EVO DO KADA ĆE SE MENJATI USLOVI ZA PENZIONISANJE! Neke zemlje su već povećale starosnu granicu!

U Nemačkoj su, zbog korone, ponovo sve glasniji oni koji traže da se starosna granica za penzionisanje pomeri na 69 godina. Naime, u ovoj zemlji je od 2012. granica podignuta na 67 godina, a prema trenutnim podacima, to postepeno povećanje znači da sve više ljudi umre pre nego što dočeka u penziju

Konkretno, samo u 2019. godini 19,8 odsto svih preminulih u Nemačkoj nije doživelo 69 godina, što znači da svaki peti građanin po novim propisima ne bi doživeo penziju.

I vlasti u Japanu takođe planiraju da povećaju starosnu granicu za penzionisanje državnih službenika, i to sa 65 na 70 godina starosti, a nove zakone imaju i Crna Gora, Hrvatska i Poljska. U narednih deset godina njihovi najstariji građani će moći u penziju sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska u međuvremenu će povećati granicu na 68 godina.

Prema zvaničnim istraživanjima, Japanci su sposobni za rad u proseku do 71, a Japanke do 74. godine. Ipak, u mnogim razvijenim zemljama starosna granica za penzionisanje ne povećava se zbog vitalnosti građana, već zbog održivosti penzionih sistema.

U Srbiji je na snazi pomeranje granice za penzionisanje dama, dok za muškarce ostaje granica od 65 godina starosti.

Raste granica za penzionisanje žena

Foto: Tanujug

 

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju, i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. Tako će biti sve do 2032. kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, što je dve godine kasnije nego danas.

Ove godine žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.

Nova pravila za dame važe i ukoliko žele da idu u prevremenu penziju. Za ovu godinu uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.

S druge strane, muškarci u starosnu penziju u 2021. godini idu po starom - sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ima međutim, promena u ostvarivanju prava na prevremenu penziju.

Oni su, naime, prošle godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života.

Foto: Tanujug

 

I Bundesbanka za podizanje granice

A kako su Nemci došli do svoje računice da bi starosnu granicu za odlazak u penziju trebalo podići na 69 godina? U aprilu je nekoliko nemačkih ekonomskih instituta iznelo ovaj predlog uzimajući u obzir opterećenost državnog budžeta zbog pandemije. Oni su u prolećnom izveštaju za Saveznu vladu naveli da bi takav korak doneo dvostruku korist - s jedne strane, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a s druge strane, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.

I nemačka centralna banka se izjasnila za povećanje granice za odlazak u penziju.

- Do sada neprekidno rastući očekivani životni vek podrazumeva sve duže trajanje penzije dok periodi plaćanja doprinosa ostaju konstantni. Zato je logično povećanje starosne granice od 67 godina za odlazak u penziju - glasi obrazloženje Bundesbanke.