Sporni tekst u Džeruzalem postu o logoru Jasenovac velika je mrlja na obrazu tog uglednog lista, a suštinsko pitanje je kako se ovakav tekst uopšte pojavio u jednim izraelskim novinama, rekao je danas vladika pakrački Jovan
On je gostujući u Vestima Televizije Tanjug rekao da je glavno pitanje kako je Džeruzalem post mogao sebi da dozvoli da objavi takav tekst, dodajući da je tekst, srećom, brzo uklonjen i to zahvaljujući reakcijama sa svih strana.
Podsetimo, autor David Goldman vređa žrtave jasenovačkog logora, ali i zdrav razum izraelskih i međunarodnih čitalaca tvrdnjom da u tom najvećem koncentracionom logoru nacističke Nezavisne Države Hrvatske nije pobijeno više od 4.500 žrtava.
A najvažnija je, kaže vladika, bila reakcija beogradskog Muzeja žrtava genocida, odnosno njegovog direktora Dejana Ristića, čiji je tekst "Džeruzalem post danas preneo u potpunosti i dao mu kompletnu jednu stranu".
Kazao je i da ima mišljenja da je ovaj propust posledica "letnje šeme" tokom koje pomoćni urednici uređuju list, ali je ocenio da je to svejedno vrlo velika mrlja na obrazu ovih, inače ozbiljnih novina.
- Onaj ko je ponudio taj tekst Džeruzalem postu je svakako znao da se nalazimo u mesecu kad obeležavamo 80 godina od osnivanja logora Jasenovac i svakako da je to namerno, a velika je sramota Džeruzalem posta da je to prihvatio i objavio - ponovio je vladika pakrački.
On je primetio i da niko nikada nije čuo za Davida Goldmana, koji je inače autor teksta.
Episkop Jovan je skrenuo pažnju na to da se u Srbiji niko decenijama nije bavio pitanjem Jasenovca, te zaključio:"Glas iz Srbije će se čuti onda kada u Beogradu budete imali makar mali natpis ''Jasenovac'' na nekoj ulici. Dotad nemojte očekivati da se iz Srbije čuje bilo kakav glas o Jasnovcu".
Dodao je da je Muzej žrtava genocida institucija koja je formalno osnovana i onda zaboravljena, te da se tek u poslednje vreme oseća neki boljitak u odnosu države prema tom muzeju.
- Jasenovac nije beogradska tema, niti je tema vlasti Srbije, ne govorim za ove vlasti, govorim za sve vlasti od 1945. pa naovamo. Niti je tema akademske zajednice u Srbiji, jer ako pogledate samo na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1945. pa do danas odbranjen je samo jedan rad na temu Jasenovca i to daleke 1989 godine. Onda kad mi počnemo da se time ozbiljno bavimo onda će i naš glas moći da se čuje - bio je izričit vladika pakrački Jovan.
On je dodao da treba pitati šefove katedri na fakultetima i šefove istorijskih instituta koji su te funkcije obavljali poslednjih 80 godina, kao i ministre kulture od 1992. godine čija je dužnost bila da razvijaju Muzej žrtava genocida i zašto je on tako zanemaren.
Vladika je imao primedbu i na to što u Jerusalimu i Americi nikada nije napravljena izložba o Jasenovcu, a za onu organizovanu pre nekoliko godina u sedištu Ujedinjenih nacija je rekao da je "pola toga bilo pokriveno, zato što UN nisu prihvatale pola od toga" što je tamo prikazano.
Foto: wikimedia.org
Pozvao je na pokretanje akcije kojom bi žrtve Jasenovca dobileu bar ulicu u Beogradu, te dodao da niko na svetu neće da prihvati da mi brinemo o Jasenovcu ako u prestonici Srbije taj pojam ne postoji.
- Ne postoji monografija o Jasnovcu koju je napisao srpski istoričar, a kamoli da postoji takva knjiga na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Nema sumnje da je film ''Dara iz Jasenovca'' učinio mnogo za ovu temu, ali postoje ogromne praznine koje moraju da se popunjavaju tako što će da budu napisani ozbiljni naučni radovi koji će omogućiti da se ide i u druge sfere života - rekao je vladika.
Zahvaljujući brzoj i odlučnoj reakciji Muzeja žrtava genocida uredništvo "Džeruzalem Posta'' najpre je uklonilo sa internet stranice tog lista revizionistički i sramotan autorski tekst Davida Goldmana u kome se, pored ostalog, tvrdi kako je ukupan broj žrtava koncetrancionog logora smrti u Jasenovcu svega između 2.500 i 4.500 ljudi, kao i da Srbi i sadašnje srpske vlasti manipulišu i zloupotrebljavaju holokausta kako bi veštački i lažno uvećavali broj žrtava srpskog porekla stradalih tokom Drugog svetskog rata
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zahvaljujući brzoj i odlučnoj reakciji Muzeja žrtava genocida uredništvo "Džeruzalem Posta'' najpre je uklonilo sa internet stranice tog lista revizionistički i sramotan autorski tekst Davida Goldmana u kome se, pored ostalog, tvrdi kako je ukupan broj žrtava koncetrancionog logora smrti u Jasenovcu svega između 2.500 i 4.500 ljudi, kao i da Srbi i sadašnje srpske vlasti manipulišu i zloupotrebljavaju holokausta kako bi veštački i lažno uvećavali broj žrtava srpskog porekla stradalih tokom Drugog svetskog rata
Na društvenim mrežama pominje se mogući datum sahrane generala Ratka Mladića, što još uvek nije potvrđeno. Međutim, ono što je zanimljivo jeste činjenica da je istog datuma najavljen dolazak pevača Dine Merlina u Kraljevo, uprkos protivljenju naroda i potpisivanju peticija da se koncert otkaže!
Grasijela Gati Santana, predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale, odredila je sudiju Ijana Bonomija da sprovede istragu o okolnostima smrti generala Ratka Mladića.
Zastupnik u Hrvatskom saboru i gradonačelnik Svete Nedelje Dario Zurovec pridružio se plejadi onih koji seire zbog ubistva Ratka Mladića u Haškom tribunalu.
U minjaku i sportskom izdanju, Dušica Topić je saznala informaciju da Exatlon traje 3 meseca koja ju je očigledno zatekla, a njen izraz lica sve je rekao.
Mišićavi sportista i profesor fizičkog vaspitanja Mensur Ajdarpašić otkrio je šta publika može da očekuje od njega pred start druge sezone najvećeg sportskog rijalitija Exatlona Srbija.
Voditeljka Tijana Jović pokazala je zanosnu liniju i otkrila koje vežbe radi kako bi održala formu pred početak druge sezone "Exatlona", u kojoj će se pojaviti u ulozi voditeljke sportskog rijalitija.
Nakon što smo objavili vest da Mensur Ajdarpašić ulazi u "Exatlon", komentari ispod Informerove objave na Instagramu samo pršte, a oglasio se i Dejan Dragojević koji je pozdravio potez kolege iz drugog rijalitija!
Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, od septembra ulazi u "Exatlon Srbija", gde će morati da pokaže koliko su mu fizička spremnost, disciplina i izdržljivost na zavidnom nivou., a ovo je njegov profil
Carinici pretresom vozila nalaze bukvalno na sve i svašta, od droge, oružja, do nakita, markirane garderobe, šverca ljudi, ali ono što su otkrili na graničnom prelazu "Vrška Čuka", i danas se prepričava sa smehom iako se sve desilo pre nepunih sedam godina.
Slučajni prolaznik zatekao je juče ujutru jeziv prizor ispod Mosta na Adi u Beogradu, gde je pronašao nepomično telo starijeg muškarca kako leži u lokvi krvi.
Dvoje dece, starosti 4 i 11 godina, i žena (74) poginuli su u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Sloveniji, na Primorskom auto-putu između deonica Unac i Ravbarkomanda.
Ćerka Kazimira Joneskua, bivšeg rumunskog političara, pronađena je mrtva na jednoj farmi u opštini Mušatešti, u okrugu Arđeš u Rumuniji, gde je boravila nekoliko dana kod prijatelja.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se jutros oko 8 časova na starom putu Niš–Leskovac, u blizini sela Malošište kod Niša, kada je došlo do žestokog sudara kamioneta i "folksvagena".
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na svojoj društvenoj mreži "Trut sošl" sopstvenu rang-listu američkih predsednika, predstavljenu kao "veoma objektivnu" istorijsku analizu.
Nakon vesti o smrti generala Ratka Mladića, u javnosti su ponovo oživele brojne reakcije, sećanja i ranije izjave poznatih ličnosti o njegovoj ulozi u ratnim dešavanjima devedesetih godina.
Frenk Sinatra ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih pevača 20. veka, dobitnik Oskara i umetnik čiji se glas i danas prepoznaje posle samo nekoliko taktova.
Ako ste prekuvali slatko pa je postalo pregusto ili počelo da se šećeri, ne morate ga bacati. Problem se lako može rešiti ponovnim zagrevanjem, kako bi se kristali šećera otopili.
Španski vetar je torta kojoj je teško odoleti već pri prvom zalogaju. Kremasta, bogata i prepuna ukusa lešnika i čokolade, osvaja savršenim spojem nežnih kora i raskošnog fila.
U tradicionalnim receptima često se pominje svinjska mast oprana u devet voda, za koju su naše bake verovale da je posebno dobra za kožu, meleme, ali i pripremu kolača. Međutim, šta zapravo znači ovaj neobični postupak i da li iza njega postoji stvarno objašnjenje?
Neki ljudi u pedesetima izgledaju desetak godina mlađe, a pritom ne troše bogatstvo na skupe tretmane ni estetske zahvate. Stručnjaci kažu da tajna često nije u genetici ili kozmetici, nego u svakodnevnim navikama koje neguju godinama i koje s vremenom postanu deo njihove ličnosti.
Video snimak psa Sejdi, koja je posle susreta sa kornjačom razvila potpuno neobičan strah, postao je viralan na TikToku i prikupio više od milion pregleda.
Starleta Maja Marinković drastično je promenila svoj izgled, a Informer je sada došao u posed njenih fotografija pre estetskih intervencija i korišćenja fotošopa.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.