ČUVENA DOKTORKA SA VMA PROGOVORILA O NOVOM SOJU KORONE Evo da li je smrtonosniji i koje su 3 glavne stvari koje nas štite od virusa

Novi soj korona virusa pojavio se prvo u Velikoj Britaniji, a onda i u još nekim zemljama Evrope izazvao je veliku paniku.

Vest iz Velike Britanije, Holandije i Italije da je koronavirus mutirao je vest za radio, televiziju, štampu, medije. To nije vest za virusologe, jer oni jako dobro znaju da ovaj virus kao drugi virusi konstantno mutira, kaže za RTS virusolog prof. dr Nada Kuljić Kapulica.

Gostujući u Beogradskoj hronici profesor Kuljić Kapulica kaže da kada govorimo o novom virusu poznato je da su mutacije prisutne od prvog dana kao i nove varijacije.

Virus se nije značajno promenio

Prema njenima rečima sve laboratorije sveta, koje mogu da detektuju mutacije, rekle su složno i naučnici su se arbitarno složili, bez obzira na mnogobrojne mutacije, da se virus nije značajno promenio, nije postao opasniji, smrtonosniji, ne daje žešću bolest.

Profesorka Kapulica kaže da su evropski i svetski zvaničnici objavili da je prva varijanta virusa opisana još u Kini, a više od 10 zemalja Evrope je registrovalao varijante. 

To što je sad došla nova varijanta, objašnjava doktorka, ne mora da znači ništa bitno zato što se zna da je genetski sklop ovog virusa takav da se ne menja tako brzo. 

Foto: Pixabay

"Da bih to dokazala nedavno sam pročitala da je prvi humani koronavirus koji je otkriven 1965. godine, njegov genom je upoznat posle 40 godina. Tada je urađena mapa genoma tog prvog virusa i virusa 2001. godine koji je izazvao epidemiju u Normandiji. Naučnici su se iznenadili kada su videli da su za 40 godina u tom virusu opisane samo dve varijante i šest značajnih mutacija. To samo potvrđuje da su koronavirusi dosta stabilni", objašnjava virusolog Nada Kuljić Kapulica.

Dodaje da su koronavirusi dosta stabilni po pitanju svog genoma. Kod njih nisu rasprostranjene mutacije, da se virus menja, da bude žešći nego je ostao isti.

"Koliko se zna pi-si-ar testovi će ostati isti i oni će detektovati viruse. Vakcina će biti korisna zato što treba da dođe do drastične promene u onom delu virusa koji se nalazi u vakcini, na koja se stavraju antitela", smatra Kapulica. 

Ističe da ne moramo svi da obolimo od koronavirusa ali da bi se izborili sa virusom, dobar deo populacije treba da ima antitela i na taj način se stvara štit i virus onda nestaje.

Čovek dobija bitku protiv korone

Doktorka Kuljić Kapulica objašnjava da čovek sa svim svojim mehanizmima odbrane dobija bitku protiv korone. 

"Naš imuni sistem je višeslojan. Imate i antitela i ćelijsku odbranu koja je jako bitna i najznačajnija u virusnim infekcijama a imate i genetske predispozicije od kojih su neke poznate a neke nisu", kaže doktorka.

"Masovnost oboljevanja je velika i ako ću uporediti pravu klasičnu borbu sa borbom vakcine protiv koronavirusa to je kao da smo dobili S-200, S-300 raketni sistem. Mi smo to dobili vakcinom. Vakcina će strahovito da pomogne u toj borbi sa koronavirusom. Ona će biti samo jedan segment u toj borbi i moramo da koristimo sva raspoloživa sredstva da bi ovo pobedili", ističe profesor Kuljić Kapulica.

Naglašava da će način vakcinacije, prioritetne grupe i izbor vakcine odrediti epidemiolozi. 

Kada čitate u virusologiji o određenom virusu poslednje stranice pišu o vakcini.

"Pošto smo dospeli u fazu vakcine pretpostavljam da pišemo drugu polovinu ili poslednje stranice za ovaj virus", poručuje virusolog prof. dr Nada Kuljić Kapulica.