NAJEZDA VRANA! U ovom srpskom gradu ptice uplašile građane, prave štetu, ČAK NAPADAJU I LJUDE!

Sa ranim prolećem, stižu i prvi mladunci ptica koje su nastanjene po gradovima. To je slučaj i sa vranama. Ovo bi međutim mogla biti lepa priča o vesnicima proleća da stanari novosadskog naselja Detelinara, godinama već ne muče muku sa ovim pticama koje su, posebno u ovo doba godinemeštani kažu, preglasne, prave štetu i sve češće, napadaju građane

- I prošle i pretprošle godine su me tu ispred ulaza napale vrane, a mog sina prošle godine. Evo novog proleća i već se brinemo - kaže jedna od stanarki Krfske ulice na broju 1. Pretpostavlja se da su vrane agresivnije u proleće jer se tada legu mladi ptići, pa otuda i napada koji se sve češće prijavljuju. Ali i nereda koji prave.

Foto: pexels.com

- Ja sam u trećem ulazu od ovog drveta pa ih i ne čujemo toliko kao stanari ovog ulaya. Ali jedino što su nezgodne je zbog silnih grančica koje padaju dok prave gnezda i zbog kola, koje jelte da kažemo, prljaju – kaže jedan od stanara ulice.

- Nisu me napale nikada, ali su me počastile sa drveta po glavi jednom i kola takođe – prepričava još jedan stanar Krfske ulice.

- Preglasne su od kako svane, a čim otopli, uz galamu širi se i neprijatan miris od njihovog izmeta, za koji niko ne preuzima odgovornost – požalila nam se i jedna stanarka.

Foto: Pixabay

Ali otkud vrana baš u ovom naselju, više nego u stalim novosadskim?

- Gačcima je danas u Novom Sadu sve teže da pronađu adekvatno i stabilno stablo gde mogu da naprave gnezdo ii z tog razloga oni često ulaze u blokovske površine poput ove, gde su stara, stabilna i gusta stable na kojima prave svoja gnezda i legu mlade. Ali ista je situacija verujte i u Čačku, Beogradu, Kragujevcu i ostalim gradovima u Srbiji - Milan Ružić iz “Društva za zaštitu i proučavanje ptica”.

Gačac je zaštićena vrsta ptice pevačice iz porodice vrana, koja se gnezdi početkom marta u kolonijama i zbog toga je graktanje glasnije. Nauka tvrdi da se vrane smatraju visoko inteligentnim pticama čija se sposobnost razmišljanja poredi sa sisarima. Utvrđeno je i da shvataju vezu između uzroka i posledice, u stanju su da prepoznaju sebe u ogledalu, ali i ljudska lica koja su im nanela štetu. Kreštanjem uglavnom upozoravaju druge ptice na potencijalnu opasnost.

Foto: facebook.com/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Pitali su stručnjaka šta to onda ostavlja kao mogućnosti stanarima Krfske ulice?

- Tačno je da su oni crni i to potpuno crni i da grakću, ali mi u Srbiji još uvek nemamo vrane koje su roze i koje pevaju kao slavuji. Dok ih ne budemo imali, ja bih zamolio naše sugrađane i u Novom Sadu i u drugim gradovima da prhivate vrane kao svoje komšije, nisu nam neprijatelji. Jeste, tu može da bude malo buke i izmeta ali opet, ono što ja konstantno čujem oko nas jeste i buka automobila i kamiona u naseljenim mestima koja se još naseljavaju, smeće na ulicama i po blokovima, a to nije deo prirode koji je bio tu i pre nas. Znači, samo malo strpljenja – kaže Ružić.

Zakonom o zaštiti prirode zabranjeni su prekršaji poput uništavanja i hvatanja, držanja i ubijanja strogo zaštićenih divljih vrsta životinja, kao i njihovih staništa. Za to su i predviđene kazne za pravna lica od 500.000 do dva miliona dinara, a za fizička od 50.000 do 150.000 dinara, ili kazna zatvora do 30 dana.

Jedini savet svima koji u svojim naseljima za prve komšije imaju vrane, jeste da kada ispod stabala sa gnezdima prolaze, to čine malo bržim korakom bez zadržavanja ispod gnezda i da, ma koliko im se bučnim vrane činile, ne paniče kada su u njihovoj blizini.

Bonus video: