UBI NAS BELA KUGA! Do 2050. nestaće 1.400.000 Srba MERE DRŽAVE DAJU REZULTAT, ALI NIJE DOVOLJNO!

Pixabay

07:00 Društvo 0

K. Milanović | 04. 06. 2022.

UBI NAS BELA KUGA! Do 2050. nestaće 1.400.000 Srba MERE DRŽAVE DAJU REZULTAT, ALI NIJE DOVOLJNO!

Ako nešto hitno ne preduzmemo, za manje od 30 godina u Srbiji će biti manje od 5,4 miliona ljudi, ako nešto hitno ne preduzmemo, za manje od 30 godina u Srbiji će biti manje od 5,4 miliona ljudi

Do 2050. godine Srbija će izgubiti 1,4 miliona ljudi, što bi Srbiju učinilo jednom od država koje najbrže gube stanovnike u svetu! Ako nešto hitno ne preduzmemo, za manje od 30 godina u Srbiji će biti manje od 5,4 miliona ljudi.

Ovo su poražavajući podaci istraživanja "Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene", koja je nedavno predstavljena u Skupštini Srbije.

Mere pomažu

Prema rečima stručnjaka, jedan od glavnih razloga za ove crne brojke jeste to što se parovi sve kasnije odlučuju na to da budu roditelji. Koliko je situacija alarmantna, najbolje pokazuje podatak da svaka treća žena u Srbiji, starosti od 30 do 34 godine, nema dete (pogledajte okvir)!
Ipak, neće svi regioni u podjednakoj meri ostati bez stanovnika. Najteža situacija je na jugoistoku naše zemlje.

- Beograd će izgubiti 3,8 odsto stanovnika, Vojvodina 19,4 odsto, a jugoistočna Srbija preko 40 odsto stanovnika! Ako se nastave postojeći trendovi u stopama rađanja, 18 od 25 oblasti u Srbiji bi do2100. godine izgubilo više od polovine svog stanovništva, dok bi Borski okrug kraj ovog veka dočekao bez mladog stanovništva, što je već sada slučaj sa nekim naseljima u tom području - piše u izveštaju.

Za 20 godina izgubili
smo milion građana!

Prema podacima Zavoda za statistiku, u protekle dve decenije broj stanovnika Srbije smanjio se za milion i danas iznosi 6,87 miliona. Krajem 2020. godine u Srbiji je, bez Kosova i Metohije živelo 6.871.547 stanovnika. To je 315 hiljada ljudi manje nego 2011. godine, 626 hiljada ljudi manje nego 2002. godine i čak 965 hiljada manje nego 1991. godine.

Između dva popisa, 2002. i 2011. godine, tek nekoliko delova države zabeležilo je značajniji rast broja stanovnika: Beograd, Novi Sad i Novi Pazar. Nešto manje povećanje broja stanovnika zabeleženo je još u Kragujevcu i Nišu, dok je u ostalim delovima zemlje broj stanovnika ostao isti ili je opadao.

Državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić napominje da država zaista puno novca ulaže kako bi se demografska slika u Srbiji poboljšala.

- Novčana podrška za prvo dete povećana je sa 100.000 na 300.000 dinara, a sada majke mogu da kupe i stan uz značajnu novčanu pomoć države. Mere su već dale efekta. U prva tri meseca ove godine rođene su čak 504 bebe više nego u istom periodu lani i to nas ohrabruje. Ali prepoznali smo i da nije samo novac važan i da i na druge načine moramo da motivišemo mlade da zasnuju porodicu. Država sada mnogo ulaže u infrastrukturu, u obnavljanje manje razvijenih područja. Cilj nam je da mladi ljudi ostanu u svom gradu, da im pomognemo da dobiju posao ili započnu sopstveni biznis, da se što pre osamostale i požele da osnuju porodicu - rekla je ona.

Psihijatar dr Slavica Đukić Dejanović objasnila je da su dva osnovna razloga za ovu poražavajuću statistiku migracije i starenje stanovništva.

printscreen

 

- Još sredinom prošlog veka demografi su upozoravali da do ovoga može doći, ali nijedna vlast pre sadašnje nije preduzimala ništa. Ove alarmantne procene nisu slučaj samo u Srbiji već i u mnogo razvijenijim evropskim zemljama. Na starenje stanovništva najviše je uticalo odlaganje rađanja i manji broj dece u porodici u odnosu na period od pre, recimo, 20 godina - kaže ona i dodaje:

- Ipak, mi se od 2016. godine ozbiljno bavimo populacionom politikom, koja je počela da daje rezultate, imali smo veći natalitet nego ranije, međutim, onda je počela epidemija korone, koja nam je nanela ogromnu štetu. Ali ne predajemo se, već nastavljamo da radimo na usporavanju problema kako se ove crne prognoze ne bi ostvarile!

Svaka treća žena od 30
do 34 godine nema dete

U istraživanju navode i da svaka treća žena u Srbiji starosti od 30 do 34 godine nema dete.
- Procenat žena, starosti od 15 do 49 godina koje nemaju decu 2011. godine iznosio je 41,6 odsto, a 2020. godine bio je 43,4 odsto. Takođe, već visok procenat žena bez dece starosti 30 do 34 godine porastao je sa 30,6 na 36,5 odsto.

Bolji život

Na pitanje šta država može da učini kako mladi ne bi odlazili iz rodnih mesta u velike gradove, Đukić Dejanović kaže:

- Zato gradimo puteve, bolnice, kanalizacionu i vodovodnu mrežu, poboljšavamo standard života u malim mestima. Nikako ne smemo zaboraviti i da se širom Srbije otvaraju velike fabrike. To znači više radnih mesta i bolje plate ne samo u Beogradu već u svakom gradu. 
 

Pomoć roditeljima: 

za prvo dete 300.000 jednokratno
za drugo dete 266.117 24 rate po 11.088
za treće dete 1.596.704 120 rata po 13.305
za četvrto dete 2.395.057 120 rata po 19.958
paušal za nabavku opreme za dete 5.544 jednokratno



 

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.