OSEĆAM DA SAM BRATA IZGUBILA DVA PUTA! Pročitajte otvoreno pismo sestre prve žrtve koronavirusa u Čačku!

"Neko sam ko na svom radnom mestu daje sve od sebe u borbi sa epidemijom koja nas je sve snašla. Proteklih nedelja sam se trudila da se u mom svakodnevnom radu ne oseti strah, nemoć i panika kada se moj mlađi brat razboleo od Covid -19 virusa i borio za život", počinje otvoreno pismo rođene sestre prve preminule osobe u Čačku od koronavirusa

Prva osoba koja je u Čačku preminula od posledica koronavirusa bio je Zoran Jovanović. On je svoju životnu bitku izgubio 4. aprila, a sada se povodom neistina koje su se provlačile po medijima povodom njegove smrti oglasila i Zoranova rođena sestra Vesna.

Njeno pismo prenosimo u celosti: 

"Neko sam ko na svom radnom mestu daje sve od sebe u borbi sa epidemijom koja nas je sve snašla. Proteklih nedelja sam se trudila da se u mom svakodnevnom radu ne oseti strah, nemoć i panika kada se moj mlađi brat razboleo od Covid -9 virusa i borio za život.

Kažu da je ljubav sestre prema bratu jedna od najčistijih i najbezuslovnijih, a ja se danas osećam da sam brata izgubila dva puta. 

Prvi put kada mi je javljeno da je moj rođeni brat izgubio bitku sa virusom Covid-19 i drugi put kada sam pročitala senzacionalističke naslove u raznim novinama i na internet portalima. Zoran je izgubio bitku protiv nevidljivog neprijatelja, ali ovog puta žrtva je bila cela naša porodica Ivanović, a najviše od svih njegova deca. 

Sve je prštalo od bombastičnih naslova, eksluzivnih vesti, objavljeno je puno ime i prezime mog brata, (dok se kriminalci štite inicijalima), neovlašćeno je objavljena fotografija cele porodice. Gde je granica i gde je dno gubitka svake ljudske, profesionalne, društvene i moralne odgovornosti?
Da li se svi određuju prema pretpostavkama, a niko prema činjenicama, a one su sledeće:

Zoranov sin je bio na rođendanu svog najboljeg druga sa kojim se druži još od vrtića. Rođendan je odrzan 7.3.2020. kada nije bilo nikakve zabrane okupljanja, kada je Srbija imala jednog obolelog od Covid-19 virusa, a iste večeri je održan i koncert u Domu kulture u Čačku, gde je bilo prisutno 700 ljudi. Deca mog brata nisu imala nikakve simptome virusa Covid-19, što je i testom potvrđeno.

Zoran, moj brat, genijalac, duhovit, šahista, omiljen u društvu, radio je do 16.3. na poslu, koji je između ostalog podrazumevao i terenski rad (u raznim ekspoziturama) banke u kojoj je zaposlen širom zapadne Srbije. Poslovno a i privatno, jer je bio omiljen, susretao se sa velikim brojem kolega, ljudi, prolaznika... Nažalost susreo se i sa smrtonosnim virusom koji je kasnije preneo i na svoju suprugu. Samo na suprugu, a ne i na naše roditelje, koji se samo u medijima bore sa Covid-19 virusom.

Moj brat izgubio je svoju poslednju ovozemaljsku partiju što bi njegovi prijatelji i šahisti rekli: greška u otvaranju, izbor pogrešne taktike ili grubi previd. Svejedno. Sada je nažalost sve svejedno.
Ovo čemu smo moja porodica i njegova deca na pragu svog života izloženi je namera. Onih koji su doneli maksimum zaključaka, uz minimum činjenica obezbeđujući time veću čitanost, broj klikova ili komentara.

I to, ne samo da nije u redu i fer, to je zločin. Za razliku od nevidljivog neprijatelja, ovde svi imaju svoj potpis i novinari i urednici.

Ja ću i dalje nastaviti da se borim i radim za dobro svih nas, naučiću da živim sa ovim bolom, radovaću se uspesima dece moga brata, prepoznajući u njima zrno Zoranove genijalnosti, ali boriću se i da istina i činjenice pobede.

Kažu da je objavljena vest, kao kada na primer istresete jastuk sa sve perjem sa petog sprata. A dematni te vesti je kao kada bi krenuli da skupljate svo rasuto perje da bi ponovo napunili isti jastuk.

Ja se ipak nadam, da u ovoj zemlji ima više novinara koji će ovaj dematni objaviti."