Kada sam bila u stanju očajanja, SVETA PETKA MI JE PRITEKLA U POMOĆ! Naša poznata književnica otkriva kako je svetiteljka promenila njen život /FOTO/

Kada pročitamo neku knjigu, ona nas oplemenjuje i neretko nas menja kao ljude, ali koliko utiče na čitaoce možda još više utiče na stvaraoca tog dela. Ovog meseca su iz štampe izašle dva posebna izdanja knjiga "Ženski rodoslov" i "Petkana", naše književnice Ljiljane Habjanović Đurović. Najčitaniji srpski pisac u poslednjih 20 godina je za Informer.rs otkrila kako su te dve knjige uticale na njen život i kako joj je sveta Petka "otvorila" nove vidike i puteve

- Ove godine obeležavam dva jubileja. Roman "Ženski rodoslov" je prvi put objavljen pre 25 godina i on je promenio moje mesto u srpskoj književnosti. Od jednog relativno nepoznatog pisca, tokom pet meseci, tog leta '96 postala sam najpoznatiji srpski pisac. I obeležavam 20 godina od objavljivanja romana "Petkana" koji je promenio mene i moj život - rekla je na početku razgovora za Informer.rs Ljiljana Habjanović Đurović.

Ljiljana nam je otkrila kako je sveta Petka uticala na njen književni rad, ali i život.

- Uverena sam da "Ženskog rodoslova" ne bi bilo da nije bilo milosti svete Petke. Ja sam o pričama iz tog romana slušala čitav život od svoje babe i kad sam u jesen '95 krenula da pišem knjigu nije mi išlo. Jednostavno nikako nisam mogla da pronađem prave reči. Bez obzira što je to bio moj četvrti roman i imala sam književno iskustvo, videla sam da prosto nisam u stanju da tu knjigu napišem onako kako bi trebalo, jednostavno mučila sam se sa rečima  - priča Ljiljana. 

Foto: Privatna arhiva

Kada je već počela da pada u očaj, misleći da je njen talenat za pisanje napustio, Ljiljana se molila sv. Petru Cetinjskom, sv. Vasiliju Ostroškom i Sv. Nikoli.

- To su sveci koji su vezani za moj crnogorski kraj po ženskoj liniji i sveta Petka nije bila u tom, da kažem krugu, svetaca kojim se molim. U jednom trenutku tokom molitve videla sam ispred sebe ikonu svete Petke i kao da mi je nešto reklo "zašto se ne pomoliš sv. Petki". Ja sam bilo vrlo iznenađena, jer do tada, kao što rekoh, sveta Petka nije bila među mojim omiljenim svetiteljkama, nekako sam je se plašila - otkrila je.

Od trenutka kada je počela da se moli svetoj Petki, Ljiljani su se "književni putevi otvorili", roman  "Ženski rodoslov" je napisan u dahu.

Interesantno da tog dana kada je odlučila da se moli svetoj Petki, javila joj se njena kuma.

- Moja kuma Dušanka Lukić Havelka, pozvala me je jer je putovala u manstir Svete Petke Izvorske, kod Ćuprije. Ona u to vreme nije bila vernik, išla je poslovno kao pomoćnik ministra. Ali odjednom joj palo na pamet da uđe u crkvenu prodavnicu i da za mene kupi ikonu svete Petke, što je i njoj bilo veoma čudno od kud joj sad takva ideja. Pozvala me je i pitala da li želim tu ikonu. Nakon što mi je donela ta ikona je bila potpuno ista kao ona što sam ja videla u toku molitve - kaže Ljiljana Habjanović Đurović.

Kroz razgovor su utvrdile da je usto vreme i Ljiljana imala viziju ikone svete Petke, kada je Dušanka  u manstiru ikonu sa istim likom. Od tog trenutka Ljiljana je Ženski rodoslov napisala za manje od šest meseci, kako kaže "od tada se usudila da svetu Petku nazove svojom zaštitnicom".

 

Foto: Privatna arhiva

Roman o najpoštovanijoj i najdražoj svetiteljki pravoslavlja

"Petkana" je roman o najpoštovanijoj i najdražoj svetiteljki pravoslavlja, prepodobnoj majci Paraskevi. O njenoj ljubavi prema gospodu i putu do njega. O svim njenim mukama i borbama.

"Petkana" je istovremeno i uzbudljiva i potresna priča o savremenoj ženi, rođenoj u drugoj polovini dvadesetog veka, koju su učili da je priča o Bogu laž, ali koja je osećala drugačije. Svetiteljka joj se javila u snu i ona je spoznala i zavolela taman na vreme da uz njenu pomoć razume i preživi svoju najveću nesreću.

Ljiljana nam je otkrila kako su tekle pripreme i pisanje romana za koji uvek ističe "da je promenio njen život".

- Prošle su četiri godine od kako sam objavila Ženski rodoslov i u međuvremenu je izašla još jedna moja knjiga "Paunovo pero". U jesen 2000. počela sam da pišem novu knjigu. Jednog dana, tačnije 25. decembra na praznik sv. Teofanije išla sam u crkvu sv. Petke na Kalemegdanu. Teofanija znači znači objava Boga čoveku. Dok sam se pela ka crkvi kroz glavu mi je sinula misao da bih trebalo da pišem o svetoj Petki. Pomislila sam da ću videti da li za nju ima mesta u mom novom romanu. Sledeća misao je bila - treba da napišeš celu knjigu o svetoj Petki - priča Ljiljana.

U sledećem trenutku dok je čekala da celiva ikonu, u njene misli stigao je nalog - prekini da pišeš knjigu, treba da napišeš knjigu o svetoj Petki i neka se zove Petkana.

- Ja sam se strašno uplašila, pre svega zbog činjenice koliko ljudi svetu Petku vole i bojala sam se da ne povredim i svetiteljku ali i osećanja vernika koji poštuju i vole svetu Petku - priča Ljiljana.

Početkom februara jedno jutro kad se probudila, jednostavno je znala da je to pravi trenutak da počne sa pisanjem romana.

- Prva misao kad sam se probudila bila je - da ja ću to pokušati. I sve ono o čemu pisac razmišlja mesecima, meni se tog jutra otvorilo. Kakva će da bude kompozicija knjige, ko će biti glavni likovi... Nikad nijednu knjigu nisam napisala ni brže ni lakše. Pisala sam kao da se moli, i reči su same iz mene izlazile. Preda mnom je stalno bila ikona svete Petke. Tu knjigu objavila sam oktobra 2001. godine za Beogradski sajam kaže Ljiljana.

Foto: Privatna arhiva

Kako je "Petkana" obeležila njen život

- Ta knjiga nije obeležila samo moju književnu karijeru, nego ceo moj život. Dok sam pisala tu knjigu ja sam se menjala. Naučila sam da bolje razumem i više volim ljude, postala sam bolji čovek. S druge strane okrenula sam se na jedan mnogo potpuniji način veri i Bogu, a čovek koji se okrene Bogu menja se iznutra i postaje novi čovek. Taj novi čovek je bio spreman da primi na dar i nova dela iz duhovnog ciklusa. Beskonačno sam zahvalna što mi je dato da pišem knjige duhovnog ciklusa i znam da ih nisam dobila po svojoj zasluzi, već sam ih dobila po milosti Božijoj, milošću presvete Bogorodice, svete Petke i sv. Vasilija Ostroškog. I samo se trudim da svojim životom opravdam tu milost koja mi je data - iskrena je Ljiljana.

Foto: Privatna arhiva

Petkana - audio knjiga

Hadži-Aleksandar Đurović je 2010. režirao roman Petkana kao zvučnu knjigu. Kroz formu takozvanih "ispovesti" (glume iz prvog lica) petnaest glumaca interpretira devetnaest uloga, po redosledu poglavlja u romanu, a ovo "čitanje književnog dela" se razlikuje od svega do sada, po tome što je upotpunjeno komponovanom muzikom i zvučnim prizorima, kao u radio drami.

- Povodom 20 godina od objavljivanja romana Petkana, tu zvučnu knjigu je moguće besplatno skinuti preko jutjub kanala Globosino - rekla je Ljiljana.

Petkana kao dečija knjiga

- Kada sam 2008. imala promociju ruskog izdanja Petkane u sali moskovske Patrijaršije i novoj crkvi sv. Aleksandra Nevskog. Tu crkvu pominjem kao značajnu, jer se u njoj nalazi ikona sv. Save koja je proplakala tokom službe kada je NATO prvi put bombardovao civilne ciljeve u Republici Srpskoj. Ljudi koji su bili prisutni na službi bili su svedoci kako ikona plače. Niko nije znao šta se dešava dok nisu došli kući i čuli vesti o NATO bombardovanju. Na ikoni se vide tragovi suza. I svakoga dana u toj crkvi čita se akatist sv. Savi i molitva za spas srpskog i ruskog naroda - kaže Ljiljana.

Tom prilikom direktor izdavačkog centra moskovske patrijaršije ruske pravoslavne crkve predložio mi je našoj književnici da napiše knjigu za decu o sv. Petki, što je Ljiljana i učinila. 

- Pod blagoslovom moskovskog patrijarha i cele Rusije gospodina Kirila ja sam napisala knjigu, Rusi su je ilustrovali i knjiga je objavljena prvo na ruskom jeziku, kasnije i na srpskom. Ove godine knjiga za decu je objavljena na rumunskom i holandskom jeziku - kaže Ljiljana.

Foto: Privatna arhiva

Krst u pustinji

Po romanu Petkana snimljen je i igrani film, u režiji Hadži-Aleksandra Đurovića, čije se prikazivanje očekuje na proleće.

- Film je sniman u Srbiji i u Jordanskoj pustinji, na autentičnim lokacijama u predelima gde je sveta Petka provela 40 godina. Četiri sedmice je trajalo snimanje u Jordanu. To je bilo jedno izvanredno duhovno iskustvo za mene. U svakom trenutku sam nastojala da se osamim i molim se svetoj Petki. Sve vreme sam imala utisak da ona bdije nad nama i da ništa loše ne može da se desi - ispričala je Ljiljana. 

Foto: Privatna arhiva

Interesantno je da je Ljiljana u toku jedne svoje molitve svetoj Petki u pustinji u dahu napisala pesmu o svetiteljki, iako joj to godinama nije polazilo za rukom.

Ove godine 22. oktobra izašlo je iz štampe i treće izdanje zbirke "Čisto srce Gospod želi", to su pesme o Svetoj Petki. Napisali su ih naših poznati pesnici, a Ljiljana ih je prikupila i priredila za štampu. Među njima i je i njena pesma iz pustinje.