DOBIO SINA SA STUDENTKINJOM, ON GA SAD IZBACUJE IZ STANA Jovan Marić: Sine moj, imam rak i neću još dugo, ne teraj me na ulicu...

Mateja, sine moj, molim te nemoj da me izbacuješ iz stana, star sam, bolestan i nemam gde... Neću ja još dugo, možda još godinu ili dve i posle toga sve će ovo ionako biti tvoje...

Ovim očajničkim vapajem poznati srpski psihijatar Jovan Marić (81) u ispovesti za naš list moli svoga sina Mateju (20) da mu ne oduzima jedini krov nad glavom. Sporni stan od 120 kvadrata u blizini Palate pravde Marić je prepisao svom sinu još kada je ovaj imao samo sedam meseci kako bi ga obezbedio u slučaju da se njemu nešto dogodi, pošto ga je dobio već u poznim godinama iz trećeg braka sa psihijatrom Danijelom Tiosavljević.

Jovan Marić 'preko novina' moli sina da dođe u njegov stan i da se o svemu dogovore bez tužbi, sudova i izvršitelja.

Ugovor o poklonu
- Sam sam kriv što u ugovoru o poklonu nisam dodao da mogu da ostanem u stanu do kraja života. Iskreno, nisam mogao ni da sanjam da ovako nešto može da mi se dogodi. U svakom slučaju molim sina ovako javno, preko novina, da dođe u naš stan da se vidimo i ispričamo... Boli me što ga sedam godina nisam video iako sam želeo i što zapravo i ne znam kako on danas izgleda! Molim ga da me ne izbacuje sada iz kuće na ulicu jer nemam gde. Star sam i jako bolestan, jedva sam preživeo ovu koronu i sada osećam ogromne posledice. Potpuno sam malaksao, pola dana prespavam i samo gledam gde je stolica da sednem. Uz to imam jake bolove, imam rak prostate, koji i ide uz moje godine. Tako da, sine moj, neću ja dugo, možda još godinu ili dve, a posle će sve biti tvoje - priča Jovan Marić suznih očiju i kaže bi, uprkos svemu, voleo da sinu Matiji prepiše i porodičnu kuću u Bijeljini...

- Sve sam mu to napisao u jednom pismu i poslao na adresu gde sam dobio informaciju da živi sa majkom. Otišao bih tamo i kucao im na vrata, ali ne želim da se slučajno desi neka neprijatna scena - priča doktor.

Tri braka, tri razvoda
Prema njegovim rečima, nije mogao ni da sanja da će jednog dana, kada bude star i nemoćan, rođeno dete hteti da ga izbaci na ulicu.

Foto: Novak Đurović

- Moj emotivni život je bio veoma buran, imao sam tri braka, tri razvoda, i troje dece, iz svakog po jedno. Iz prvog braka mi je najstarija ćerka Vojna (47), koja je slikarka i živi u Njujorku, iz drugog ćerka Joana (37), koja je psihijatar u KBC 'Dragiša Mišović', i iz trećeg sin Mateja (20)... Tokom drugog braka, žena, ćerka i ja smo živeli u tastovoj kući na Senjaku, a ja sam imao svoj stan na Novom Beogradu, koji sam dobio od klinike i koji mi je služio da pišem knjige, a iskreno da priznam i za švaleraciju... Iz jednog takvog odnosa sa Danijelom, koja je tada bila moja studentkinja, dobio sam sina Mateju 2001. godine. Pošto sam tada imao novca jer sam pisao knjige i bio na raznim direktorskim funkcijama, prodao sam taj stan na Novom Beogradu i sa Danijelom se uselio u novi stan... S obzirom na to da sam novac dao ja, stan se vodio na moje ime i Danijela me je stalno napinjala da moram da obezbedim sina jer imam dosta godina. Zbog toga sam mu 2002. godine, kada je imao samo sedam meseci, prepisao taj stan, i ne pomišljajući da on to može bilo kako da zloupotrebi. Moja druga žena se nije bunila jer je bila iz bogate porodice, a ubrzo, već 2003, mi smo se i razveli i ja sam se i zvanično oženio Danijelom... - objašnjava Marić.

Strah od izvršitelja
Brak je tih desetak godina, kako kaže, bio lep. Marić se ubrzo penzionisao i imao je dosta vremena za sina Mateju, igrao se sa njim, vodio ga u šetnju, na plivanje...
- Bio sam i ambasador u Južnoafričkoj Republici, što je Danijeli jako godilo. Međutim, kada se sve to završilo i kada je ona postala asistent na fakultetu, naravno preko mojih veza, naš brak se raspao i ona mi je rekla da izađem iz stana, što ja nisam hteo jer je to tekovina iz mog prethodnog braka koju sam praktično sam stekao. Alimentaciju sam uredno plaćao i sa malim Matejom sam se viđao svakog drugog vikenda, kako i propisuje Centar za socijalni rad. To je trajalo od njegove devete do 13. godine i zaista smo se fenomenalno slagali. Tada sam otišao da budem ambasador u Nigeriji i te dve godine sam mu slao rekordnu alimentaciju od 1.860 evra mesečno, što je bilo 40 odsto moje ambasadorske plate. Kada sam se vratio, nisam nikako mogao da stupim u kontakt sa njim. Na klinici gde Danijela radi nisu hteli da mi kažu gde oni žive... - prepričava naš sagovornik i priseća se kako je započela njegova životna drama.

- U Centru za socijalni rad su mi rekli da se sa 15 godina dete samo pita da li želi da viđa oca i da se Mateja izjasnio da ne želi! Rekli su mi da, pošto plaćam alimentaciju, oni mogu da ga prisile na jednosatno viđanje u centru uz prisustvo policije. Nisam želeo da ga prisiljavam da se viđamo pred policijom. Nije mi bilo jasno zbog čega ne želi da me vidi, ali sam ubrzo saznao da mu Danijela to brani, da mu priča sve i svašta o meni... Poveo se i sudski postupak za stan, koji su izgubili, i presuđeno je da mogu da ostanem u njemu, ali je apelacija vratila na ponovno suđenje i tada je sudija presudila u njihovu korist. Samo se bojim da mi ne dođu izvršitelji i izbace me na ulicu. Advokati mi kažu da ipak postoji zakonski osnov da ostanem u stanu - kaže Marić.

Nažalost, nismo uspeli da stupimo u kontakt i sa doktorkom Danijelom i Matejom.

 

Šta kaže zakon

Doktor Marić kaže i da je od velikog broja advokata dobio savet da pokrene spor na osnovu 'neblagodarnosti poklonoprimca', čime bi bio opozvan ugovor o poklonu.
- Ako mi ništa drugo ne preostane, moraću to da uradim. I činjenica da mi se nije javio, niti bilo kako kontaktirao sa mnom sedam godina, i činjenica da želi starog i bolesnog oca koji je pred smrću da izbaci na ulicu spadaju u neblagodarnost poklonoprimca, a ona poništava ugovor o poklonu. Ne želim da to uradim na taj način i to će mi zaista biti poslednje rešenje - jasan je Marić.

 

Mateja ne krije da je moj sin

Marić kaže da informacije o svom sinu saznaje slučajno od nekih poznanika, pa čak i nepoznatih ljudi na ulici. Drago mu je što ne krije da je njegov sin i što nosi sat koji mu je poklonio.
- Pre neku godinu čekao sam red u banci da primim penziju i prišla mi je žena i pitala me: "Da li ste vi Jovan Marić?" Kada sam odgovorio potvrdno, rekla mi je da njena ćerka ide sa mojim sinom u srednju školu, da su upravo tada na ekskurziji u Italiji i da sede zajedno u autobusu. Čak joj je pokazao i sat koji sam mu kupio i rekao da mu je to poklon od tate. Očigledno je da se ne stidi što je moj sin i drago mi je što sam bar tada nakratko mogao da vidim njegove slike - kroz suze priča doktor Marić.