VELIKA ŠANSA ZA SRBIJU! Putin i EAEU su nam upravo otvorili vrata za tržište od 180 miliona ljudi! Sjajna prilika za srpske poljoprivrednike, posebno one koji prave rakiju, sireve...

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) stupio je danas na snagu i time je za Srbiju otvoreno tržište od 180 miliona ljudi za oko 99 odsto robe s domaćim poreklom

Srbija je potpisala sporazum u Moskvi 25. oktobra 2019. godine, sa članicama EAEU - Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom.

Novim Sporazumom, koji je sada proširen na još dve države -Jermeniju i Kirgistan, zadržan je visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjivao prema bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, uz dodatnu liberalizaciju za izvoz domaćih proizvoda u EAEU.

Jedna od značajnih novina je da, prema novom Sporazumu, za odobravanje režima slobodne trgovine više ne postoji uslov takozvane "direktne kupoprodaje". To praktično znači da se prema novom Sporazumu roba može kupovati i prodavati i na osnovu kupoprodajnih ugovora s trećim licima - posrednicima, dok je odobravanje režima slobodne trgovine prema prethodnim sporazumima bilo moguće samo ukoliko se roba uvozila ili izvozila na osnovu ugovora između rezidenata države jedne ili druge strane.

Primera radi, u Srbiji se može primeniti preferencijalni tarifni režim za robu preferencijalnog porekla Ruske Federacije, za koju se uz dokaz o poreklu i dokaze o ispunjenosti uslova direktnog transporta, u Srbiji podnosi i faktura iz treće zemlje, npr. Evropske unije.

Uprava carina podseća da su ciljevi sporazuma proširenje i unapređenje međusobnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, radi ubrzanja ekonomskog razvoja strana ugovornica i postizanja njihove proizvodne i finansijske stabilnosti, što između ostalog podrazumeva predvidivost i transparentnost trgovinskih transakcija.

Bescarinski režim

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je juče Tanjugu da je taj sporazum veoma važan za Srbiju jer nam otvara tržiste od 180 miliona ljudi, na koje naši proizvođači mogu izvoziti pod veoma povoljnim uslovima.

Objašnjava da ti povoljni uslovi, pre svega, znače da će za oko 90 odsto roba važiti bescarinski režim, kao i da su za one proizvode na koje će se plaćati carina ispregovarane visoke kvote koje će moći da se izvoze bez plaćanja carine.

 

Foto: rina

Prema njenim rečima, najviše koristi od ovog sporazuma bi mogli da imaju poljoprivredni proizvođači, jer će moći slobodno, bez ikakvog ograničenja da se izvoze razne vrste sireva, kao što su kozji, ovčiji, sve vrste voćnih rakija.

"Njih smo, kao i mnoge vrste voća i povrća koje smo izvozili u obliku sirovine, i do sada izvozili po sporazumima koje smo imali sa Rusijom i Belorusijom, a sada ćemo imati mnogo veće tržiste za ove proizvode", navela je za Tanjug ministarka Matić.

Kao veoma povoljno navodi i to što smo uspeli da ispregovaramo i veće izvozne kvote za određene vrste proizvoda kao što su cigarete, čist alkohol i neke vrste sireva. Kada je reč o mišljenjima koja su se mogla čuti, a prema kojima ovaj sporazum može da našteti našim odnosima sa Evropskom unijom, Matićeva kaže da ne vidi kako bi taj sporazum mogao da šteti EU i nasim odnosima sa njom.

"Mi sa EU naravno imamo posebne odnose i ona je naš najznačajniji ekonomski partner i to će i ostati. Ovo je novo tržsiste koje je nama bilo neophodno i značajno nam je za potpuno druge vrste proizvoda koje mi tamo plasiramo", kaže ministarka za Tanjug.

Kada budemo članica EU, onda će se možda razgovarati na temu da li je to u skladu sa evropskim pravilima ili ne, ali sada nema razloga niti članice EU na to gledaju na taj način, pojašnjava Matić.