Hit dnevnik Dejana iz Kule o DOGODOVŠTINAMA SA LETOVANJA U GRČKOJ! Zbog jedne stvari koju je napisao SRBI POKRENULI INICIJATIVU!

Putovanje sa porodicom, samo po sebi je avantura. "Mama, gladan sam", "Tata hoću da skočim sa tvojim ramena", "Mužu, moj, jel si kupio lubenicu?", "Ženo, izgoreo sam", "Meni se ne jede to, hoću ovo, na onoj plaži je lepši pesak, ajde idi po kukuruz"... Ako na sve ove dogodovištine dodamo i prisustvo tašte i tasta, možemo samo da zamislimo kakav je to spektakl u najavi. I dok mi zamišljamo, Dejan Senji, zajedno sa suprugom, dve ćerke, taštom i tastom, zajedno letuje u jednom grčkom letovalištu, a njihove dogodovštine, iz dana u dan zasmejavaju one koji prate njegove objave

Dejanove priče o zgodama i nezgodama tokom letovanja u Siviriju, mestu na Halkidikiju, već devet dana nestrpljivo, svaki dan čeka nekoliko desetina hiljada ljudi unutar fejsbuk grupe "Live from Greece". Naime, Dejan, rodom iz Kule, svakodnevno postavlja mini dnevnik zanimljivih događaja, odnosno, stvari kroz koje prolazi svaki tata i muž tokom letovanja. Od "donesi ovo i ono" do "nemoj toliko da jedeš, vidi kako si se ugojio". Koliko je njegovo pisanje interesantno, najbolje govori činjenica da je u toku inicijativa da se za njega i porodicu prikupi novac, te da ostanu što duže na moru.

A, zbog čega se ljudi drže za stomak od smeha dok čitaju Dejanove dogodovštine, saznajte u nastavku teksta, pošto vam njegov dnevnik, prenosimo u celosti:

Dan prvi

Nakon mnogo peripetija i dosta toga "nepoznatog" (jer se informacije menjaju iz minuta u minut), kao i zahvaljujući dobrim ljudima u ovoj grupi na savetima, uspešno smo potopili naše papke u Siviriju.

Datum polaska 26.07.2021. (leta gospodnjeg)

Znači jutros u 06:15h opšti haos na Preševu (kamere uživo, hvala AMSS aplikaciji). Tek otvorili četvrtu traku a već je kolona bila ko zna koliko duga (Google javio čekanje 25 min). Odmah skrenuli kod Vranja na Prohor, stigli oko 07:00h i bili jedini auto (čini mi se da smo probudili i naše i Makedonske carinike). Nismo dobili karticu, ali nam je kulturni carinik rekao da se izdaju samo na Preševu i to ako želimo da čekamo. Ne, nije bilo vredno čekanja tih par eura koliko nas je koštao put. Prošli granicu za 2 minuta i bili nazad na E75 već oko 07: 35h.

PRESELO JOJ MORE! Ivana stigla u Grčku, a samo što je izašla iz autobusa SHVATILA JE UŽASNU ISTINU!

ut kroz Makedoniju standardan, korektan. Negde na pola puta (oko 0840h) naišli na neku decu iz Šapca, crkao im autobus još jutros u 2h i čekaju novi iz BG (pošli na ekskurziju na Krf). Mukice...baš mi bilo žao dece.

Dalje nastavili po planu i isključili se za Valandovo i pravac Dojran (nismo ljubitelji jagnjetine u Mrzencima, više volimo giros i more). Na graničnom prelazu bili oko 1015h po našem vremenu, negde 6-7 u koloni. Makedonce prošli brzo, ali neka Grkinja je baš jutros ustala na levu nogu, pa smo čekali nekih 20tak minuta. Testirali po jednog putnika iz kola (brzi test, rezultat dobili odmah na telefon). Neka cura nam skenirala PLF i uvela nas u bazu podataka. Ipak hvala grčkim carinicima na brzini, kad smo konačno došli na red čekali smo možda 20 sekundi, koliko je bilo potrebno da pečatira 4 pasoša.

Foto: Pixabay

Dalje krenuli put Halkidikija i Kasandre. Totalni haos na ringroudu oko Soluna i dalje na jug, svi negde žure i jure.

Kad smo konačno stigli (oko 14:20h po lokalnom vremenu), samo ubacili stvari u apartman i trk na plažu. Po ulasku uvodu sam izljubio sve meduze kao da su mi rod najrodjeniji, popio malo vode od talasa koji su bili prilično veliki, kako su se ljudi oko nas žalili (za naš ukus možda i nedovoljno veliki). Klinka 16 meseci koja je prvi put ušla videla i osetila more, nije htela da izadje iz vode do 18:20h kad smo je konačno izneli modru i iznaboranu. Dok kucam ovaj post, ona mi vileni nad glavom i traži da idemo na plažu.

Sutra je novi dan. Veliki pozdrav za sve i hvala svima na savetima! P.S. Voda ekstra topla. Giros 3,5e. Tzatziki dodatno naplaćuju.

Dan 2, Siviri, Grčka.

Ustao još u 07h i odmah zaključio da će dan biti standardno topao.

Spavao sam loše, nije se znalo ko me je više šutirao, gospođa ili bebac. Čvrsto sam odlučio da večeras spavam na terasi.

Otišli na plažu oko 09:30h (bebcu je ipak trebalo vremena da se razbudi od jučerašnjeg dana). Uživali u svakom trenutku na plaži. Oko 12h pesak počeo nenormalno da gori, u jednom momentu sam mislio da ću prisustvovati topljenju silikata i stvaranju stakla. Ipak ništa. Hladno pivo nas nije dovoljno rashladilo. Bilo je potrebno tuširanje hladnom vodom u apartmanu.

Nedugo zatim i pobegli u apartman zbog bebca, ona cepnula 2,5h, ja pročitao par strana "Hipnotizera" pa nazad na plažu. Opet talasi, nedovoljno veliki i dalje, ali ipak odlični za uživanje. Posle popili po jedan grčki frape i proteralo nas za čas posla (hvala obližnjem kafiću na razumevanju).

Pre odlaska sa plaže uživali u zalasku Sunca (takav zalazak se vidi samo u Siviriju).

Ostala je Hamletovska dilema, pojesti giros ili ne?! Kaže gospođa da sam iovako dovoljno debeo pa sam za večeru smazao samo dinju.

Bebac još uvek ne spava (nagrabusio sam ga večeras).

Uzdravlje svi i živeli. Sutra je novi dan. Živelo Grčko more.

Dan 3. Siviri, Grčka.

Znači ovako izgleda kad ustaneš u 05h a ne moraš na posao. Da li ću se ikada navići na ovo lenčarenje?! Lažem, odmah sam se navikao.

Prvi odlazak u Masutis (nestalo mi piva). Prošetao se još oko 06:50h da bi utvrdio da Masutis radi tek od 08h. Otišao na plažu da uživam u jutru. Tek po koji lokalni Grk je odlučio da mi pravi društvo u mom jutarnjem obilasku plaže. Pojedini ribolovci se već vraćaju zbog punih mreža, a pojedini se vraćaju zbog praznih flaša (od Tsipura ili nekog drugog grčkog alkohola).

Šetnja je urodila plodom, Masutis se otvorio u 08h, kupio pivo i trk nazad u apartman. Lažem, kupio sam i po kilo tzatzikija i maslina. Idealan grčki doručak u srpskoj varijanti.

Deca ustala, doručkovala i trk na plažu. Sunce danas još jače nego juče.

I pre i poslepodne stanje na plaži opsadno. Nema dovoljno peska za sve nas. Temperatura vode sigurno oko 25-26 stepeni jer iskreno i ne oseti se ulazak. Od jutros neki vetar naneo travke i po koji talas. Možda nekome smeta, ali nama koji nemamo more, nikako ne smeta. Deca požvakala krofne (ja se ogrebao za pola - nemojte da kažete gospodji!) Posle lovili malo morski svet (u prilogu slika). Ali smo odgovorni turisti tako da nije bilo povređenih račića prilikom fotosešna (odmah vraćeni u svoje prirodno stanište).

Iskreno se zahvaljujem Neptunu na poklonu koji je poslao starijoj klikni (ulovila je neku narukvicu od perli).

Foto: Shutterstock

Ovom prilikom se takodje iskreno izvinjavam onome ko je izgubio pomenutu narukvicu, neka mi se slobodno javi da mu nadoknadim gubitak, ali istu zbog sreće deteta na ulovu ne mogu da vratim. Žao mi je.

Za kraj da vam kažem, povratak u apartman je prava agonija sa bebom u jednoj ruci i gomilom priručnih sredstava za plažu u drugoj. Jedva čekam da porastu pa da letujem samo sa gospodjom, ponovo.

Sutra je novi dan. P.S. Zaboravio sam da kupim sladoled, gospođa mi to nije oprostila.

Dan 4, Siviri, Grčka.

Spavao sam loše. Koliko vetra ima tokom poslepodneva a ni traga ni glasa tokom noći. Nisi fer Eole.

Opet ustao veoma rano. Otišao u šetnju, kaže gospođa treba da smršam. U povratku kući otkrio pekaru sa odličnim krofnama (majko moja biću još deblji).

Sinoć do kasno ćoćorili na terasi uz prijatan povetarac pa su deca od jutros okasnila za plažu. Ubedjivao sam gospođu da idemo bez njih, ali mi je diskretno rekla da nisam normalan.

Opet grčki doručak (tzatziki i masline) u srpskoj varijanti i trk na plažu. Bože, svaki dan mi se čini da nosim sve više i više stvari. Ima li kraja ovoj agoniji. Na plaži haos. Što su baš svi morali u ovom terminu na more?! Ipak kad sam ušao u vodu, sve probleme sam zaboravio, a more za nijansu hladnije nego ovih dana pa mi došlo milo srcu.

I gospođa i ja smo pocrveneli kao rakovi, deci sva sreća ništa (ko da nisu moja), a Sunce baš danas odlučilo da nas otera ranije sa plaže. Trk nazad u apartman, bebac u jednoj ruci, a svi ostali rekviziti u drugoj (baciću ih u kantu, majke mi). U apartmanu standardni haos, jedna hoće da jede stalno, a druga je nervozna jer ne može na plažu (a to što je krenula neka alergija na licu, to nema veze). Zarad mira u apartmanu, oterao sam ih obe na spavanje. Posle smo se gospođa i ja međusobno ignorisali čitajući svako svoje štivo.

Posle apartmanskog haosa, opet na plažu. Predveče krenuli neki talasi kao ludi, prvi red bio mokar skroz (mi iz drugog reda nismo prstom mrdnuli da im pomognemo - šteta što ih more nije odnelo, bilo bi više mesta za nas).

Iskoristili priliku da još jednom uživamo u zalasku Sunca. Posle sa plaže opet na giros. Gospođa me danima tera da stanem na vagu. Bože ako te ima, pokvari je.

Sutra je novi dan. Živeo giros.

P.S. Izbegao sam vagu jer sam predložio da prošetam bebca. Umesto u šetnju, bebac i ja otišli da tražimo krofne. Gospodji ni reč (hvala svima)!

Dan 5, Siviri, Grčka.

Čini mi se da je gospođa nešto posumnjala, kad je jutros odlučila da ide u šetnju sa mnom. Krofne volećemo se neko drugo jutro opet. Tačno sam morao da odem na plažu i glumim kako uživam u jutarnjoj šetnji. A more stvarno mirno, povuklo se neobično mnogo, a pri tom je i toplo. Hoće li opet neki nenajavljeni cunami?

U povratku u apartman sam sve naginjao ka pekari sa krofnama, ali sam nažalost završio sa nekim integralnim super-dijet hlebom koji je gospodja lično birala za mene (kaže da joj se čini da sam se ugojio). Opet za doručak tzatziki i masline. Nešto sam se juče loše preračunao pa sam danas ostao bez piva. Još u toku prepodneva sam rešio da ispravim tu grešku i obavim i taj drugi odlazak u prodavnicu. Ovaj put u Lidl.

Ne nismo paradajz turisti, ustvari možda gospođa i jeste pošto voli isti, ali ja ga ne jedem ni u paradajz čorbi. Išli smo po pivo i vodu, a i deca tražila krofne iz marketa (nisam ja, majke mi). Kupio sam i sladoled za svaki slučaj. Tiramisu top.

Foto: Pixabay

A inače je dan počeo kao i svaki drugi. Mladja klinka je od jutros vilenila sve u šesnaest, nema šta nismo pokušali, i gospođa i ja. Trebalo nam je vremena da shvatimo da neće da jede ništa osim grožđa. Za doručak, užinu i ručak. Nisam siguran da smo dobro postupili. To smo posle i potvrdili kroz ostatke u pelenama. A stariju sam slao najmanje tri puta na umivanje, dok joj na kraju nisam fotografisao oči da vidi šta je svaki put preskočila.

Odlazak na plažu standardna agonija. Ovaj put sam bio pošteđen da ne moram da nosim suncobran i jedan od šlaufa. Na putu do plaže naiđemo na psa koji se zaglavio ispod auta u potrazi za hladovinom. Gomila Grka galame jedni na druge, a pas zavija pa zavija. Starija ćerka uplašenim glasom kaže "Pomozi mu tata". Sa svojih skromnih XXX kila se naslanjam na auto i odižem ga dovoljno da izvučemo psa (ipak se isplatilo jesti sve te silne krofne i girose). Gospođa i deca mi odaju priznanje. Cvetam od sreće. Odlazak na plažu, raspakivanje svih rekvizita i povratak sa plaže mi više ne predstavljaju nikakav problem. Do sutra, a onda ispočetka.

Za večeru smo se naoštrili da jedemo vruć hleb sa nekim margarinom od maslinovog ulja (i meni i gospođi se ekstra sviđa).

I za kraj da vas pitam nešto. Jel se i vama čini dok u plićaku gledate sve te silne kamenčiće kako su prelepi, svaki na svoj način dok ih more stalno kupa? A kad izdvojite po koji i odnesete ih kući, sledeće godine postanu kesa puna bezvrednog kamenja?

P.S. Inače, zaboravih da vam kažem za apartman. Odmah pored sudopere nalazi se mala vešalica na kojoj visi krpa za sudove i jedan mali peškirić za ruke. Kaže moja gospođa jutros "Baš mi se sviđa ovaj princip, tako i kući da namontiramo da možeš lakše da brišeš ruke kad pereš sudove."

Kako ona samo brine o meni. Duša moja.

Dan 6, Siviri, Grčka.

Sinoć smo gospođa i ja pikali remi do kasno, uz pivo i masline. Zato od jutros svi ustali kasnije. Opet sam propustio svoju šansu za krofnu. Gospođa od jutros prevrće očima jer mlađa opet neće da jede. Na kraju su obe doručkovale tako što je starija jela iz tanjira od mlađe, a mlađa brže bolje jela svoje (da ne ostane bez doručka).

Današnji odlazak na plažu mi je pao lakše nego inače. Čak nisam morao da nosim sa sobom ništa sem peškira. Na plaži mirnije nego inače, nema buke, vriske, dreke. Prosto sam uživao u moru. Ne znam šta se desilo. Možda je u pitanju činjenica da sam decu ostavio sa gospođom u apartmanu i otišao na plažu, sam. Ugasio sam ga.

U povratku za svaki slučaj svratim na krofnu. Možda mi bude poslednja. Pojeo sam dve. Ko zna šta me čeka u apartmanu. Ništa nisam sumnjao, ni zašto smo uzeli tako veliki apartman, ni zašto smo poneli toliko stvari. Prevaren sam. Na stepenicama od apartmana shvatim da smo dobili cimere. Stigli su tast i tašta. Zbog svojih obaveza nisu mogli da pođu sa nama pa su stigli par dana kasnije. Ovo do sada nije bila agonija. Danas počinje.

Za ručak neko mesište u rerni, sa krompirom. Popio sam svo pivo iz frižidera. Biće ovo dug dan. Poslepodnevni odlazak na plažu sam odćutao. Poneo sam jedno dete, drugo dete, dva šlaufa, šator, asuru i kanticu za pesak. Na obali sam iskopao samom sebi jezerce i potopio noge, društvo mi je pravila mlađa klinka, koja me je uporno zatrpavala. A more opet danas toplo i gura talase, niskog intenziteta i nedovoljno za nas koji ih volimo. Dan je nikakav. Bože ako te ima, promeni nešto. Gospođa i starija klinka insistirale na šetnji. Mislim da mi spremaju neku pakost. Zar nije dosta što je tašta došla.

Nemam predstavu šta ću sutra da radim.

Dan 7, Siviri, Grčka.

Jutros sam opet ustao kasnije nego inače, polumrtav, umoran i neispavan. Opet nisam spavao na terasi. Sam Bog zna zašto. Za doručak sam pojeo neke granule (ili granole) ili tako nešto. Kaže gospođa da moram na dijetu, definitivno. Zbog tog komentara sam otišao do Masutisa po pivo. Uz put svratio u pekaru na jednu krofnu.

Za doručak deca pojela sve što je bilo u frižideru. Mlađa klinka u standardnom maniru termita, jela je sve vreme do polaska na plažu.

Odlazak na plažu opet standardan, sa dvoje dece i svim rekvizitima. Sreća pa stariju klinku ne moram da nosim. Ovaj put uz blagoslov gospođe svratio po 2 krofne, za decu (pojeo jednu dok sam "čekao" da mi spakuju za poneti druge dve). Tast i tašta su došli malo kasnije. More odlično. Nažalost bez talasa, opet.

Tokom prepodneva na plaži upoznao neke divne ljude iz Niša. Godinama letuju u Siviriju pa su nam dali kvalitetne savete o tome gde i šta pojesti, kao i koju plažu posetiti. Ipak, odlučio sam u ime familije da ih poslušam na pola. Samo gde ćemo jesti. Skrivene plaže će da sačekaju mene i gospođu, same. Mlađa zaspala u vodi. Za sve postoji prvi put. Spakovali se i trk u apartman. Tast i tašta doneli torbu punu neke hrane. Tast ima specifičan ukus. U prevodu, zna čovek šta voli. Mlađa se probudila i voza neke konzerve kroz apartman čitavo popodne.

Za ručak špagete bolonjeze. I posle gospođa da kaže da sam debeo. Posle ručka lubenica, pa tura dremke. Poslepodne na plažu samo ja i starija klinka. Izranjali školjke 1, 5h. Posle nam još pola ure trebalo da nam se oči resetuju. Onda došli ostali i pokvarili sve.

Tašti je danas rođendan pa smo još juče odradili šoping. Čak se i meni svidela marama što je starija klinka odabrala.

Posle plaže idemo na večeru. Jednom se slavi XX-ti rodjendan. Poručio sam duplu porciju girosa. Gospođa me popreko pogledala. Pojeo sam pola. Bože ima li te?!

Sutra ću da odglumim glavobolju i odem sam na giros.

Dan 8, Siviri, Grčka.

Ne nisam se udavio. Išli smo na Posidi rt. Ali do tada... Posle sinoćnjeg oblokavanja hranom, jutros opet teško ustao. Neko je zatvorio vrata od terase jer mu smeta promaja. Ako nas ništa ne ubije, promaja sigurno hoće. Okasnili na plažu od jutros. Voda odlična, more mirno, a plaža poluprazna. Čini mi se da su Grci ipak veći radnici od nas.

Mlađa od juče nešto slinavi, pa sam je potopio u vodu par puta. Kaže gospođa to je prirodni marisol. Klinki se svidelo pa se posle sama potopila još dva puta. Onda je krenula da peva, što je bio znak za trk u apartman. Uspavao i nju i sebe. Za ručak nema čega nije bilo. Tašta se rastrčala po apartmanu. Sve da se udovoljili, da li tastu ili zetu. Gospođa posekla prst na poklopac od kreme. Nismo iskoristili uplaćeno osiguranje. Drugi put.

Foto: Pixabay

Poslepodne pravac Posidi. Da vidimo još nešto osim Sivirija (ko da je tamo more različito!?). Pa da nastavimo...

Bili smo prvo na nekoj plaži (po preporuci). Plaža peščana ogromna, a u vodi skoro jedni drugi na glavama. Pesak upekao, tuševi skriveni od očiju kupača i to je to. Inače plaža nikako za malu decu, jer od drugog metra kreće duboko. Za mene ništa posebno.

Nakon lošeg utiska ove plaže ipak odlučili da posetimo rt, ponovo. U istom sastavu kao i pre 2 godine, samo teži za 9kg. Svesni da ima bar 30 min hodanja do vrha, ali u nadi da ćemo uživati u zalasku Sunca. Pogrešili smo. Uživali smo u zalasku Sunca i u delfinima. Starija klinka očarana, delfin za uspomenu sa mora. Šta ćeš lepše za dete.

Mlađu klinku sam i odneo i vratio sa vrha rta. Ako neko misli da je dril ono što se radi u vojsci, greši. Teret od 9 kg koji se konstantno koprca je smrt (da sam je pustio da hoda, ne bi stigli na vrh rta do kraja letovanja). Ali, kako mi je zaspala u povratku u naručju, vredelo je svaki tren nositi je tamo i nazad.

Zaboravio sam da odglumim glavobolju. Sutra ću. A giros sam pojeo još za doručak.

Dan 9, Siviri, Grčka.

Pre nego podelim sa vama današnji dan. Smatram sebe za odgovornog vozača, tako da obzirom na planirani odlazak na Posidi, nisam pio pivo. Naravno da je piva bilo uz večeru i posle večere. Ali hvala svima koji brinu Danas veliki svetac za mene, pijaca u Kasandriji. Gospođa zna koliko volim odlazak tamo, pa su ovaj put svi podređeni mojoj želji da se poseti ovaj lokalni vašar maslina, maslinovog ulja i drugih domaćih rukotvorina. Kupio sam dovoljno maslina za do sledećeg leta (valjda).

Iskoristio sam gužvu na pijaci i pobegao u lokalnu pekaru na krofnu. Nisu tako dobre kao u Siviriju. Inače, kola su stojala oko 1 sat na Suncu. Temperatura 48 stepeni. Trk u apartman pa pod hladnu vodu.

Preskočili plažu prepodne zbog pijace. Gospođa ćuti, ali vidim da joj je krivo.

Za ručak tašta spremila kobasice i pire. Htela je i salatu od maslina koje sam kupio za poneti kući. Nisam dozvolio. Ovaj put ručak bez salate. Bitnije je hladno pivo. Popio dva piva, ovaj put grčko pivo. Hladno, odlično. Nisam lud da pijem mlako ko Britanci.

Posle ručka trk na plažu. Mora da se nadoknadi sve što smo propustili. Pre polaska, nagovorio stariju klinku da traži krofne (to me je koštalo 6 eura za hobotnicu). Na putu do plaže svratio u pekaru da uzmem jednu za decu. Na brzaka smazao jednu krofnu. Sad sam već siguran da me gospođa provalila ali da ćuti. Duša moja. Na plaži standardno. U vodi loše. More toplo, preko 30 stepeni, a talasi minimalni. Bože gde sam zgrešio?

Foto: Pixabay

Posle kupanja lepo se ispričali sa Nišlijama. Složili smo se da je najbolje pivo ono koje je hladno. U prolasku sa plaže svratio do restorana, uzeo picu za poneti. Nemaju krofne. Dok sam čekao popio pivo. Kad sam stigao u apartman u ćasi sa voćem nađem paradajz. Kaže tašta i to je voće. Nisam imao snage da se raspravljam. Seo i pojeo dva parčeta pice. Odlična. Popio hladno pivo uz to. Gospođa merka da uspava decu pa ćemo u šetnju. Malo odmora i za nas.

Možda padne noćno kupanje. Videćemo.

Koliko ljudi vole njegovo pisanje, najbolje svedoči komentar jedne gospođe ispod jedne od objava, a koji glasi "A da skupimo pare da Dejan i gospođa sa decom produže odmor, naravno bez tašte i tasta.Evo,ja se javljam da pričuvam dečicu za noćno kupanje".

Pored želja da ostanu što duže na moru, Srbi su se ujedinili oko još jedne stvari - podrške za Dejanovu ljubav prema krofnama.