠE NEĆE BITI, RADIĆETE DOK NE UMRETE Svetski stručnjak za finansije izneo FRAPANTNE TVRDNJE

Rast penzija će da prati rast zarada i stanje inflacije. Penzije ce rasti za inflaciju, ali ce rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimicno prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u vecini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporucuje.

Foto: Darko Cvetanović

- Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljske je da su pokušali da javni penzijski sistem zamenjuju privatnim penzijama i to je što su strucnjaci upozoravali da se loše pokazalo, jer su penzije još niže nego što su niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove - istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, istice Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znaci da se prvi penzijski stub reformiše, ucini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.

- Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija - zaključio je Altiparmakov.