Vernici slave Božić po gregorijanskom kalendaru

Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i pojedine pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju danas Božić, praznik rođenja Isusa Hrista.

Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovecanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.

Vernici u katoličkim i drugim crkvama zapadnog obreda na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je u Božićnoj poslanici poručio da je pandemija Covid 19 bunt prirode protiv savremenog načina života čoveka, navodeći da Isusu Hristu svakako nije drago što živimo u pandemiji, sa maskama na licu, a da je proslavljanje Hristovog ovaploćenja jedini izlaz iz svih današnjih redukcija života.

Hočevar je naveo da pandemija koju neki nazivaju pošast, a drugi se njome bave samo jednostrano i jednosmerno, dok je se treći samo boje, od nje beže i čekaju vakcinaciju - može za savremenog čoveka postati istinska proročka snaga.

Foto: Tanjug

Navodeći da je odavno zapisano da Bog uvek prašta, da je čovek sposoban to da čini, ali tu svoju sposobnost retko koristi, a da priroda nikada ne prašta, Hočevar je ukazao na to da priroda i ne može da prašta jer ili funkcioniše po od Boga datim zakonima ili sama nužno postaje bunt, otpor, bolest, nosilac smrti.

Kaže da je čovek razumno i slobodno biće koje može da shvata, ali često ne želi da shvati, da može logično, normalno i moralno delovati, a istovremeno može okrenuti leđa dobru, istini, harmoniji, pa tako i zdravlju.

"Specifičnost našega vremena jeste u tome da se čovek bori samo za, u jednodimenzionalnom smislu, autonomiju, za nezavisnost u smislu samodovoljnosti, što znači: izvan zajednice; za slobodu u apsolutnom smislu, a takvu slobodu u apsolutnom smislu može živeti samo potpuno savršeno biće - Bog", ukazuje Hočevar.

Naglašava da se Isus ne miri sa tim da živimo u strahu i neizvesnosti zbog pandemije i da nije Njegova volja da budemo zatvoreni, izolovani, udaljeni jedni od drugih, kao i da maskama pokrivamo lice koje odražava naš identitet, posebnost, neponovljivo istorijsko i kosmičko mesto.

"Sve to nije po volji Njegovoj, sve to smo nažalost, svesno ili nesvesno, sami izabrali", poručuje Hočevar i dodaje da su ljudi pomislili da mogu menjati sopstveni identitet i da mogu sebe proglasiti "tvorcima", "bogovima", "proizvođačima" sile Božje.

Prema njegovim rečima, čovek sam svesno proteruje Boga, pa time i zdravlje.

"Umesto da živimo uzvišenost Božjih sinova i kćeri, i samim tim dostojanstvo saradnika Božjih, radije biramo svoj ništavni egocentrizam, a tako i narcisoidnost, koji nas bacaju u reku prolaznog", dodaje Hočevar.

Beogradski nadbiskup naglašava da je važno slaviti rođenje Isusa Hrista jer nam samo Bog može reći ko jeste Bog i ko jeste čovek i kakav ljudski život treba da bude.

Zato je, navodi Hočevar, Bog postao čovek i zato je sam čin gledanja, rasuđivanja, prihvatanja i poistovećenja sa Bogočovekom - Isusom Hristom i proslavljanje Njegovog ovaploćenja, jedini izlaz iz svih današnjih redukcija života.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.