RAT U UKRAJINI: Ruska vojska izvela forsirani napad na ukrajinsku infrastrukturu
105. 11. 2024. u 08:10 >> 13:08
205. 11. 2024. u 08:10 >> 13:08
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije primljen je na lečenje u bolnicu u Trebinju u drugoj polovini februara, posle testiranja na prisustvo koronavirusa.
Stanje mu se pogoršalo prije dva dana kada je priključen na respirator. Imao je upalu oba plućna krila.
Biografija
Episkop dr Atanasije Jevtić rođen je od pravoslavnih roditelja, srpskog roda, Milana D. Jevtića, i Savke, rođ. Brisić, zemljoradnikâ, u selu Brdarici, u šabačko-valjevskom kraju 8. januara 1938. godine. Osnovnu školu završio je u Draginju, a nižu gimnaziju započeo 1949. u Šapcu i završio osmoljetku 1953. u Debrcu. Učio je zatim Bogosloviju u Rakovici i završio u Beogradu, juna 1958 (u generaciji sa sadašnjim Episkopom Amfilohijem i Lavrentijem). Po završetku Bogoslovije, upisao Bogoslovski fakultet u Beogradu 1958.g., ali je u novembru iste godine pozvan na odsluženje dvogodišnjeg vojnog roka u Podgorici (obuka 6 meseci) i na Kosovu (godinu i po u Vučitrnu i Prištini). Po povratku iz vojske je zamonašen po blagoslovu Episkopa Šabačko-Valjevskog Jovana, od Arhim. Justina Popovića, u manastiru Pustinji kod Valjeva, uoči Vavedenja 3. decembra 1960. godine, a zatim, kao sabrat manastira Tronoše kod Loznice, nastavio i završio studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, juna meseca 1963. godine. Diplomirao sa opštom ocenom 8,88 (vrlo dobar).
Za vreme studija rukopoložen od Episkopa Jovana u čin jerođakona na Bogojavljenje 1961, a na Uspenje Presvete Bogorodice 1963.g. u sveštenički čin.
Završivši Bogoslovski fakultet, podneo molbu Sv. Arhijerejskom Sinodu radi odlaska na postdiplomske studije u Grčku. Februara 1964.g. poslan od NJ.Svetosti Patrijarha Srpskog Germana na Teološku akademiju na Halku kod Carigrada (Turska), gde je ostao do meseca juna iste godine. Zbog tamošnjih teških političkih prilika prešao u leto iste godine u Jeladu, na Svetu Goru, i s jeseni na Teološki fakultet u Atinu, gde je pod rukovodstvom profesora dogmatike i akademika dr Jovana Karmirisa pripremio na grčkom doktorsku tezu iz dogmatike, na temu: Eklisiologija Apostola Pavla po Svetom Zlatoustu. Doktorsku tezu odbranio s odličnim uspehom 2. juna 1967.g. na istom fakultetu. Posle toga ostao u Atini još godinu dana i nastavljajući bogoslovski rad uglavnom na izučavanju Svetih Otaca Crkve.
Za vreme četvorogodišnjeg boravka u Atini, služio kao parohijski sveštenik u atinskoj Ruskoj crkvi, stanujući jedno vreme u bogoslovskom internatu Grčke Crkve, a zatim u privatnom stanu. Sve vreme boravka u Grčkoj bio u stalnoj vezi sa svojim Episkopom – Šabačkovaljevskim Jovanom. U jesen 1968. g., dobivši za to blagoslov od svog Duhovnika i svog Episkopa, prešao u Pariz, na Bogoslovski institut Svetog Sergija, radi produžetka daljih bogoslovskih studija i izučavanja francuskog jezika. Po provedenoj jednoj godini izabran od Profesorskog saveta Instituta za profesora, za Uvod u teologiju i Patrologiju sa Asketikom, i na tom položaju ostao tri godine. Poslednju godinu (1971-2) predavao i Istoriju Crkve vizantijskog perioda. Boraveći u Parizu, povremeno pratio izvesna predavanja iz Patrologije na rimokatoličkom Teološkom fakultetu (Institut Catholique de Paris), i neka predavanja iz vizantijske književnosti na Sorboni ( Hautes Etudes). U svojstvu profesora Instituta Svetog Sergija učestvovao na Prvoj teološkoj konferenciji Pravoslavnih teologa u Americi, septembra 1970.g. u Bostonu (Holy Cross). Za četiri godine boravka u Francuskoj opsluživao je, prema potrebama, pravoslavne parohije ruske, srpske, grčke i francuske, a živeo u domu studenata Instituta Svetog Sergija. Tokom leta posećivao je Sv. Zemlju, Srbiju i Grčku.
Vrativši se iz Pariza u leto 1972.g. s jeseni postavljen od Sv. Arhijerejskog Sinoda za upravnika Doma studenata pri Bogoslovskom fakultetu. Sledeće 1973.g. izabran za docenta na Bogoslovskom fakultetu za katedru Patrologije (Crkvena književnost i misao Svetih Otaca Istoka i Zapada). Predavao i Istoriju Hrišćanske Crkve niz godina, kao i neko vreme Istoriju Srpske Crkve. Godine 1983. biran za vanrednog, a 1987. za redovnog profesora na katedri Patrologije. Biran za Dekana Bogoslovskog fakulteta 1980/81. i 1990/91. U tom periodu rada na Fakultetu, objavio je oko dve stotine naučnih radova. Tada počinje da izlazi njegovo delo Patrologija (knj.2).
Dolaskom u Beograd, brzo se uključio u kulturna kretanja prestonice, poglavito aktivnim učestvovanjem na brojnim tribinama, gde je svojim otvorenim istupanjima, odličnim poznavanjem teološke i filosofske misli, te svojstvenom mu erudicijom i svestranošću, zadobio velike simpatije i podršku, naročito omladine, u brojnim dijalozima sa apologetima marksizma i materijalizma. Poznata su i njegova reagovanja u štampi (posebno u listu Pravoslavlje, gdje je smatran za jedno od prvih pera). Istovremeno i naporedo sa profesorskim dužnostima, delatno je učestvovao u buđenju uspavane svetosavske i kosovske svesti i savesti Srpskoga naroda, podsećajući na ozbiljnost situacije na Kosovu i Metohiji, ali i u drugim Srpskim zemljama. Učestvujući svojim prilozima u prikupljanju dokumenata i svedočanstava o novomučeništvu, zavetovao ih je budućim i sadašnjim generacijama kao dokument vremena i na taj način vraćao dug postradalim Srbima i svojoj Crkvi. Takođe, mnogobrojne mlade ljude je svojim primerom nadahnuo i uputio na izučavanje bogoslovlja, podstaknuo na stupanje u sveštenički i monaški čin… Svojim pastirsko-eklisijalnim delovanjem doprineo izmirenju i prevazilaženju raskolâ, a osobito tzv. Američkog raskola.
Ratne 1991.g. biva od Sv. Arh. Sinoda izabran na Ivandan 7. jula hirotonisan i ustoličen u Vršcu za Episkopa Banatskog, gde je ostao nepunih godinu dana, da bi ga Sv. Arh. Sabor na majskom zasedanju 1992. izabrao za Episkopa Zahumsko-Hercegovačkog. Zbog ratnog požara nije mogao biti ustoličen u sedištu Mostaru, nego u Trebinju, na Vidovdan 1992.g. Novi Episkop, sa sedištem u manastiru Tvrdošu, nasledio je Eparhiju koja više decenija nije imala svoga Episkopa-pastira. Tokom rata, mnogorazlično je pomagao svoj narod, vojsku, siročad, izbeglice, ranjenike i ostale nevoljnike i paćenike, obnavljajući pravoslavnu veru u Hercegovini krštavajući, pričešćujući i prosvećujući bogompovereni mu narod(pokrenuo eparhijski časopis Vidoslov, koji redovno izlazi od Božića 1993. do danas). Godine 1994. izabran je za prvog rektora novootvorene Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju. NJegovom zaslugom Hercegovinom su pronete mošti Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog Čudotvorca (10.-11.maja 1996).
Usled teške povrede vratnih pršljenova (3.dec.1998), molio je Sabor Episkopa za razrešenje od arhipastirskih dužnosti. Na septembarskom zasedanju 1999.g. Sv. Arh. Sabora usvojena mu je ostavka na aktivno upravljanje Eparhijom ZHiP (na njegovo mesto izabran sadašnji Episkop Grigorije), a sâm je ostao da boravi u manastiru Tvrdoš kraj Trebinja. Posle toga, prilično vremena provodi na Kosovu i Metohiji (naročito od dolaska stranih NATO trupa, juna meseca 1999), pomažući tamošnjem Episkopu i stradalnom narodu. Tokom 2001/2002.g. proveo je osam meseci u Jerusalimu izučavajući jevrejski jezik radi prevoda Svetog Pisma Starog Zaveta na srpski, i upoznavajući bolje Sv. Zemlju Gospodnju, kao i služeći u Jerusalimskoj Patrijaršiji, naročito na Grobu Gospodnjem. (Prethodno posetio Sv. Zemlju 3 puta i Sinaj 2 puta). Po povratku iz Jerusalima, poslan je od SASabora, od juna 2002.g. do maja 2003.g. na ispomoć obolelom Episkopu Žičkom Stefanu, kada je sa drugim Episkopima pripremio unošenje u Kalendar Svetih Episkopa Žičkog i Ohridskog Nikolaja… Po povratku iz Žiče, radi u Manastiru Tvrdošu prevod Svetog Pisma sa jevrejskog i grčkog, povremeno napiše poneki tekst, ili održi neko predavanje. Za vreme pogroma Srba na Kosmetu, marta 2004, bio je svih tih dana prisutan sa stradalnim narodom, sveštenstvom i monaštvom…
Episkop Atanasije je posebno kao jeromonah bio učesnik mnogih domaćih i međunarodnih naučnih skupova iz oblasti crkvene istorije, teologije, filosofije i hrišćanske kulture. Istovremeno je sarađivao u mnogim crkvenim i svetovnim publikacijama kod nas i u inostranstvu. Autor je brojnih knjiga, studija, članaka, ogleda i beseda na više svetskih jezika. Prevodi sa starogrčkog, staroslovenskog, i dr. jezika. NJegovi bogoslovski, antropološki, patrološki, crkveno-istorijski radovi zalaze u sve periode istorije Crkve i obuhvataju skoro sva važnija pitanja pravoslavnog biblijsko-svetootačkog bogoslovlja. NJegovi literarni teološko-filosofski radovi i istupanja dobili su i zvaničnu potvrdu izborom u Udruženje književnika Srbije. Do sada je objavio više desetina knjiga.
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije i poslanik Borislav Novaković, poznat po nasilnom ponašanju, sada tvrdi da je ostavka ministra građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Gorana Vesića licemerje, iako su je sve vreme tražili, dok istovremeno pravda tragedije koje su se desile u diskoteci Kontrast i kafiću Laundž.
05.11.2024
13:11
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije Goran Vesić saopštio je da je danas podneo ostavku na tu funkciju.
05.11.2024
11:10
Nikola Ristić, jedan od organizatora najavljenog protesta u Novom Sadu pozvao je na novi haos. Opozicija je najavila još jedan protest u 18h kod Železničke stanice u Novom Sadu. Na ovu temu u "Info jutru" govorila je Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka.
05.11.2024
13:26
Povodom teksta pod naslovom 'Parandilović se kastrirao! Pogledajte kako ovaj čovek masno laže! (VIDEO)' koji je objavljen 3. oktobra 2024. godine, reagovao je Miloš Parandilović.
05.11.2024
13:47
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je sadržajan razgovor sa ministarkom za evropske poslove Kraljevine Danske Mari Bjerek o evropskom putu Srbije.
05.11.2024
13:23
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov javila se iz Palm Biča i otkrila kakva je tamo atmosfera kao i da li se očekuju tenzije.
04.11.2024
21:57 >> 22:34
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
04.11.2024
21:14
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
04.11.2024
14:51
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
04.11.2024
12:32
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
03.11.2024
21:42 >> 23:28
Alija Balijagić (65) viđen je u selu Orašac kod Brodareva, a prema nezvaničnim saznanjima u to mesto upućene su jake policijske snage.
05.11.2024
11:19
Baki nastradalih devojčica Valentine (10) i Sare (6) pozlilo je na sahrani devojčica u Kovilju.
05.11.2024
12:44
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala UKP uhapsili juče četiri lica, dok se za jednim licem intezivno traga, za koja se osnovano sumnja da su kao pripadnici Kavačkog klana, vršili praćenje i pripremali ubistvo Luke Bojovića.
05.11.2024
11:21
Devojčice Valentina (10) i Sara Firić (6), kao i njihov deda Đorđe Firić (53) koji su tragično nastradali u Novom Sadu, danas će biti sahranjeni na Donjem Šanačkom groblju u Kovilju.
05.11.2024
12:10
Novak Đoković je prelomio, neće igrati na Završnom mastersu u Torinu, koji počinje naredne nedelje, zbog povrede.
05.11.2024
11:39
Legenda crveno-belih nije optimista pred okršaj sa španskim velikanom u 4. kolu Lige šampiona (21.00, RTS 1, Arena premijum 1).
05.11.2024
12:32
Novak Đoković se nakon odustajanja od mastersu u Parizu povukao i sa Završnog mastersa u Torinu, izgubiće veliki broj bodova, pa bi mogao pred početak naredne sezone da ispadne iz društva 10 najboljih tenisera na ATP listi.
05.11.2024
12:59
"Na utakmici između Crvene zvezde i Barselone, za koju su karte već rasprodate, vladaće paklena atmosfera", piše španski portal "Sport".
05.11.2024
10:44
Nekadašnji američki košarkaš Ostin Rivers (32) isprozivao je Nikolu Jokića (29) rečima da on nije neki šuter i da ima veštijih centara sa loptom od njega u NBA ligi!
05.11.2024
13:19
Profesor i istoričar Alan Lihtman, koga još nazivaju i “američkim Nostradamusom” zbog tačnosti predviđanja ishoda predsedničkih izbora u SAD, i ovog puta je izneo svoje predviđanje.
05.11.2024
14:00
Bez obzira da li će novi predsednik SAD biti Donald Tramp ili Kamala Haris moraće se suočiti sa problemima od čijeg rešavanja zavisi budućnost Sjedinjenih Država. Odnosi sa Kinom i Rusijom, ukrajinska kriza, rat na Bliskom istoku, budućnost saveza SAD sa Evropom, izazov globalnog juga, samo su neki od prioriteta.
05.11.2024
13:00
Američki vojni ekspert i analitičar Skot Riter, koji je ranije služio kao obaveštajac u Oružanim snagama Sjedinjenih Država, rekao je u intervjuu za Jutjub kanal Dialogue Vorks da ukrajinske oružane snage i dalje trpe neuspehe u konfrontaciji sa Ruskom Federacijom.
05.11.2024
12:30
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je ta zemlja spremna da vodi pregovore sa Ukrajinom.
05.11.2024
12:44
Danas se održavaju istorijski izbori u Sjedinjenim Američkim Državama. Glasači biraju između dva predsednička kandidata, Kamale Haris i Donalda Trampa. Sve najnovije informacije i prve rezultate pratite uživo u našem blogu na Informer.rs!
05.11.2024
13:58 >> 13:59
Tri ulice u bivšim jugoslovenskim republikama nose njegovo ime, a od 2011. i plato ispred Doma omladine u Beogradu. Reč je o Milanu Mladenoviću, osnivaču grupe Ekatarina Velika. Napustio nas je 5. novembra 1994. godine, zbog posledica raka pankreasa, bolesti koja mu je dijagnostifikovana nekoliko meseci pre smrti. Do kraja je ostao prijatelj sa dvoje svojih kolega, jedan od njih, održao mu je posmrtni govor.
05.11.2024
12:46
Prva epizoda serije "Sablja" premijerno je emitovana na RTS 2. novembra, a već u drugoj epizodi potkrala se greška koja je privukla pažnju gledalaca.
05.11.2024
11:59
Projekat INTRO&EXTRO je sačinjen od četrnaest digitalnih grafika nastalih u prethodnih pet godina.
05.11.2024
11:34
U Srbiji je vladalo veliko interesovanja za prve dve epizode serije "Sablja" koje su premijerno prikazane proteklog vikenda na RTS.
05.11.2024
10:27
Nakit za sezonu jesen/zima karakteriše maksimalizam, od krupnih srebrnih komada do šarenih privezaka i narukvica, sve u stilu koji ne poznaje izvinjenja.
05.11.2024
13:30
Leopard print se vratio na modnu scenu, a pevačica Nikol Šerzinger (46) je pravi dokaz da ovaj odvažni trend može biti i zavodljiv i elegantan.
05.11.2024
12:30
Posna salata sa šampinjonima savršen je izbor za posnu slavsku trpezu, jer je ukusna, lagana i osvežavajuća.
05.11.2024
11:30
Merkur, planeta komunikacije, ušao je u Strelca, gde će dalovati na sve znakove, a najviše na Strelčeve, Ovnove i Lavove. Merkur u Strelcu donosi povoljne vesti za navedena tri znaka, a njegove potencijale treba koristiti do 26. novembra jer tada kreće retrogradno, pa ćemo od njega imati manje koristi.
05.11.2024
10:18
Melanija Tramp (54) kako je navodio jedan magazin ima polubrata koga porodica skriva godina od javnosti.
05.11.2024
09:00
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
04.11.2024
23:11
Pevačica Ceca Ražnatović govorila je svojevremeno o akciji "Sablja" tokom koje je bila uhapšena.
04.11.2024
20:49
Takmičari "Elite 8" su u šoku gledali Matein i Miljanin poljubac.
05.11.2024
12:01
Todorovićeva je juče krstila ćerku, a slavlje u porodici se nastavlja i danas.
05.11.2024
11:21
Jelena je poznata kao neko ko se uvek oglašava po pitanju aktuelnih dešavanja, kako kod nas u zemlji, tako i u svetu, a sada je otkrila za koga bi glasala na tekućim izborima u Americi.
05.11.2024
10:41
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.