NAJEZDA VRANA! U ovom srpskom gradu ptice uplašile građane, prave štetu, ČAK NAPADAJU I LJUDE!

Sa ranim prolećem, stižu i prvi mladunci ptica koje su nastanjene po gradovima. To je slučaj i sa vranama. Ovo bi međutim mogla biti lepa priča o vesnicima proleća da stanari novosadskog naselja Detelinara, godinama već ne muče muku sa ovim pticama koje su, posebno u ovo doba godinemeštani kažu, preglasne, prave štetu i sve češće, napadaju građane

- I prošle i pretprošle godine su me tu ispred ulaza napale vrane, a mog sina prošle godine. Evo novog proleća i već se brinemo - kaže jedna od stanarki Krfske ulice na broju 1. Pretpostavlja se da su vrane agresivnije u proleće jer se tada legu mladi ptići, pa otuda i napada koji se sve češće prijavljuju. Ali i nereda koji prave.

Foto: pexels.com

- Ja sam u trećem ulazu od ovog drveta pa ih i ne čujemo toliko kao stanari ovog ulaya. Ali jedino što su nezgodne je zbog silnih grančica koje padaju dok prave gnezda i zbog kola, koje jelte da kažemo, prljaju – kaže jedan od stanara ulice.

- Nisu me napale nikada, ali su me počastile sa drveta po glavi jednom i kola takođe – prepričava još jedan stanar Krfske ulice.

- Preglasne su od kako svane, a čim otopli, uz galamu širi se i neprijatan miris od njihovog izmeta, za koji niko ne preuzima odgovornost – požalila nam se i jedna stanarka.

Foto: Pixabay

Ali otkud vrana baš u ovom naselju, više nego u stalim novosadskim?

- Gačcima je danas u Novom Sadu sve teže da pronađu adekvatno i stabilno stablo gde mogu da naprave gnezdo ii z tog razloga oni često ulaze u blokovske površine poput ove, gde su stara, stabilna i gusta stable na kojima prave svoja gnezda i legu mlade. Ali ista je situacija verujte i u Čačku, Beogradu, Kragujevcu i ostalim gradovima u Srbiji - Milan Ružić iz “Društva za zaštitu i proučavanje ptica”.

Gačac je zaštićena vrsta ptice pevačice iz porodice vrana, koja se gnezdi početkom marta u kolonijama i zbog toga je graktanje glasnije. Nauka tvrdi da se vrane smatraju visoko inteligentnim pticama čija se sposobnost razmišljanja poredi sa sisarima. Utvrđeno je i da shvataju vezu između uzroka i posledice, u stanju su da prepoznaju sebe u ogledalu, ali i ljudska lica koja su im nanela štetu. Kreštanjem uglavnom upozoravaju druge ptice na potencijalnu opasnost.

Foto: facebook.com/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Pitali su stručnjaka šta to onda ostavlja kao mogućnosti stanarima Krfske ulice?

- Tačno je da su oni crni i to potpuno crni i da grakću, ali mi u Srbiji još uvek nemamo vrane koje su roze i koje pevaju kao slavuji. Dok ih ne budemo imali, ja bih zamolio naše sugrađane i u Novom Sadu i u drugim gradovima da prhivate vrane kao svoje komšije, nisu nam neprijatelji. Jeste, tu može da bude malo buke i izmeta ali opet, ono što ja konstantno čujem oko nas jeste i buka automobila i kamiona u naseljenim mestima koja se još naseljavaju, smeće na ulicama i po blokovima, a to nije deo prirode koji je bio tu i pre nas. Znači, samo malo strpljenja – kaže Ružić.

Zakonom o zaštiti prirode zabranjeni su prekršaji poput uništavanja i hvatanja, držanja i ubijanja strogo zaštićenih divljih vrsta životinja, kao i njihovih staništa. Za to su i predviđene kazne za pravna lica od 500.000 do dva miliona dinara, a za fizička od 50.000 do 150.000 dinara, ili kazna zatvora do 30 dana.

Jedini savet svima koji u svojim naseljima za prve komšije imaju vrane, jeste da kada ispod stabala sa gnezdima prolaze, to čine malo bržim korakom bez zadržavanja ispod gnezda i da, ma koliko im se bučnim vrane činile, ne paniče kada su u njihovoj blizini.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.