UKOLIKO ŽELITE POMOĆ DRŽAVE, EVO SPISKA KO MOŽE DA OČEKUJE SUBVENCIJE!
Podeli vest
U okviru programa pomoći i podrške građanima, koji Vlada Srbije sprovodi od početka godine uvode se brojne subvencije i olakšice. Počevši od mladih parova, preko povoljnijih uslova za kupovinu automobila i poljoprivrednih mašina.
Jedna od mera Vlade Srbije od početka godine u cilju podizanja nataliteta odnosi se na roditelje koji studiraju, koji su svakako obradovali mlade. U skladu sa tim, za devojka koja zatrudni i oca deteta neće važiti postojeći ispitni rokovi, već će polaganje ispita dogovarati sa profesorom.
Građani Srbije koji nameravaju da otputuju u inostranstvo trebalo bi da znaju da za sada samo u tri zemlje mogu da uđu bez kovid dokumenta - u Sloveniju, Mađarsku i BIH. Prilikom ulaska u Grčku neće morati da popunjavaju PLF obrazac, kiparska vlada je olakšala pravila, dok Austrija ukida gotovo sve mere.
05.03.2022
10:19
Takođe, studentkinje neće gubiti godinu, niti će plaćati školarinu, ali su u obavezi da studije završe do 26.godine, odnosno do 28.godine ako studiraju medicinu.
Kada su u pitanju roditelji koji imaju decu, od početka ove godine na snazi je Zakon na osnovu kojeg za prvo dete, rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, ostvaruju pravo na novčanu pomoć u iznosu od 300.000, umesto dotadašnjih 100.000 dinara, koja se isplaćuje jednokratno.
Dodatak za drugo dete rođeno od 1. jula 2018. godine, pa na dalje iznosi 240.000 dinara koje porodica prima u iznosu od 10.000 dinara, tokom 24 meseca.
Za trećeg mališana dodatak iznosi 1,5 miliona dinara i isplaćuje se po 12.000 dinara u 120 mesečnih rata, dok se za četvrto dete izdvaja čak 2.160.000 dinara, a isplata je tokom deset godina po 18.000 dinara mesečno. Uslov za ostvarivanje ovog prava je da je majka državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji ili da ima status stalno nastanjenog stranca, uz preduslov da je dete rođeno u našoj zemlji.
Dodatak
Dodatak za drugo dete rođeno od 1. jula 2018. godine, pa na dalje iznosi 240.000 dinara koje porodica prima u toku 24 meseci - po 10.000 dinara. Za trećeg mališana dodatak iznosi 1,5 miliona dinara i isplaćuje se po 12.000 dinara u 120 mesečnih rata, dok se za četvrto dete izdvaja čak 2.160.000 dinara, a isplata je tokom deset godina po 18.000 dinara mesečno. Uslov za ostvarivanje ovog prava je da je majka državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji ili da ima status stalno nastanjenog stranca, uz preduslov da je dete rođeno u našoj zemlji.
Fondza lečenje pacijenatau inostranstvu
Država je budžetom za tekuću godinu izdvojila 553.765.000 dinaraFondu za lečenje pacijenata u inostranstvu. Osnovni uslov je da su iscrpljene mogućnosti lečenja u Srbiji ili da nije moguće ustanoviti dijagnozu u našoj zemlji, da u inostranoj ustanovi u kojoj je predloženo lečenje postoji mogućnost za uspešno lečenje, da će lečenje dovesti do poboljšanja kvaliteta života pacijenta i slični... Od osnivanja ovog Fonda (2015. godine) na lečenje u inostranstvo do 2019. godine je upućeno preko 4.148 pacijenata, dok je u poslednjih pet godina država za lečenje dece u inostranstvu i retke bolesti izdvojila 11 milijardi dinara, odnosno više od 90 miliona evra.
Besplatnekuće na selu
Vlada Srbije u saradnji sa Ministarstvom za brigu o selu i ove godine dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu kuće na selu sa okućnicom. Planirano je da ove godine bude dodeljeno 500 kuća, a za ovaj projekat ukupno je obezbeđeno 500 miliona dinara. Uslov za učešće na javnom konkursu je da su podnosioci zahteva punoletni, da nemaju nekretninu na svoje ime, pri čemu je ovaj konkurs prevashodno namenjen samohranim roditeljima, supružnicima i vanbračnim partnerima, mladim poljoprivrednicima do 45 godina života.
Još jedan od preduslova za ostvarivanje prava na ovu pomoć je da ukupna vrednost kuće sa okućnicom ne prelazi 1.200.000 dinara, da se nalazi van gradskih i prigradskih naselja, da su rešeni imovinsko-pravni odnosi i slično. Za ovaj konkurs možete se prijaviti podnošenjem popunjene prijave "Obrazac prijave" i kontaktiranjem jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat.
Do kraja februara poljoprivrednici su mogli da se prijave za subvencionisanu nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Najviši ukupni iznos podsticaja, koji korisnik podsticaja može da ostvari je 800.000 dinara.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 odsto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Za nabavku mehanizacije u biljnoj proizvodi obezbeđeno je 1,2 milijarde dinara, dok je za nabavku traktora i mehanizacije u oblasti stočarstva predviđeno 360 miliona dinara.
Vlada Srbije donela je Uredbu o subvencionisanju kupovine električnih i hibridnih vozila, a pravo na podsticaj imaju fizička i pravna lica kao i preduzetnici. U znak sprečavanja zagađivanja okoline, država nastavlja stimulaciju vozača na kupovinu ekoloških vozila i za to obezbedila subvencije u visini od, čak milion eura.
I lokalne samouprave se jedna po jedna pridružuju podršci ekologije i to subvencionisanjem kupovine bicikala. Taj vid podrške građanima je prošle godine započeo Grad Beograd, dok su od početka ove godine konkurse za subvencionisanu kupovinu bicikala za sada raspisali Grad Novi Sad i Niš koji građanima nude po 10.000, odnosno 5.000 dinara.
U zavisnosti od kategorije vozila, Uredbom je definisano pet kategorija, pa se visina subvencije kreće od 250 do 5.000 evra. Zahtevi za ove subvencije mogu da se podnesu Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobrom 2022. godine. Inače, ovakva uredba je prvi put uvedena 12. marta 2020. godine, a iz Ministarstva za zaštitu životne sredine su saopštili da je interesovanje odmah bilo veliko, te se procenjuje da je u toj godini prodato oko 800 ovakvih vozila.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Građani Srbije koji nameravaju da otputuju u inostranstvo trebalo bi da znaju da za sada samo u tri zemlje mogu da uđu bez kovid dokumenta - u Sloveniju, Mađarsku i BIH. Prilikom ulaska u Grčku neće morati da popunjavaju PLF obrazac, kiparska vlada je olakšala pravila, dok Austrija ukida gotovo sve mere.
Ruska vojska je udarila ukrajinski industrijski objekat jednim od najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa - nenuklearnom balističkom raketom pod nazivom Orešnik.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Sa jedne strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, koji Srbiju gradi i modernizuje, a sa druge strane imamo opoziciju koja koči tu modernizaciju, koja se bori protiv uklanjanja nebezbednog nacističkog mosta, a sada javno obećavaju i borbu protiv mašina, baš kao početkom 19. veka kada su bile skupine ljudi koje su se borile protiv mašina i koje su ih razbijale!
Brutalno nasilje koje opozicija sprovodi u Novom Sadu, ali i u Beogradu, svakog dana poprima drugačiji i žešći oblik, a poslednji u nizu skandal bio je u režiji poslanika Demokratske stranke Zorana Lutovca, Nebojša Novaković, koji je brutalno udarao i psovao srpske policajce!
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je gost na Radio-televiziji Srbije gde je govorio o današnjim hapšenjima, nasilnim protestima predvođenih od strane opozicije, kao i o odluci Vlade Srbije da povuče dopunu Zakona o visokom obrazovanju.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
Džihadista i vehabija Nermin A. (37) iz Novog Pazara uhapšen je juče jer je na društevnim mrežama objavljivao fotografije, video klipove i audio snimke u kojima je pozivao na rat protiv Srba i pravoslavaca!
Bratislav S. (53) iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je ženu M. V. (39), s kojom je bio u vezi, zaključao u svom stanu i satima je zverski mučio, optuživši je da ga je prevarila!
Velika Britanija je sada "direktno uključena" u rat u Ukrajini pošto su njene rakete Storm šedou korišćene za napad na ciljeve unutar Rusije, rekao je ruski ambasador u Britaniji Andrej Kelin.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski reagovao je danas na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o upotrebi nove ruske balističke rakete, rekavši da je time ekslairana situacija u ratu u Ukrajini i prekršena Povelja UN.
Ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji, izjavio je danas da, posle direktnog uplitanja saveznika Rusije u rat protiv Ukrajine, može da se smatra da je počeo Treći svetski rat.
Brazilska federalna policija saopštila je danas da je podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara zbog njegove uloge u navodnom pokušaju državnog udara nakon što je izgubio predsedničke izbore 2022. godine.
Hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova priprema brošuru koja će da sadrži uputstva i praktične savete za domaćinstva kako da prežive tri dana, odnosno prva 72 sata u slučaju rata ili krize.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Većina pamti seriju "Ranjeni orao", ali malo ko zna da je ova priča najpre zaživela na pozornici. Evo ko su bili prvi glumci koji su oživeli likove iz vanvremenskog romana Mir-Jam.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Kupus je glavna namirnica tokom zimskih dana, ali neprijatan miris tokom kuvanja često može da pokvari ugođaj. Uz jednostavan trik sa mlekom, ne samo da ćete se rešiti ovog problema, već ćete i poboljšati ukus omiljenih jela!
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.