SEJAO SAM LAŽNE PRIČE O SRBIJI I SRBIMA DA BI NATO MOGAO DA VAS ZASIPA BOMBAMA! Američki istoričar priznao da je 1999. radio PRLJAV POSAO ZA PENTAGON!

Jedan od uticajnih savremenih istoričara i profesor na Univerzitet Jejl, Semjuel Mojn, kaže da je za vreme bombarodavnja Jugoslavije radio u Beloj kući kao stažista i da je "sejao" priče objavljivane u "Vašington postu"

 

- To je bilo prodavanje rata i objašnjavanje njegovih vrlina. Moj trenutak istine je došao malo kasnije - navodi Mojn za "Politiku".

On je rekao da je želeo da se internacionalizam poklopi sa buđenjem progresivnih politika, ali da je tek posle iračkog rata shvatio da je u njegovim dvadesetim bio angažovan oko nečega što je imalo užasne posledice.

- Moje pisanje o ljudskim pravima je i način samorefleksije o svim tim događajima - navodi Mojn koji je napisao četiri knjige o ljudskim pravima.

On navodi da je u vreme bombardovanja SRJ imao zadatak, što se zvalo "javna diplomatija", da novinarima dostavi pojedine fakte o ratu.

- Naravno da nisam objavljivao sve činjenice, već samo one koje su bile naklonjene našem predstavljanju rata. Problem je što je bilo malo nezavisne novinarske potrage za činjenicama. U vreme Vijetnama novinari su tražili više sopstvene istine, što sada nije sliučaj sa američkim ratovima - ocenjuje profesor.

Foto: Printscreen You Tube

On smatra i da je tačno to da bombardovanje Jugoslavije nije imalo svog Simona Herša koji je svojim istraživanjem rušio dominantni narativ o vijetnamskom ratu.

Govoreći o tome da su se intervencije u svetu dešavale bez podrške UN, on kaže da je situacija posle 1989. godine priča o sve manjem ograničenju rata velikih sila.

- Posebno kada stalni član Saveta bezbednosti vodi rat, kao Rusija na Krimu ili SAD. Mislim da američka izuzetnost manje brine o miru, a više o humanosti. Amerikanci brinu o tome kako će biti tretirani zarobljenici ili koliko civila ubijaju dronovi, ali ne deluje da brinu o beskonačnom ratu kao takvom. To je novo - ocenjuje Mojn.

On smatra i da je bilo malo uspešnih humanitarnih intervencija u svetu koje su doprinele tome da se smanje problemi i patnja i da su u tom smislu političari doživeli neuspeh.

Mojn ocenjuje i da su intelektualci devedesetih propustili da vide šta se zapravo dešava, a to je bilo buđenje imperijanog sveta nakon kraja bilateralnog uređenja Hladnog rata.

- Intelektualci su doprineli stvaranju mita da će biti moralnog kraja istorije. Danas možemo da vidimo da su mračnije sile bile na delu - zaključio je istoričar.